Preminuo najstariji veteran Drugog svetskog rata u SAD u 112. godini

Njegovu smrt je objavio Nacionalni muzej Drugog svetskog rata i potvrdila njegova ćerka.

Većina Afroamerikanaca koji su služili u odvojenim američkim oružanim snagama na početku Drugog svetskog rata bili su raspoređeni u neborbene jedinice i na dužnosti kao što su snabdevanje, održavanje i transport, rekao je potpredsednik za obrazovanje i pristup u muzej u Nju Orleansu pukovnik Pit Krejn.

„Razlog za to je bio čisti rasizam, ne postoji drugi način da se to okarakteriše“, rekao je Krejn.

Bruksova porodica, koja je poreklom iz Norvuda iz Luizijane, preselila se u deltu reke Misisipi kada je on bio dete.

Bio je jedno od petnaestoro dece i živeo jako udaljeno od najbliže škole, pa su ga roditelji učili kod kuće koliko su mogli.

Bruks je radio u pilani kada je mobilisan u američku vojsku 1940. godine, a nakon japanskog napada na Perl Harbur, raspoređen je u 91. inženjerski puk opšte službe stacioniran u Australiji, u kome su pretežno bili Afroamerikanci.

Kasnije tokom rata, gubici trupa su praktično primorali vojsku da počne da postavlja više afroameričkih trupa na borbene položaje.

O tome svedoči podatak da je 1941. godine manje od 4.000 Afroamerikanaca služilo vojsku, a da je do 1945. godine taj broj porastao na više od 1,2 miliona.

Jedinica u kojoj je služio Bruks gradila je mostove, puteve i piste za avione, a on je bio raspoređen kao čuvar „tri bela oficira“, pri čemu je njegov posao bio da kuva, vozi i brine o njihovoj odeći.

Bruks nije često javno govorio o diskriminaciji sa kojom su se on i drugi vojnici Afroamerikanci suočili u ratu ili o diskriminaciji sa kojom se njegova porodica suočila na jugu, rekla je njegova ćerka.

Tokom jednoj intervjua, Bruks je rekao da su se oficiri o kojima je brinuo dobro ophodili prema njemu i da je smatrao da je srećan što nije morao da se bori u borbi.

Uprkos tome što nije bio u borbi, Bruks je iskusio neprijateljsku vatru prilikom napada Japana na ostrvo Oven, gde je on radio.

Bruks je rekao da je naučio da razlikuje zvuke približavanja japanskih, američkih i nemačkih aviona.

Otpušten je iz vojske avgusta 1945. godine kao redov prve klase, nakon čega je radio kao vozač viljuškara do penzionisanja u 60. godini.

Bio je otac petoro dece, isto toliko pastorčadi i desetine unučadi i praunučadi, a suprugu Leonu je izgubio ubrzo nakon uragana Katrina.