Preminuo legendarni Hans-Kristijan Štrebele

U skoro svakoj prilici je pio – mleko. Uvek je vozio samo bicikl. Bio je prvi Zeleni političar sa direktnim mandatom u Bundestagu. Čovek koji je posetio američkog uzbunjivača Edvarda Snoudena u Moskvi.

Malo je toga što Hans-Kristijan Štrebele nije bio. Kada se radilo o određenim temama, mogao je da bude tvrdoglav kao niko drugi. Uvek je bio levičar, uvek protiv (skoro) svake misije Bundesvera u inostranstvu, izuzetak je jedino napravio kada se radilo posebnoj mirovnoj misiji u Avganistanu.

Bio je veoma skeptičan u pogledu isporuka oružja Ukrajini u ratu protiv Rusije, za šta su u vladajućoj koaliciji naročito intenzivno zalagali njegovi Zeleni. Ali Štrebele nije uvek bio strogi pacifista: 1980. je učestvovao kampanji za prikupljanje novca za oružje – levičarskim gerilcima u Salvadoru.

Tri puta direktan mandat u Bundestagu!

Bio je član Bundestaga od 1998. sve do 2017. kada je već imao 78. godina. Tri puta zaredom 2002, 2005, 2009 i 2013. je jedini iz svoje stranke dobio direktan mandat u alternativnoj levičarskoj četvrti Berlin-Krojcberg. To do danas nije uspeo nijedan drugi političar Zelenih.

I uopšte, teško da bi se Štrebele uklopio u današnje Zelene u Bundestagu koji se guraju u poltički centar. Potpredsednica Bundestaga Katrin Gering-Ekart naziva ga „čudnom glavom i slobodnim duhom“; Vicekancelara Roberta Habeka je impresionirala Štrebeleova „direktnost“. To su isotvremeno izrazi priznanja, ali verovatno i još po nešto drugo.

Kancelar Olaf Šolc napisao je na Tviteru: „Njegov potreba je bila da se bavi politikom i promeni društvo. Sa Kristijanom Štrebeleom, Nemačka gubi borbenog političara koji je decenijama oblikovao političku debatu.“

Štrebele je uvek provocirao, u svojoj partiji i društvu u celini. Na Svetskom prvenstvu u fudbalu u Nemačkoj 2006. osećao se „neprijatno” s obzirom na brojne nemačke zastave. I inače je bio prilično distanciran kada se radi o – naciji. Jednom je pozvao na uvođenje muslimanskog praznika, umesto jednog od mnogo hrišćanskih. U oba slučaja je izazvao buru negodovanja. Tokom pandemije korone upozorio je na izlovanje starih i hroničnih bolesnika i zapretio da će ići da se žali u Savezni ustavni sud.

Advokat pripadnika RAF-a

Štrebele je rođen 7. juna 1939. u mestu Hale an der Zale. Posle mature je prvo odslužio vojsku. Levičar je postao tokom studija politike i prava u Zapadnom Berlinu. Advokat je postao 1969. Vreme je studentskog bunta krajem šezdestih – Štrebele je branilac demonstranta.

Od 1970. on je jedan advokata terorista „Frakcije Crvene armije” (RAF) koji su ubistvima političara i privrednika kao i otmicima aviona širili strah i teror po Nemačkoj. Sudije su ga 1975. isključile kao branioca, a kasnije (1980) čak i osudile na uslovnu kaznu od 18 meseci. Njihova optužba je glasila da je Štrebele aktivno podržavao teroriste. On je to poricao celog života, ali je isto tako celog života stajao iza tog svog profesionalnog angažmana za te ljude.

Štrobele je u vreme procesa protiv članova RAF-a bio član SPD. Partija ga je izbacila iz istih razloga kao i sudije sa procesa.

A onda je 1978. bio jedan od suosnivača Alternativne liste za demokratiju i zaštitu životne sredine, koja je kasnije postala Partija zelenih u Berlinu.

„Glasaj za Štrebelea, najedi Fišera“

Potom 1980. Štrebele je suosnivač levičarskih novina „tageszeitung” (taz). Kada je neposredno pre pada Berlinskog zida 1989. formirana koalicija sa SPD-om u Zapadnom Berlinu Štrobele je bio arhitekta ovog saveza.

A krajem devedestih, kada su Zeleni prvi put postali deo savezne Vlade, a Jozef Fišer postao ministar spoljnih poslova – Štrobele je bio njegov najžešći protivnik.

I šta se onda događa – njegove kolege iz stranke koje žarko žele na vlast – marginalizuju Štrebelea. On tada odlučuje da se samostalno kandiduje u Berlinu, u Krojcbergu – i pobeđuje.

Na njegovim predizbornim plakatima je pisalo: „Glasaj za Štrebelea, najedi Fišera“ (to se na nemačkom čak i rimuje „Ströbele wählen, Fischer quälen!“).

Protiv vojske i tajnih službi

Učešće nemačke vojske, Bundesvera, u borbenim misijama na Balkanu, kao na primer u NATO bombardovanju Jugoslavije 1999. za koje se zalagao Fišer – njega je užasavalo. Štrebele je takođe bio protiv učešaća Bundesvera u Kforu.

Bori se za građanska prava i odbacuje prekomerni nadzor, čak i u vremenima terora posle islamističkih napada 11. septembra 2001. Bori se za Palestince i mora da se nosi sa optužbama da je antisemit – što on oštro negira.

On neumorno kritikuje obaveštajne službe. Naovom polju za rukom mu polazi – još jednom – jedan spektakularni nastup. U oktobru 2013. posetio je uzbunjivača i bivšeg agenta NSA, tajne službe SAD, Edvarda Snoudenau egzilu u Moskvi i zauzeo se za njega.

„Samo Štrebele može tako nešto da uradi“, gunđali su partijske kolege Zeleni i protivnici u Bundestagu, delimično iznervirani, a opet i diveći mu se.

Fudbalski reporter kao uzor

Štrebele je bio nećak čuvenog fudbalskog radio-reportera Herberta Cimermana, čiji je komentarisanje finala Svetskog prvenstva između Nemačke i Mađarske 1954. urezano duboko u nemačku dušu („Kraj, kraj, gotovo, gotovo! Igra je gotova! Nemačka je šampion sveta!“).

Kao tinejdžer upoznao je preko Cimermana velike heroje – kapitena Frica Valtera, trenera Sepa Herbergera. Štrebele koji je upravljao tantijemima svog rođaka, jer se njegova reportaža stalno iznova vrti i donirao prihod, a za šta drugo, nego za levičarske projekte.

Koliko god se njegov život činio divljim i levičarskim, Štrobele je privatno bio sasvim drugačiji: od 1967. je bio u braku sa etnološkinjom Julijanom Štrebele-Gregor i živeo u jednom buržoaskom delu Berlina.

Hans-Kristijan Štrebele je nakon teške bolesti preminuo 29. avgusta u 84. godini. Njegov advokat je saopštio da Štebele više nije hteo da nastavi svoju „dugotrajnu patnju” i stoga je „smanjio mere za održavanje života”.