Preliminarni rezultati parlamentarnih izbora u Grčkoj: Micotakis proglasio pobedu i najavio novo glasanje

Micotakis je rekao da ta pobeda predstavlja „politički zemljotres“ koji otvara put za još jedno glasanje.

To je „dokaz da Nova demokratija ima zeleno svetlo građana da sami vladamo“, rekao je Micotakis objašnjavajući da je potrebno drugo glasanje da bi se osvojila apsolutna većina za formiranje stabilne vlade.

Njegova stranka osvojila je najviše glasova, ukazuje delimičan rezultat prebrojavanja glasova.

Nova demokratija koja je ponovo na vlasti od pre četiri godine, osvojila je 41,1 odsto glasova, znatno ispred levičarske Sirize bivšeg šefa vlade Aleksisa Ciprasa koja je osvojila 20 odsto glasova, pokazuje prebrojavanje glasova sa 30 odsto biračkih mesta.

Socijalisti Pasok-Kinala predvođeni Nikosom Andrulakisom zauzeli su treće mesto sa 12,6 odsto glasova.

Međutim, Micotakis koji želi da bude ponovo imenovan na četiri godine, odbacio je mogućnost formiranja koalicije jer u Grčkoj politička kultura nije zasnovana na kompromisu zbog lošeg iskustva s neslogom kratkotrajnih koalicionih vlada.

Ukoliko ne bude bilo moguće formiranje vlade u naredne dve nedelje, što predviđaju mnogi analitičari, moraće da se raspišu novi izbori koji bi trebalo da budu održani krajem juna ili početkom jula.

Micotakis tokom predizborne kampanije nije krio mogućnost još jednog glasanja ako ne uspe formiranje vlade.

Ako ovi rezultati budu potvrđeni, nijedna stranka neće osvojiti apsolutnu većinu u jednodobnom parlamentu sa 300 poslanika.

Ostale četiri partije koje, prema izlaznim anketama prelaze izborni prag od tri odsto, osvojiće pojedinačno između 3,5 i 7,7 odsto glasova, objavio je portal Katimerini.

Aktuelni premijer, podsetimo, raspisao je 28. marta parlamentarne izbore posle teške železničke nesreće. Skandal telefonskog prisluškivanja koji je podsetio na prismotru tokom grčke diktature 1967-74 pružio je dovoljno municije za kritičare.

Potom je u februaru, baš kada se činilo da se kriza može obuzdati, železnička nesreća u centralnoj Grčkoj izazvala bes.

Pedeset sedam ljudi je poginulo je u sudaru i požaru koji je usledio – mnogi od njih studenti – u tragediji koja je kao nikada ranije razotkrila nesposobnost države.

Takođe, ankete su upućivale na rekordan broj neodlučnih birača.

Pre četiri godine, podseća Gardijan, pobeda tada 55.godišnjeg Micotakisa, bivšeg finansijera, bila je gotovo izvesna.

Ubedljiva pobeda njegove stranke Nova demokratija nije samo pozdravljena širom EU, već je i okončala deceniju krhkih koalicionih vlada koju je izazvala dužnička kriza.

Micotakis se uvek predstavljao kao liberal i reformista, ali je postao ranjiv” “, rekao je profesor Aristides Hacis, koji predaje pravo na Univerzitetu u Atini. “Oba događaja su potkopala njegove liberalne akreditive i reformističku efikasnost“.

Nakon železničke katastrofe 28. februara, Micotakis, premijer Grčke školovan na Harvardu, bio je primoran da odloži raspisivanje izbora. Mesec dana kasnije, zbog te njegove odluke hiljade ljudi je izašlo na ulice u znak protesta.

To je, u kombinaciji sa novim izbornim sistemom proporcionalne zastupljenosti, dovelo do toga da su izbori budu nepredvidiviji nego inače, čak i ako je Nova demokratija povratila deo svog izgubljenog položaja.

Prema novim pravilima koje je uveo Micotakisov levičarski prethodnik Aleksis Cipras – pobednik mora da dobije oko 46 odsto glasova da bi obezbedio većinu u parlamentu od 300 mesta.

Iako je Nova demokratija vodila u anketama, nijedno istraživanje nije sugerisalo da Micotakis dobije više od 36,9 odsto. U petak, anketa MRB-a sprovedena za Otvorenu TV dala je vladajućoj stranci 31,4 odsto, u poređenju sa Sirizom od 26,4 odsto.

Vladini zvaničnici su postali nervozniji zbog broja neodlučnih birača: sa nešto manje od 13 odsto biračkog tela, većina onih koji tek treba da se odluče su centristi koji su skloniji da podrže Micotakisovu Novu demokratiju.

“Ako izađem da glasam, odlučiću na biralištu kome ću dati glas“, rekao je Niovi Fotiu, 30-godišnji frizer.

“Svi oni daju razna obećanja. Cipras kaže da će povećati plate, ali zaista je teško verovati da bilo koja stranka može da napravi razliku. Moja plata je, sa inflacijom, smanjena za oko 10 odsto. Svi koje poznajem su zabrinuti zbog krize troškova života.”

Malo ko poriče da je zemlja napredovala. Uprkos tome što je više od četvrtine njenog BDP-a izbrisana štednjom i recesijom pre jedne decenije – što je cena spasavanja od strane EU i MMF-a kako bi izbegli bankrot –

Grčka se pojavila kao jedna od najbrže rastućih ekonomija evrozone. Dok se Grčka sprema za vrhunsku turističku sezonu, nema ništa od očaja kriznih godina: ulice koje su nekada bile dom zatvorenih prodavnica i praznih zgrada vrve su restoranima i hotelima, piše Gardijan.

Ali pritužbe na korupciju, policijsku brutalnost, grubu migracionu politiku i Micotakisovu preokupaciju medijima podstakli su zahteve za promenom i ono što je Cipras nazvao “potrebom da Grčka postane normalna evropska zemlja“.