Preminuo suosnivač Intela Gordon Mur

Procesori Intela nalaze se u 70 odsto svetskih ličnih računara.
Mur, doktor hemije, osnovao je 1968. NM Elektroniks zajedno sa fizičarem Robertom Nojsom zvanim „gradonačelnikom Silicijumske doline“. Nekoliko meseci kasnije njih dvojica su otkupili ime Intel za 15.000 dolara. Mur je bio generalni direktor firme od 1979. do 1987.
Intel je pustio u prodaju svoj prvi mikroprocesor 1971. godine, procesor koji se može programirati i koji sadrži više hiljada tranzistora, što je bila revolucija. Intel je danas najveći prozvođač poluprocesora u SAD i treći u svetu po obrtu, iza južnokorejskog Samsunga i tajvanskog TSMC-a.

Mur je 1965. godine primetio da se, zahvaljujući poboljšanjima u tehnologiji, broj tranzistora na mikročipovima svake godine se gotovo duplirao, a otkad su smišljena integrisana kola nekoliko godina ranije. Njegovo predviđanje da će se trend nastaviti postalo je poznato kao „Murov zakon“. Kasnije je zakon revidiran pa je precizirano da se udvostručenje broja tranzistora događa svake dve, a ne svake godine.

Murov zakon je pomogao Intelu i konkurentskim proizvođačima čipova da agresivno usmere svoje istraživačke i razvojne resurse kako bi osigurali da se to pravilo realizuje.

„Integrisana kola će dovesti do takvih čuda kao što su kućni računari – ili barem terminali povezani sa centralnim kompjuterom – automatske komande za automobile, kao i lična prenosiva komunikaciona oprema“, napisao je Mur u svom radu dve decenije pre PC revolucije i više od 40 godina pre nego što je Epl lansirao ajfon.

Ovakav razvoj je omogućio da se demokratizuje informatika i elektronika, pre svega sa ličnim računarima, zatim različitim uređajima do mobilnog telefona.

„Svet je izgubo giganta u Gordonu Muru, jednog od osnivača Silicijumske doline i pravog vizonara koji je otvorio put tehnološkoj revoluciji“, napisao je generalni direktor Epla Tim Kuk.