Preovladale teorije zavere

Američka firma Ocean Infinity, kojoj je malezijska vlada pristala da isplati oko 70 miliona dolara ako bi pronašla olupinu aviona, istražuje na velikim dubinama oblasti južnog Indijskog okeana. Iako se istraživanje privodi kraju, još ništa nije pronađeno, a vlada u Kuala Lumpuru kazala je da nema planova o novim istragama. Zvanični istraživački napori okončani su prošle godine iako se i dalje vodi polemika oko toga šta se dogodilo sa ovim avionom.

Grejs Natan, čija je mama bila u ovom avionu, kaže da je protiv okončanja istrage. „Ljudi možda misle: Zašto se iko više angažuje oko ovoga nakon četiri godine, ali važno je to da ljudi upamte da MH370 nije istorija“, kazala je ona za Gardijan.

Avion MH370, u kojem je bilo 239 ljudi, postao je jedna od najvećih svetskih misterija kada je nestao na svom letu od Kuala Lumpura do Pekinga 8. marta 2014. Kako i šta se dogodilo do danas je enigma. Ako bi se pronašla olupina ili barem više delova aviona, to bi se moglo pokazati ključnim, ali ne treba zaboraviti da istraga ima vrlo ograničene informacije o poslednjim satima leta ovog aviona. Stručnjaci ne mogu da dođu do definitivnog zaključka da li je MH370 ostao pod komandom pilota ili je ostao bez kontrole i srušio se u more. Jedna široko rasprostranjena teorija jeste da je pilot aviona režirao nestanak malezijskog Boinga 2014, a da su putnici tokom leta ubijeni spuštanjem pritiska u avionu. Međutim, australijski istražitelji to odbacuju navodeći da je, prema njihovima nalazima, pilot bio u nesvesti tokom poslednjih minuta leta. Tehnički problemi ostaju i dalje kao jedna od mogućnosti, ali u odsustvu zvaničnog objašnjenja teorije zavere su preovladale.

Malezijski ministar saobraćaja Entoni Lok kaže da će potpuni izveštaj o nestanku aviona biti objavljen uskoro ne precizirajući tačan datum. Australija, Malezija i Kina saglasne su da obnove zvaničnu istragu ukoliko se pojave verodostojni dokazi o lokaciji pada aviona. Iako malezijska vlada kaže da neće produžiti privatnu potragu, Anvar Ibrahim, koga mnogi vide na mestu narednog premijera, kazao je za australijski dnevnik da će i „dalje biti kopanja“. Dugoročno, projekat mape okeanskog dna mogao bi dati odgovore.

U dosadašnjim naporima pretraživano je Južno kinesko more i Tajlandski zaliv, Malajski prolaz i Andamansko more.

Dana 15. marta 2014. na osnovu vojnih i radarskih podataka zaključeno je da je avion prvo krenuo na zapad preko Malajskog poluostrva, a zatim nastavio na severnom ili južnom putu. Malezijske vlasti potvrdile su 24. marta kako je avion pao u južnom delu Indijskog okeana i da nema preživelih. Nije bilo potvrda gde je mesto pada zato što nije bilo ni ostataka aviona.

Avion nije nađen dok je crna kutija još radila, ali je uhvaćeno nekoliko signala u južnom Indijskom okeanu koji su najverovatnije bili signali crne kutije. Poslednja poznata pozicija aviona bila je Tajlandski zaliv. Na obali Vijetnama su 8. i 9. marta pronađene naftne mrlje. To je bilo avionsko gorivo. Potom je početo pretraživanje Andamanskog mora, a malezijska vlada je zatražila pomoć od Indije. Kada je objavljeno da je avion pao u okean, u potragu su se uključili i brodovi sa sondama koje pretražuju morsko dno.