Premijer Češke koja predsedava Evropskom unijom, Petr Fijala najavio je današnji prvi samit 44 čelnika država Evrope, svih osim Rusije i Belorusije, kao priliku za neformalnije razgovore o pitanjima bezbednosti i mira, ekonomske i energetske krize i ciljeva zaštite životne sredine.
„Češko predsedavanje EU suočeno je sa ogromnim izazovima i krizama kroz koje prolazi Evropa i koje će biti tema prvih razgovora Evropske političke zajednice, bilo da su to mir i bezbednost, energetika, životna sredina, privreda. Nije cilj da dođemo do nekakvih pisanih zaključaka. Cilj je da diskutujemo i stvorimo nekakvu okvirnu slogu oko daljeg postupanja evropskih zemalja u tim oblastima“, kazao je domaćin samita, Fijala.
Program samita ostavlja veliki prostor za bilateralne sastanke posle dva okrugla stola, prvog na temu mira i bezbednosti i drugog o pitanjima privrede, energije i klime na kome učestvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kako je saopšteno iz pres službe srpskog predsednika u vremenu izdvojenom za bilateralne sastanke Vučić će imati niz susreta, sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, nemačkim kancelarom Olafom Šolcom ili španskim premijerom Pedrom Sančezom.
Sastanak sa Vučićem najavio je i predsednik Češke Miloš Zeman koji želi da razgovara o otvaranju Češkog doma u Beogradu, od čega zavisi i njegova oproštajna poseta Srbiji, pošto mu u februaru naredne godine ističe drugi, poslednji mandat.
Premijer Češke Fijala danas posle podne otvara samit, dok će se predsednicima država i vlada na završnoj plenarnoj sednici tokom večere u predsedničkom zamku Hradčani obratiti Zeman.
Češka kao domaćin samita prvo je bila skeptična prema novoj političkoj inicijativi francuskog predsednika a u Pragu su je čak otvoreno nazvali „Makronova klopka“, kao savetnik češkog premijera Tomaš Pojar, u strahu da će zemlje EU koje nisu zainteresovane za nove članice, između ostalog Srbije i ostalih zemalja Zapadnog Balkana, iskoristiti ovaj format da odugovlače sa proširenjem EU.
„Skeptične zemlje poput Francuske mogle bi zemljama kandidatima da ponude Evropsku političku zajednicu i naprave od nje večnu čekaonicu za EU“, kazao je evroposlanik, bivši ministar odbrane u vladama Građanske demokratske stranke Aleksandar Vondra.
Da EPZ neće biti zamena za pristupni proces i proširenje EU pre svega na Zapadni Balkan naglašavaju uoči samita češki zvaničnici za koje je bez obzira na stranu političkog spektra proširenje na taj region stalni spoljnopolitički prioritet.
„EPZ nije ništa drugo nego da razmislimo o tome kako bi EU u ovim teškim vremenima kada imamo ratu u Ukrajini mogla da uspostavi tešnju saradnju sa celim nizom zemalja van EU, bilo da je to Velika Britanija, Norveška ili Švajcarska. Naravno i Ukrajina i Turska jer se u Evropskom parlamentu vodi niz debata šta novo može da ponudi EU Ukrajini i Turskoj“, kazala je češka evroposlanica Dita Haranzova.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.