Pregovori Ukrajine i Rusije na leto?

Agencija Blumberg je objavila da francuski predsednik Emanuel Makron pokušava da preokrene niz razočaravajućih diplomatskih ofanziva tako što će se Kini predočiti plan za koji veruje da bi potencijalno mogao da dovede do pregovora između Rusije i Ukrajine.

Makron je zadužio svog spoljnopolitičkog savetnika Emanuela Bonea da sa najvišim kineskim diplomatom Vangom Jijem napravi okvir koji bi mogao biti osnova za buduće pregovore, piše Blumberg.

Francuska strategija predviđa da do pregovora dođe već ovog leta ako sve bude u redu, rekle su Blumbergu osobe upućene u planove, pod uslovom da ostanu anonimne.

Nije poznato da li Makronov plan ima podršku Ukrajine i njenih saveznika, od kojih su mnogi odbacili predloge o obustavi vatre koji bi dozvolili Rusiji da zadrži teritorije koje je osvojila.

Prilikom posete Kini, Makron nije uspeo da ubedi kineskog predsednika Sija Đinpinga da razgovara sa ukrajinskim liderom Volodimirom Zelenskim.

Nije poznato da li Makron ima podršku za svoj plan od Ukrajine i njenih saveznika, od kojih su mnogi odbacili predloge o obustavi vatre koji bi dozvolili Rusiji da zadrži teritorije koje je osvojila. Mnoge države takođe sumnjaju da Kina može biti neutralni posrednik s obzirom na njeno „prijateljstvo bez ograničenja“ sa Rusijom.

U međuvremenu, brazilski predsednik Luiz Injasio Lula da Silva izazvao je u ponedeljak kritike SAD zbog komentara da Zapad „ohrabruje“ sukob time što naoružava Ukrajinu. On je rekao da bi Vašington trebalo da prestane da šalje oružje Ukrajini i počne pregovore o miru. Lula je predložio da se osnuje grupa država koje nisu uključene u rat da posreduju u postizanju mira. On je kazao da je o tome razgovarao sa liderima Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata, preneo je Rojters.

Na pitanje o Lulinom predlogu, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao novinarima: „Bilo koja ideja koja uzima u obzir ruske interese zaslužuje pažnju i svakako je treba čuti“.

Nekoliko država i svetskih lidera, uključujući Sija, Makrona i turskog predsednika Tajipa Erdogana, pokušalo je da se pozicionira kao mogući mirotvorac.

Rusija kaže da je otvorena za razgovore, ali je jasno stavila do znanja da se oni mogu održati samo pod njenim uslovima. Poručila je da Ukrajina mora prihvatiti „nove realnosti“ na terenu – naročito njenu aneksiju ukrajinskih teritorija, koju Kijev i Zapad odbacuju kao nezakonitu. Ukrajina je kategorična da neće razgovarati o miru ili obustavi vatre dok ruske trupe ne napuste svaki pedalj međunarodno priznate teritorije Ukrajine.

Kremlj je saopštio da je video izveštaje, ali da nije u kontaktu sa Francuskom povodom mirovnog plana.

„Ne znamo da postoji bilo kakav francuski plan, nismo dobili ništa od francuske strane,“ rekao je Peskov.

Prevelika očekivanja od prolećne ofanzive

Bilo kakvi pregovori bi zavisili od nekoliko uslova, uključujući uspešnu ukrajinsku prolećnu ofanzivu koja bi osnažila poziciju Kijeva tokom razgovora, piše Blumberg. Neki evropski zvaničnici brinu da postoje opasno velika očekivanja od bilo kakve ukrajinske kontraofanzive, koja možda neće biti dovoljno uspešna da Kijev oslobodi svu teritoriju koju je Rusija okupirala. Realniji cilj je napredovanje od 30 kilometara na jugu koje bi ukrajinsku artiljeriju stavilo u domet ruskih linija snabdevanja i stvorilo uslove za dublji proboj 2024. godine, preneo je Blumberg. To, kako navodi američka agencija, znači da bi saveznici Ukrajine trebalo da pojačaju podršku i omoguće da buduće ofanzive vrate što više okupirane teritorije.

Makron je ranije rekao da bi Kina trebalo da igra značajnu ulogu i da zahvaljujući njenom odnosu sa Rusijom, može „urazumiti“ Moskvu. Peking do sada nije nagovestio da je voljan da izvrši pritisak na Moskvu da povuče trupe.

Najviše diplomate iz Grupe sedam država, uključujući Francusku, prihvatile su ove nedelje „mirovnu formulu“ Zelenskog, koja uključuje potpuno povlačenje ruskih trupa sa ukrajinske teritorije.

Kijev je više puta poručio da se ne može pregovarati o teritorijalnim ustupcima i nekoliko saveznika Ukrajine podržava taj stav, upozoravajući da bi bilo koji sporazum koji praktično zamrzava rat verovatno omogućio Rusiji da se ponovo naoruža i pokrene još jednu ofanzivu.

Ruski predsednik Vladimir Putin do sada nije pokazao da su se njegovi ciljevi promenili, a kamoli da je spreman da povuče trupe sa ukrajinske teritorije.

Blumberg piše, pozivajući se na upućene izvore, da bi se Makronov plan oslanjao na dugoročne bezbednosne garancije za Ukrajinu koje bi imale za cilj da odvrate Rusiju od budućih agresija. Saveznici još nisu izneli detalje mera koje treba da budu dogovorene na samitu lidera NATO-a u Litvaniji u julu, ali će imati za cilj da pomognu Ukrajini da modernizuje oružane snage i postane interoperabilnija sa vojskama NATO-a.

Saveznici Ukrajine paralelno takođe rade na načinima da održe tekuće isporuke oružja i ključnih zaliha kao što je municija kalibra 155 milimetara, prenose Vijesti.