Prekinut popis stanovništva u SAD, sumnje u tačnost podataka i raspodelu poslaničkih mesta

Ta odluka Vrhovnog suda od utorka je otvorila pitanje kada će se popis završiti i da li će manjine, imigranti, siromašni i drugi biti tačno prebrojani, a ranije je njihovaa brojnost u popisima bila umanjivana.

Na osnovu popisa stanovništva se određuje koliko mesta u Kongresu SAD dobija svaka savezna država, kao i kako se svake godine raspoređuje 1.500 miljardi dolara savezne potrošnje.

Prekidanje popisa znači da se „Trampova administracija uplašila buduće Amerike u kojoj smo mi najveća manjina“, rekla je u sredu Mita Anand, iz „Njujorške imigracione koalicije“. Vlada „ne želi da vidi promenu snaga i ignorisaće pravila. Učiniće sve što je u njihovoj moći da se ne vidi prava priroda našeg društva“.

Trampova administracija je tvrdila da bi popis trebalo odmah završiti da bi Popisni biro imao vremena da svoj deo posla obavi do 31. decembra što je rok za ažuriraje podataka za raspodelu mesta u Predstavničkom domu Kongresa SAD.

Koalicija lokalnih vlasti i NVO grupa je tužbom zahtevala da popis teče do kraja oktobra, rekavši da će popis manjina i drugih birri manjkav ako se popis završi rano.

Držeći se 31. decembra kao roka, Trampova administracija bi kontrolisala brojeve koji se koriste za raspodelu poslaničkih masta, bez obzira na to ko će pobediti na predsedničkim izborima sledećeg meseca.

Vrhovni sud SAD nije izneo razlog za prekid popisa, a sudija Sonja Sotomajor je s neslaganjem rekla da će manjine i ostali „nesrazmerno snositi teret bilo kakvih netačnosti“.

Datum završetka popisa 2020. godine kritikovan je otkako je prošlog proleća pandemija privremeno zaustavila terenski rad.

Popisni biro je zato prvobitni rok za završetak popisa – kraj jula, pomerio za kraj oktobra. Ali Ministarstvo trgovine koje nadgleda tu službu, odlučilo je da pomeri rok na drugu stranu, za kraj septembra, pa za početak oktobra, što je oba puta osujetio Savezni sud u Kaliforniji.

Stalno pomeanje roka verovatno je već uticalo na kvalitet prikupljenih podataka, jer su se popisivači oslanjali na administrativne evidencije ili komšije, umesto da ponovo dođu u posetu nekom domaćinstvu gde prvi put nisu mogli da uđu, rekla demografkinja države Minesote Suzan Brauer.

Mnogi popisivači kažu da im oog meseca nisu dati nikakvi zadaci, iako su planirali da rade do kraja oktobra.

Poslednjih nedelja popisna akcija je bila zaustavljena, rekla je Brauer. „Stav je bio: ‘Šta je urađeno, urađeno je“, dodala je ona.

Brauer je rekla da je više zabrinuta zbog toga da li statističari Popisnog biroa mogu precizno obraditi podatke do 31. decembra, za manje od tri meseca, a prvobitno je trebalo da imaju pet meseci za taj posao.

„Smatram da se to ne može obaviti za toliko vremena“, rekla je ona.

Čak i da li ostaje 31. decembar kao rok za obradu podataka s popisa stanovništva, još zavisi od odluke sudova.

Faza obrade podataka zahteva vreme jer statističari moraju odbaciti duplikate odgovora, popuniti praznine u informacijama koristeći evidenciju i proveriti kvalitet podataka u popisnim listovima, rekao je Tomas Saenc, predsednik i generalni savetnik „Meksičkog američkog fonda za pravnu odbranu i obrazovanje“.

Gubitak dve nedelje rada na popisu na terenu osetiće se u Njujorku, gde je Džuli Menin, direktorka službe za popis rekla da je taj gubitak nenadoknadiv.