Premijeri Višegradske grupe zadovoljni dogovorom sa samita EU

Poljski premijer Mateuš Moravjecki rekao je novinarima u Briselu nakon samita EU da se Višegradska grupa izborila za ono do čega joj je najviše stalo i da je postignut dogovor sa pravnim službama da mehanizam koji će biti izrađen istovremeno podleže odobrenju Evropskog saveta.

„Kao Višegradska grupa izborili smo se za ono do čega nam je najviše stalo. Nema neposredne veze između valjane pravne države i budžetskih sredstava. Evropski savet, tamo je to jasno napisano – to je konsenzus. Ništa se tu neće dešavati bez saglasnosti Mađarske, bez saglasnosti Poljske, bez saglasnosti Višegradske grupe“, kazao je Moravjecki.

Mađarski premijer Viktor Orban takođe je naglasio da dogovor sa samita znači da neće biti nikakve veze između pravne države i budžetske discipline, međutim predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel kao veliki uspeh obznanio je upravo to što premijeri negiraju, a to je da je prvi put u istoriji poštovanje pravne države kriterijum u odlučivanju za dotacije iz budžeta.

„Prvi put u evropskoj istoriji naš bužet će na jasan način biti povezan sa našim klimatskim ciljevima, prvi put je poštovanje valjane pravne države kriterijum odlučivanja u budžetskim troškovima“, kazao je danas u Briselu Šarl Mišel.

Po oceni poljskih pravnih eksperata i politikologa tekst dogovora koji su postigli premijeri 27 članica EU jasno govori o tome da postoji uslovljavanje isplata iz budžeta EU time da članice poštuju pravnu državu.

„Jasno se vidi po prvi put u istoriji ta veza poštovanje valjane pravne države i izdaci. Gest ka Poljskoj i Mađarskoj je bio taj da je ta formulacija razvodnjena tako da se Poljska i Mađarska slože“, kazao je poljskoj privatnoj televiziji TVN24 politikolog sa Varšavskog univerziteta Kamil Zajončkovski.

Pravnik Robert Gžeščak sa Katedre za evropsko pravo Varšavskog univerziteta upozorio je da živimo u dva paralelna sveta – svetu pravnog dokumenta i svetu izjava najviših zvaničnika.

Poljski analitičari upozorili su danas u prvim komentarima da razrada tog mehanizma na koji su pristali i poljski i mađarski premijer može da donese još nove sporove, posebno kada dođe na red da dogovor potvrdi Evropski parlament.

„Sporazum daje Poljskoj 124 milijarde evra u neposrednim dotacijama. To je kvota kakva nikad nije bila u prethodnim pregovorima. Zajedno sa povoljnim pozajmicama to Poljskoj daje 160 milijardi evra. U poslednjoj rundi izdejstvovali smo 600 miliona evra za regione kojima je potrebno najviše sredstava zarazvoj jer su manje bogati“, kazao je nakon samita poljski premijer Mateuš Moravjecki.

U poređenju sa početnim predlogom predsednika Evropskog saveta od 10. jula Poljska dobija oko dva odsto manje novca, ali za zemlje Višegradske četvorke bilo je izuzetno važno da se poveća procenat novca koji zemlje članice same mogu da prebacuju iz fonda u fond prema svojim potrebama, na čemu je posebno insistirala Češka.

Češki premijer Andrej Babiš rekao je na zajedničkoj konferenciji za novinare u Briselu da je ishod samita za Češku dobar i da ga to raduje, te da je važno to što je Češka dogovorila mogućnost da čak 25 odsto dotacija prebacuje iz jednog strukturalnog fonda u drugi prema svojim potrebama.

„Vlada će što pre podneti Evropskoj komisiji plan reformi koje su uslov da dobijamo sredstva iz fonda izdvojena za naredne tri godine. Potrebno nam je restrukturalizacija naše privrede, moramo da se usredsredimo pre sveg na investicije, na naše zdravstvo“, kazao je Babiš, javljaju češki mediji.

Češka će iz budućeg višegodišnjeg budžeta EU dobiti 27 milijardi evra, što je za četiri milijarde evra više nego u dosadašnjem višegodišnjem budžetu, a iz fonda solidarnosti 8,7 milijardi.

Premijer Babiš je kazao da će Češka odlučiti da li da koristi onaj deo pomoći iz Fonda solidarnosti koji nisu neposredne dotacije već u vidu kredita tek na osnovu toga pod kakvim uslovima će EU uspeti da pozajmi novac na svetskim finansijskim tržištima.