Presuda Kataloncima uoči opštih izbora u Španiji

Iako je bivši katalonski predsednik Karles Pućdemon u begu od španske pravde dve godine posle nelegalnog referenduma, sud je doneo osuđujuću presudu drugim vođama pokreta za autonomiju što bi moglo dovesti do mogućeg ponovnog rasplamsavanja krize, ocenjuje Blumberg.

Vrhovni sud u Madridu je 14. oktobra osudio bivšeg katalonskog potpredsednika Oriola Žunkerasa na 13 godina zatvora zbog podstrekivanja na pobunu i zloupotrebe javnih sredstava, dok su ostaloj osmorici lidera izrečene zatvorske kazne u rasponu od devet do 12 godina.

Katalonski spor muči Španiju više od tri veka, pa je naivno očekivati jednostavna rešenja, ističe Blumberg, ukazujući da pokret za nezavisnost želi državu koja bi, da je nastala, imala ekonomiju veliku kao što je finska ili portugalska.

Političke i društvene posledice presude Vrhovnog suda katalonskim političarima i aktivistima biće duboke i dugotrajne, ocenjuje Asošijeted pres i ističe da se suđenje zbog neuspelog pokušaja otcepljenja smatra najvažnijim za zemlju posle obnavljanja demokratije nakon smrti diktatora Franka 1975.

U središtu slučaja bio je referendum 1. oktobra 2017. koji je katalonska vlada odlučila da održi i pošto je najviši sud u Španiji odredio da je referendum neustavan.

Zatvoreni čelnici postali su moćan simbol autonomije Katalonije i mnogi simpatizeri nose žute vrpce zakačene za odeću u znak protesta. Ali, ukazuje AP, sa najharizmatičnijim vođama iza rešetaka ili bekstvu u inostranstvu, pokret za nezavisnost prolazi kroz najtežu fazu u poslednjoj deceniji.

Dve glavne političke stranke ne slažu se o tome šta dalje činiti, a organizacije koje su podržale pokret za nezavisnost kritikuju nedostatak akcije svojih političara.

Presuda, ističe AP, dolazi uoči priprema za druge opšte izbore ove godine. Španci će se 10. novembra vratiti na birališta i katalonsko pitanje biće jedno od glavnih tema. S obzirom na fragmentaciju nacionalnog parlamenta, katalonske stranke koje podržavaju autonomiju mogle bi vrlo lako zadržati ključ za formiranje nove vlade.

Španski Vrhovni sud osudio je bivše lidere katalonskog pokreta za nezavisnost na dugotrajne zatvorske kazne proglasivši ih krivim za podsticanje na pobunu, zloupotrebu javnih sredstava i pokušaj odvajanja od Španije, ali ne i za pobunu, što je moglo doneti 25 godina zatvora, piše Njujork tajms.

Odbacivanjem optužbe za pobunu, sudije Vrhovnog suda otvorile su vrata novom pokušaju Španije za izručenje Pućdemona, koji je krajem 2017. pobegao zajedno s ostalim članovima bivše katalonske vlade, pošto ih je s vlasti svrgnula španska vlada, koja je iskoristila vanredna ustavna ovlašćenja da nametne period direktne vladavine u Kataloniji.

Odluka Visokog suda znači da će premijerSančes tokom izborne kampanje morati da prelazi minsko polje, ocenio je briselski portal Politiko, naglasivši da će neki faktori biti van njegove kontrole, uključujući razmere javnih protesta u Kataloniji i stav katalonske vlade.

Presudu je premijer opisao kao kraj puta za secesionistički pokret za koji je tvrdio da „nije uspeo“ da dobije ni unutrašnju ni spoljnu podršku. Ali ako socijalista Sančes više ne vidi pretnju „teritorijalnom integritetu Španije“, kao što je to činio 2017. godine, dobro bi bilo da pazi na leđa uoči novembarskih izbora, ukazuje Politiko.

Španske desničarske stranke imaju tendenciju da dobro prolaze na izborima promovišući pitanja nacionalnog jedinstva, a presuda katalonskim vođama pokreta za nezavisnost znači da će predizborna kampanja biti usmerena na pitanja o Kataloniji, što, kako ocenjuje Politiko, pružaju malo podsticaja tvrdokornim pripadnicima s obe strane da smire stvari.

Presuda je bila blaža nego što je tražila tužiteljka i to je razljutilo desničare, ali je ipak pokrenulo gnev tabora koji se zalaže za nezavisnost.

Regionalni predsednik Kim Tora nazvao je presudu „aktom osvete, a ne pravdom“. Demonstranti su izašli na ulice širom Katalonije čim je bila izrečena kazna. Do večeri su bili blokirani putevi i železnica, otkazano je više od 100 letova za Barselonu, a regionalna policija podigla je optužnicu protiv demonstranata na aerodromu, naglašava briselski portal.

Pokret za nezavisnost podeljen je od 2017. godine, pri čemu neki zagovaraju dalje sukobljavanje, a drugi suzdržavanje. Skorašnji izbori i konkurencija dve glavne secesionističke stranke nudi podsticaje za tvrdokorne političare, dok vladajući katalonski lideri sada znaju šta bi im se moglo dogoditi ako odu predaleko.

Posle nasilja u Kataloniji uhapšena 51 osoba

Za vreme demonstracija u Kataloniji posle zatvorskih presuda za separatističke katalonske vođe uhapšena je 51 osoba, saopštila je danas španska vlada.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova 29 osoba je uhapšeno u provinciji Barselone, 14 u Taragoni i osam u Leridi.

U sinoćnjem nasilju povređena su 72 regionalna i nacionalna policajaca, od kojih neki imaju prelome, navelo je ministarstvo.

U centru Barselone sinoć su se odvijale scene urbane gerilea, uz zapaljene kontejnere i juriše policije.

Okršaji su takođe bili u Đironi, Taragoni i Leridi gde su kao u Barseloni separatistička udruženja pozvala na demonstracije ispred zgrada vlade.

U Barseloni je 40.000 ljudi sinoć učestvovalo u demonstracijama, a nekoliko stotina aktivista često sa maskiranim licima sukobilo se sa policijom.

Demonstracije protiv osude separatističkih vođa na zatvorske kazne od devet do 13 godina zbog njihove uloge u pokušaju secesije 2017. godine, biće nastavljene danas.

Prema navodu vlade linija brzog voza između Barselone i Francuske prekinuta je zbog sabotaže.

Marševi će krenuti danas iz pet katalonskih gradova sa ciljem da stignu u petak u Barselonu, za kada je najavljen dan generalnog štrajka i masovnih demonstracija.