Pregovori u UN o pozivu Turskoj da se u Siriji vrati diplomatiji

Do toga je došlo zbog nemoći Evropljana da na hitnom sastanku u četvrtak pre podne izdejstvuju da Savet bezbednosti usvoji izjavu kojom bi izrazio „duboku zabrinutost“ i pozvao Ankaru da „zaustavi“ ofanzivu.

Francuska, Nemačka, Belgija, Velika Britanija i Poljska bile su primorane da same objave tu svoju izjavu, dok su Sjedinjene Države izdale zasebnu izjavu u kojoj se kaže da Vašington „ni na koji način ne podržava“ tursku operaciju.

Po diplomatama, Rusija je bila najveća prepreka utvrđivanju jedinstvenog stava Saveta bezbednosti, piše AFP.

Na kraju sastanka, ruski ambasador u UN-u, Vasilij Nebenzja, nije isključio mogućnost da Savet bezbednosti ipak jednoglasno odobri neki tekst. A da bi do toga došlo, rekao je on, „moraju se uzeti u obzir i drugi aspekti sirijske krize, ne samo turska operacija“, te je pomenuo „ilegalno vojno prisustvo“ Sjedinjenih Država, Francuske i Velike Britanije u Siriji.

Tekst koji je Vašington predložio u četvrtak, sadržao je formulaciju „duboka zabrinutost“, ali ne i zahtev za „zaustavljanje“ turske ofanzive. SAD su tražile da Ankara krene diplomatskim putem, „a ne pre svega vojnim“ da bi ostvarila svoje ciljeve, tvrde diplomate.

Američkim tekstom se pozivalo na zaštitu civila i insistiralo na tome da povratak izbeglica bude dobrovoljan.

Posle sastanka stručnjaka iz 15 članica Saveta bezbednosti, Rusija je zatražila pauzu da bi dobila uputstva Moskve, te je doneta odluka kojom je svim zemljama omogućeno da komentare daju do petka popodne. Zavisno od rezultata, tekst će ili biti odbačen ili će ući u proces usvajanja, kažu diplomate.

U četvrtak je američki predsjednik Donald Tramp pomenuo mogućnost da Sjedinjene Države posreduju između Turske i Kurda. Da bi opravdala svoju operaciju na severu Sirije protiv Kurda, Turska se pozvala na pravo na samoodbranu, naveo je AFP.

Američka agencija AP je podvukla da „podeljeni Savet bezbednosti UN ne uspeva da se dogovori o stavu prema turskoj ofanzivi na Siriju“.

AP ukazuje da, dok su inicijatori hitnog sastanka Saveta bezbednosti – pet evropskih članica „zahtevalo zaustavljanje vojne akcije, sirijska saveznica Rusija je pozvala na ‘uzdržavanje’ i ‘direktan dijalog’ “ Sirije i Turske.

Evropljani su svojoj izjavi posle posle sastanka rekli da turska ofanziva ugrožava napredak akcija globalne koalicije protiv ekstremističke grupe Islamska država, podriva stabilnost regiona i pogoršava „patnje civila“.

Na meti ofanzive Turske su kurdski borci na severu Sirije koji su se ranije zajedno s američkim snagama borili protiv Islamske države. Vlada predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Kurde u Siriji smatra „teroristima“ koji su u savezu sa zabranjenom „Radničkom partijom Kurdistana“ u Samoj Turskoj.

Američka ambasadorka u UN, Keli Kraft, rekla je da je Tramp „jasno dao do znanja“ da Sjedinjene Države „ni na koji način“ nisu podržale odluku Turske da izvrši vojnu invaziju na severoistoku Sirije.

Ona je novinarima rekla da je predsednik SAD naglasio turskoj vladi da snosi „punu odgovornost“ za zaštitu Kurda i verskih manjina, zatim da osigura da borci zarobljeni Islamske države ostanu u zatvoru, kao i da obezbedi da se ta razbijena ekstremistička grupa ne obnovi.

Kraft je naglasila da će „neuspeh Turske da to učini, imati posledice“ koje nije navela.

„Na sastanku Saveta bezbednosti ponovo se pokazalo nesposobnost najmoćnijeg svetskog tela da se nosi sa sukobom u Siriji koji traja više od osam godina, a odneo je više od 400.000 života“, ocenio je AP.

U izjavi članica Saveta bezbednosti iz Evrope, vrlo sličnoj izjavi Evropske unije objavljenoj u sredu, traži se i zaštita civila i kaže se da je „malo verovatno da bi takozvana ‘sigurna zona’ na severoistoku Sirije, koju je predviđala Turska, zadovoljila međunarodne kriterijume za povratak izbeglica“.

U tom tekstu se naglašava da bi „bilo koji pokušaj demografske promene bio neprihvatljiv“.

Ruski ambasador Nebenzija je rekao da je turska operacija „rezultat demografskog inžinjeringa koji su neki od koalicionih partnera izveli na severoistoku Sirije“ koji je sada pod sveopštim turskim vojnim napadom.

„Upozoravali smo ih dugo da ne eksperimentišu s tim, i da ne pokušavaju da arapska plemena koja su u početku živela u tom kraju računaju kao kurdska“, rekao je ruski ambasador. „A u stvari, Kurdi (sada) žanju plodove svoje demografske politike u tom delu Sirije“, ocenio je Nebenzja.