Ostavka premijera vodi Sudan u još veću neizvesnost

Kako prenosi Si-En-En, Hamdok je ostavku potvrdio u obraćanju preko video snimka postavljenog na Jutjub kanalu premijerove kancelarije, samo nekoliko sati pošto je prodemokratski Sudanski centralni lekarski komitet (SCDC) objavio da su snage bezbednosti usmrtile tri učesnika protesta u blizini glavnog grada Kartuma u nedelju.

Hamdok je poručio da podnosi ostavku kako bi “ćerkama i sinovima” zemlje omogućio da završe period tranzicije. On je pohvalio sudanski narod zbog odlučnosti u zahtevanju “slobode i pravde” tokom protesta, dodajući da će oni “definitivno imati bolju budućnost sa svojim revolucionarnim entuzijazmom”.

“Važno je napomenti da je moje prihvatanje zadatka i mesta premijera 2019. bilo zasnovano na ustavnom dokumentu i političkom konsenzusu između civilne i vojne strane, što sam hvalio kao jedinstveni sudanski model, ali on nije uspeo da očuva isti nivo posvećenosti i harmonije sa kojim je počeo”, rekao je Hamdok.

Hamdokova ostavka usledila je nakon što je SCDC objavio da su dva učesnika protesta ubijena hicima iz vatrenog oružja u grudi, dok je treći preminuo od “ozbiljne povrede glave”. Na video snimcima koje su objavile brojne novinske agencije i društvene mreže vidi se kako grupe demonstranta trče kroz oblake belog dima od suzavca, bežeći od zvuka pucnjeva iz vatrenog oružja.

Pre nego što su ljudi izašli na ulice, došlo je do prekida internet i mobilnih mreža. Protesti održani u nedelju u Omudurmanu, na oko 25 kilometara severozapadno od Kartuma, bili su 14. dan masovnih demonstracija protiv vojne uprave od puča 25. oktobra, a od tada je, prema podacima SCDC, poginulo najmanje 57 ljudi, a stotine su ranjene.

Sudanci mesecima demonstriraju protiv vojnog preuzimanja vlasti i kasnijeg sporazuma o vraćanju premijera Abdala Hamdoka kojim je, po njihovom mišljenju, marginalizovan preokret ostvaren u toj državi. Proteste je sazvao prodemokratski pokret koji je doveo do pobune protiv bivšeg predsednika Omara Al Bašira i kasnije, u mesecima posle njegovog svrgavanja, sklopio sporazum o podeli vlasti sa generalima.

Odnosi između generala i civila u prelaznoj vladi bili su nestabilni i na kraju su doveli do vojnog preuzimanja 25. oktobra kada je smenjena Hamdokova vlada. Premijer Hamdok je posle toga ponovo vraćen na mesto premijera pod međunarodnim pritiskom u dogovoru koji predviđa nezavisnu tehnokratsku vladu uz nadzor vojske.

Sporazum je uključivao oslobađanje državnih zvaničnika i političara koje je vojska uhapsila u puču. Prodemokratski pokret insistira na tome da se vlast preda civilnoj vladi kako bi ona predvodila tranziciju. U njihovim protestima ponavlja se slogan “nema pregovora, nema kompromisa”, odnosno nema podele vlasti sa vojskom.
Posle Hamdokove ostavke, SAD su pozvale sudanske lidere da “ostave po strani nesuglasice, pronađu konsenzus i osiguraju kontinuiranu civilnu upravu”.

Američki Stejt department je u saopštenju objavljenom na Tviteru pozvao na imenovanje novog premijera i kabineta “u skladu sa ustavnom deklaracijom (iz 2019), kako bi se ispunili zahtevi naroda za slobodom, mirom i pravdom”.

Ali, mnogi analitičari smatraju da će Hamdokova ostavka zemlju gurnuti u još veću neizvesnost i strahuju da će naredni premijer takođe biti pod uticajem vojske.

“Ono što smo videli tokom protekla dva meseca posle puča u Sudanu je praktično ponovno uspostavljanje Baširovog režima bez Omara Al Bašira. Gotovo 60 ljudi je ubijeno, a stotine su povređene i uhapšene tokom protesta. Dakle, videli smo potpuno ponovno uspostavljanje prethodnog režima uz napore vojske da kontroliše političku situaciju u zemlji”, rekao je za Al Džaziru Kameron Hadson, viši saradnik u organizaciji Atlantski savet sa sedištem u SAD, dodajući da zbog svega toga postoji velika verovatnoća da će se novi premijer povinovati vojsci i biti pod njenim uticajem.