Premijer Jermenije: Azerbejdžan izjavljuje da nema teritorijalne pretenzije, a najavljuje otvaranje koridora Zangezur uz pomoć sile

„Posle 44-dnevnog rata, bezbednosna situacija oko regije Sjunik se promenila, što je pogoršano provokativnim i kontradiktornim izjavama azerbejdžanskog rukovodstva. Skrenuo bih vam pažnju na činjenicu da su ove izjave kontradiktorne. S jedne strane, rukovodstvo Azerbejdžana izjavljuje da nema teritorijalne pretenzije ili očekivanja u vezi sa Jermenijom, s druge strane, najavljuje otvaranje koridora Zangezur uz pomoć sile“, naglasio je u svom govoru, premijer Pašinjan.

On je istakao da je azerbejdžansko Ministarstvo spoljnih poslova bilo da opovrgne reči azerbejdžanskog lidera, navodeći da se ne radi o pretenzijama prema teritoriji Jermenije, te da, ipak, prema njegovim procenama, ove izjave su provokativne prirode, te da im treba posvetiti „dužnu pažnju i reakciju, uključujući i diplomatska predstavništva naše zemlje na međunarodnim platformama“.

„Međutim, s druge strane, želim da naglasim sledeće – da ne bih ostavio mesta za provokacije – izjava od 9. novembra ne sadrži fraze „Zangezur“, „Sjunik“ ili „koridor“. Govorimo o otvaranju regionalnih komunikacija i u moskovskoj izjavi od 11. januara jasno smo izjavili i prokomentarisali šta treba da se dogodi: trebalo bi da budu otvoreni svi kanali komunikacije u regionu“, rekao je premijer Pašinjan.

Ako Azerbejdžan govori o „zangezurskom koridoru“, rekao je on, onda „po ovoj logici Jermenija može da govori o ‘Nahičevanskom koridoru’, severno – azerbejdžanskom koridoru, jer prema tim sporazumima i objavljenim pisanim dokumentima Azerbejdžan može dobiti samo ‘koridor’ sličan koridoru koji će Jermenija dobiti preko teritorije Azerbejdžana, uključujući i preko teritorije Nahičevana, tj. kako na teritoriji samog Azerbejdžana, tako i na teritoriji Nahičevana“.

„Otvaranje komunikacija je potpuno drugačiji zadatak. Međutim, da budem iskren, moj komentar je da ovakvim provokativnim izjavama azerbejdžansko rukovodstvo jednostavno želi da upropasti proces, odnosno želi da se povuče iz dogovora, pogoršavajući situaciju u regionu kako bi nastavilo politiku blokade Jermenije“, izjavio je u govoru premijer Pašinjan.

On je istakao da, budući da ranije nije bilo posebne prilike, takođe želi da razgovara „o granici Sjunika koju imamo“.

„Znate, 44-dnevni rat, na žalost, za nas nije imao ishod kao što smo mogli očekivati. A u situaciji kada naša odbrambena sposobnost nije bila dovoljna, odlučeno je da se granica Sjunika uskladi sa granicom Ugovora o kolektivnoj bezbednosti, kako bismo mogli da koristimo sisteme kolektivne bezbednosti na ovoj granici“, objasnio je premijer Pašinjan.

Mnogo se raspravlja o jermensko-ruskom strateškom i vojno-političkom savezu, dodao je on i istakao da želi još jednom da naglasi da se jermensko-ruski vojno-politički savez širio, te da sada postoji još jedan faktor,

„Ruski mirotvorci u Nagornom Karabahu – međutim, u delu Jermenije, jermensko-ruski vojno-politički savez se i dalje širi unutar i unutar državnih granica Republike Jermenije. O kojim granicama govorimo? Posebno bih želeo da naglasim da je Republika Jermenija ustanovila i obeležila ove granice – o tome sam već mnogo puta govorio – zakonom „O administrativno-teritorijalnoj podeli Republike Jermenije“, usvojenim 24. maja 2010, gde su povučene administrativne granice“, rekao je premijer Pašinjan.

Ipak, naglašava on, da treba „povećati nivo bezbednosti granica Republike Jermenije u celini i posebno regiona Sjunikske oblasti“. Govoreći o ovom pitanju, on je istakao da ga treba podeliti na dva dela i to da „prvi zaštita granice“, a „drugi je zaštita bezbednosti zemlje“.

„Graničnom bezbednošću, kako smo se već dogovorili i doneli odgovarajuće odluke, treba da vrše granične trupe Nacionalne službe bezbednosti, a bezbednosnim pitanjima, naravno, treba da se bavi naša vojska, naše Oružane snage. Još jednom želim da naglasim da je u Republici Jermeniji već započeo opsežni program reforme Oružanih snaga, koji sprovodimo zajedno sa Ruskom Federacijom. U kontekstu sprovođenja ovog programa i reformi, moramo uzeti u obzir sve realnosti sa kojima smo se suočili tokom 44-dnevnog rata“, premijer Pašinjan

On je takođe pomenuo i incident koji se dogodio u Megriju.

„Jasno je da je došlo do kršenja zakona i očekujem da će organi reda u zemlji reagovati vrlo jasno i oštro, jer maloj grupi ljudi ne bi trebalo dozvoliti da ostavlja utisak, i uopšte, bez obzira na to utisak, ne bi trebalo dozvoliti da Republika Jermenija vlada atmosferom nekažnjivosti. Gospodine Abazjan i gospodine Kazarjan, vi ste sada ovde, očekujem da će ovo pitanje biti rešeno vrlo odlučnim akcijama, a počinioci javno izvedeni pred lice pravde“, rekao je premijer Pašinjan.

Predstavnici regionalnih struktura organa reda izvestili su da su publikacije povezane sa incidentom u medijima prikupljene i poslate policiji radi utvrđivanja toka krivičnog postupka prema članovima 180-181 Krivičnog zakonika. Trenutno je već pokrenut krivični postupak, a materijali iz policije, prema utvrđenom postupku, već bi trebalo da budu poslati Istražnom odboru.

Sastanku su prisustvovali direktor Nacionalne službe bezbednosti Armen Abazjan, ministar teritorijalne uprave i infrastrukture Suren Papikjan, šef policije Vage Kazarjan, guverner Sjunika Melikset Pogosjan, viceguverneri, komandant 4. armijskog korpusa general-major Artak Budagjan, komandant N jedinica Ministarstva odbrane Argam Gevorgjan, šefovi regionalnih uprava organa reda.

Tokom sastanka razgovarano je o socijalno-ekonomskoj situaciji u Sjunikskoj oblasti, posebno o pitanjima vezanim za razvoj poljoprivrednog sektora – pašnjaci, infrastruktura, kao i izgradnja puteva, veliki programi za razvoj baštovanstva.

Premijer je naglasio važnost obezbeđivanja uslova za stanovnike Sjunika, što će doprineti pružanju i razvoju blagostanja. U tom kontekstu, Nikol Pašinjan dao je konkretna uputstva odgovornim licima.