Poseta američkog predsednika Donalda Trampa Sudijskoj Arabiji pružila je redak uvid u njegov spoljnopolitički program u nastajanju.
Sada je skoro sigurno da će se Trampova administracija uzdržati od toga da liderima stranih zemalja drži predavanja o manama demokratije u njihovim zemljama, kao i da će se unapređenje ljudskih prava naći u senci drugih prioriteta.
Napori da se podstiče demokratija i poštovanje ljudskih prava su retko, ako ikada, odnosili prevagu nad 110 milijardi dolara vrednom prodajom oružja, i to će se posebno pokazati tokom Trampovog mandata. Čini se da je ovoj administraciji nevažno da li se njeni potencijalni poslovni partneri pridržavaju međunarodnih normi za zaštitu ljudskih prava.
Ali prava vest koju je donelo Trampovo putovanje je to da je on sada u potpunosti prigrlio sunitski arapski svet, ne samo po pitanju suprotstavljanja Iranu. U svom govoru na okupljanju sunitskih muslimanskih lidera u Rijadu, Tramp je uputio oštar i dubok prekor prema svemu što je iransko – uključujući, kako se čini, skorašnje izbore. Njegove opaske su bile muzika za uši sunitskih arapskih lidera, koji Iran posmatraju kao koren sveg zla.
U Izraelu, Tramp je nastavio da upozorava na opasnosti od Irana, i otkrio je zašto Iran zauzima ključno mesto u njegovom razmišljanju. Tramp veruje da su Izrael i sunitske arapske zemlje zapravo saveznici u ubilačkoj borbi sa Iranom, i da bi trebalo da se ujedine oko tog cilja, umesto da dozvole da ih problemi kao što je palestinska teritorija drže razdvojenim. Čini se da Tramp misli da bi ovaj navodni uvid u izraelsko-palestinski sukob mogao da se pretvori u nagodbu kojom bi se konačno postigao mir na Bliskom istoku – ili bi se bar ovaj region ponovo ujedinio u suprotstavljanju Iranu.
Dok je Tramp bio na putu ka Saudijskoj Arabiji, iranski birači su izglasali da njihov umereni predsednik, Hasan Rohani, dobije još jedan mandat, i dali mu zadatak da sprovede preko potrebne reforme. Bez sumnje, izborni proces u Iranu se često dovodi u pitanje, i to s dobrim razlogom. Veće čuvara, telo sastavljeno od nezvanično izabranih islamskih pravnika, pažljivo proverava svakog kandidata; a Revolucionarna garda nadgleda izbore. Ipak, vatrena kampanja Rohanija i njegovog glavnog suparnika, Ebrahima Raisija, navodi na zaključak da ovi izbori nisu bili varka.
Sa Rohanijem i Raisijem, iranski glasači su se našli pred teškim izborom. Raisi ima zasluženu reputaciju tvrdokornog klerika i bivšeg javnog tužioca sa antizapadnim stavovima. Da je on bio izabran, budućnost iranskog nuklearnog sporazuma sa P5+1 mogla je biti dovedena u pitanje.
Velika izlaznost na izborima – više od 75 odsto – navodi na zaključak da Iranci ne žele da odustanu od ovog sporazuma. Iako većina domaćinstava još nije imala koristi od sporog ukidanja sankcija, a stopa nezaposlenosti je i dalje visoka, oni su voljni da veruju da će Rohani ispuniti obećanje da će poboljšati životne uslove običnih Iranaca. Ali biće na Irancima samim da insistiraju na reformama. Jasno je da se ni svet sunitskih arapa ni trenutna američka vlada ne klade na Rohanijev uspeh, niti navijaju za njega.
Kada su SAD napale Irak 2003, mnogi posmatrači, naročito u arapskom svetu, su verovali da će uklanjanje manjinskog sunitskog režima Sadama Huseina poboljšati poziciju Irana u regionu. Zbog invazije SAD-a, šiitski irački militanti, koje je Iran finansirao i naoružavao sofisticiranim eksplozivnim napravama, redovno su napadali američke trupe.
Iran nikada nije priznao saučesništvo u napadima na američke trupe u Iraku. Ne iznenađuje što je taj brutalni period uticao na mišljenje mnogih viših vojnih lidera SAD o Iranu. To sigurno važi za sekretara za odbranu DŽejmsa Matisa, penzionisanog generala u marincima.
Iran je nastavio i da podržava sirijskog predsednika Bašara el Asada, i nastavio je svoju dugogodišnju podršku Hezbolahu.
Kada je Trampova administracija razmatrala svoj pristup Iranu, morala je da se uhvati u koštac sa činjenicom da nuklearni sporazum ne može lako da se izmeni. Ipak, dok je Tramp bio na Bliskom istoku, američki kongres je počeo da razmatra uvođenje nove runde sankcija kako bi kaznio Iran zbog njegovog stalnog mešanja u situaciju u Siriji, i zbog podrške grupama za koje se smatra da su terorističke, kao što je Hezbolah.
Žučna unutrašnja politika u Iranu nagoveštava da je zemlja možda na ivici promene. Ali mračno zaveštanje ove zemlje, od talačke krize 1979. do umešanosti u situaciju u Siriji danas je stvar koju mnogi američki kreatori politike neće biti radi da oproste ili zaborave.
Na kraju, sada je na Irancima da odluče o svojoj budućnosti. Preduzeli su važan prvi korak time što su ponovo izabrali Rohanija, i sada bi trebalo da ga podržavaju dok sprovodi teške reforme u domaćoj i spoljnoj politici.
Autor je bivši pomoćnik državnog sekretara SAD za istočnu Aziju, a sada dekan Korbel škole za međunarodne studije na univerzitetu Denver
Copyright: Project Syndicate, 2017.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
