Presuda „Sejdić i Finci“ u BiH se ne sprovodi već 14 godina

„Tu neće biti problema. Ubrzo ćemo implementirati presudu“, rekao je odmah nakon odluke Suda u Strazburu 2009. godine tadašnji bošnjački član Predsedništva BiH Haris Silajdžić. Plan je bio „ubacivanje još jedne stolice u Predsedništvo“ nakon usvajanja paketa ustavnih promena, kojim bi se ujedno smanjile i nadležnosti Republike Srpske.

„Četrnaest godina rešavanje jednog pravnog momenta u dokumentu, u Ustavu države – to bi moralo da bude jednostavna stvar“, kaže danas jedan od apelanata Dervo Sejdić. Sve je, kako dodaje, od početka ispolitizovano i krenulo je u pogrešnom smeru.

„Prvo je gospodin Haris Silajdžić onog dana kada je sud objavio presudu rekao – to ćemo lako da rešimo. Četvrtom stolicom u Predsedništvu, ukinemo Republiku Srpsku i stvar je završena. I kako je on to tada rekao, nikada više niko nije ozbiljno došao da razgovara na tu temu“, rekao je Sejdić.

Godinama bez pomaka

Evropski sud za ljudska prava je 22. decembra 2009. presudio u predmetu „Sejdić-Finci protiv BiH“. U presudi se navodi da je Ustav BiH diskriminatorski s obzirom na to da nije definisana mogućnosti narodima koji nisu konstitutivni – dakle osim Srbima, Hrvatima i Bošnjacima – da se kandiduju za člana Predsedništva ili delegate u Domu naroda Parlamenta BiH.

Apelaciju su podneli – u ime romske zajednice Dervo Sejdić, a ispred jevrejske Jakob Finci, navodeći diskriminatorske odredbe Ustava po kojima samo pripadnici jednog od tri konstitutivna naroda u BiH imaju pravo kandidature, a ne i pripadnici „ostalih“.

U poslednjih 14 godina održano je niz okruglih stolova, političkih sastanaka na najvišim nivoima, međunarodnih skupova i rasprava, ali to pitanje se nije pomerilo s mrtve tačke. Najbliže dogovoru politički lideri su bili 2012, kada je vrh vlasti u RS pristao na promenu dela Ustava brisanjem reči „Srbin“ prilikom izbora člana Predsedništva na teritoriji tog entiteta. U tom slučaju bi se birao „jedan iz Republike Srpske“, što bi ispunilo deo obaveze.

„Problem Sejdić-Finci ogleda se u tome što Bošnjaci žele da zadrže pravo da umesto Hrvata i dalje biraju hrvatskog člana Predsedništva BiH. Inače, da to ne žele, mi bismo imali rešeno pitanje Sejdić-Finci“, rekao je Dodik 2012. tokom pregovora tadašnje „šestorke“.

„To nije značilo da su Milorad Dodik i Dragan Čović prihvatili presudu oberučke. HDZ je iskoristio presudu da bi nametnuo pitanje legitimnog predstavljanja i jednakopravnosti hrvatskog naroda“, kaže Sejdić za DW, koji već godinama učestvuje u razgovorima s domaćim, ali i međunarodnim predstavnicima o tom pitanju.

Legitimno predstavljanje i dalje kamen spoticanja

„Dodik je jedini političar koji je 2012. pozvao Fincija i mene i rekao da Republika Srpska ’nema problem’ s tom presudom, ali i da ona ’ostaje jedna izborna jedinica, a vi menjajte šta hoćete’. Odnosno, RS je jedina sigurna da će u Predsedništvu imati Srbina“, kaže Sejdić.

HDZ BiH u tim pregovorima nije pristajao na ništa manje od instrumenta legitimnog predstavljanja, odnosno da Hrvati biraju svog člana Predsedništva, a ne kao do sada da ga biraju predstavnici drugog naroda u Federaciji.

„Ja bih pozvao kolege da sednemo i da se ne raziđemo dok sva pitanja ne dogovorimo. Kakvih viših ugrožavanja integriteta izbornog procesa ima, ako vam se neko lažno predstavlja u institucijama. Govorim o hrvatskom članu Predsedništva. Neko kaže da je član Predsedništva i ide po svetu, a nije dobio ni jedan odsto glasova Hrvata“, rekao je pre nekoliko dana prvi čovek HDZ-a Dragan Čović, nakon što je visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit dao ultimatum domaćim vlastima da dogovore novi Izborni zakon.

Stav HDZ-a se nije menjao za ovih 14 godina, ali ni bošnjačkih stranaka, posebno SDA, koja je najveći deo učešća u vladajućoj koaliciji tokom poslednje dve decenije učestvovala u pregovorima.

Upozorenje bez pokrića

Savet ministara BiH 2015. godine usvojilo je Akcioni plan za izvršenje presuda Evropskog suda za ljudska prava, što je trebalo da bude osnova za izmene Ustava i Izbornog zakona. Međutim, političke volje nije bilo, pa je i rezultat tada formirane radne grupe izostao.

Godine 2021. stiglo je upozorenje iz Komiteta ministara Saveta Evrope da se do kraja iste godine pripremi nacrt izmena i dopuna Ustava i Izbornog zakona kako bi se izbori 2022. održali u skladu s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Iako je postojao optimizam, svi pregovori doživeli su fijasko.

„Mi insistiramo da se Izborni zakon mora rešavati unutar presude Sejdić-Finci i drugih. Dakle, presude koja kaže da svaki građanin u ovoj zemlji, na svakom pedlju njenom, ima pravo da se kandiduje za svaku poziciju, uključujući Predsedništvo BiH. Unutar toga smo našli i rešenja – jedan je bio ’aprilski paket’, a drugi ’Fileov model’, koji je garantovao faktički, u ovom času, da gospodin Čović bude u Predsedništvu, što je Čović odbio“, izjavio je tokom pregovora pre nekoliko godina Bakir Izetbegović, prvi čovek SDA, koja je zagovarala brisanje etničkog prefiksa prilikom izbora u Predsedništvo.

Fileov model

Predlog tadašnjeg komesara za proširenje EU Štefana Filea podrazumevao je da RS ostane jedna izborna jedinica iz koje bi se birao član Predsedništva, bez obzira na njegovu etničku pripadnost. Federacija BiH bi takođe bila jedna izborna jedinica iz koje bi član Predsedništva s najvećim brojem osvojenih glasova postao kandidat. Dalje, glasovi iz kantona u kojima je ukupni pobednik izbora u Federaciji osvojio najveći broj glasova potom bi bili „izbrisani“, a drugi član Predsedništva postao bi onaj kandidat koji bi imao najveći broj glasova u kantonima, u kojima ukupni pobednik u Federaciji nije pobedio – uz uslov da nije iste etničke pripadnosti kao prvoplasirani. U poslednje vreme taj model se sve više spominje kao rešenje koje bi se ponovo moglo da se nađe na pregovaračkom stolu.

Uz sve modele za promenu Ustava i Izbornog zakona i njihove propasti, predsednik jevrejske zajednice i drugi apelant Jakob Finci, ne gubi nadu.

„Mi u Ustavu imamo pet kategorija, tri konstitutivna naroda, ’ostale’ i ’građane’. Kada sam pitao koja je razlika između ’ostalih’ i ’građana’, niko nikad nije mogao da mi objasni. Što se tiče tri konstitutivna naroda, oni se razliku po tome kako se i gde mole Bogu“, kaže Finci za DW, podsećajući da sve to ugrožava ljudska prava i mogućnost da se svi kandiduju na izborima.

Umereni optimizam

„Četrnaest godina je prošlo, a niko još ne vidi kako implementirati presudu, a da ne poremeti odnose koji su postavljeni u Dejtonu, gde je dogovoreno da se sve u ovoj zemlji deli na tri dela“, kaže Finci, koji ne odustaje od borbe.

„Ja sam optimista da će se to jednog dana implementirati, jer bez toga nam nema ulaska u EU, iako ja ne verujem da ću doživeti ulazak BiH u Evropsku uniju“, dodaje Finci.

„Svako rešenje koje dođe sa strane, neće odgovarati svim građanima. Tako da je najbolje da to bude dogovor unutar Bosne i Hercegovine. Ja nisam digao ruke od ovoga i neću nikada“, zaključuje Sejdić.

Izmene Izbornog zakona u BiH deo su paketa od 14 prioriteta u Mišljenju Evropske komisije koje se moraju ispuniti. Neke od tih izmena odnose se na promenu Ustava u delu o pravu manjina i imenovanju u izvršnu, zakonodavni i sudsku vlast.

Presude Evropskog suda

Pored presude Sejdić-Finci, Evropski sud je 2014. presudio i u korist Azre Zornić, koja je tužila državu jer joj nije dozvoljeno da se kandiduje za Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH i Predsedništvo BiH, pošto se ne izjašnjava po etničkom principu – kao pripadnica konstitutivnih naroda u BiH.

Ilijaz Pilav tužio je BiH jer nije mogao kao Bošnjak koji živi u Republici Srpskoj da se kandiduje za člana Predsedništva BiH koji dolazi iz tog entiteta.

Evropski sud je 2020. doneo presudu u predmetu Svetozar Pudarić protiv BiH, kojom je utvrdio da je diskriminisan zbog nemogućnosti kandidovanja za člana Predsedništva iz reda srpskog naroda sa teritorije Federacije BiH.

Sud je presudio i u koristi Samira Šlakua, koji je tužio BiH jer mu nije dozvoljeno da se kao pripadnik nacionalne manjine kandiduje za Dom naroda Parlamenta BiH i člana Predsedništva.

Poslednja u nizu je presuda Slavena Kovačevića protiv BiH, kojom je utvrđeno kršenje aktivnog biračkog prava, ali u ovom slučaju ne zato što nije mogao da se kandiduje, već zato što nije mogao da glasa po svom izboru – s obzirom na propisana entitetska teritorijalna ograničenja. Presuda nije konačna, jer je Savet ministara BiH tražio preispitivanje presude, što je sud uvažio.