Tuče, noževi i pretnje nastavnicima: Sve više nasilja u nemačkim školama, u Berlinu policija interveniše pet puta dnevno

Tuče, noževi, seksualno zlostavljanje… Ko imalo prati vesti iz nemačkih škola, lako bi mogao da pomisli da se nalazi u nekom distopijskom filmu, priči o bezakonju i pravu jačega.

Radi se o desetinama hiljada ispada u školama poslednjih godina, pokazali su odgovori na upit agencije dpa. Recimo, samo u najmnogoljudnijoj pokrajini Severnoj Rajni-Vestfaliji 2022. godine je bilo 5.400 prijava za nasilne delikte u školama.

To u dlaku odgovara ukupnom broju škola u pokrajini, što znači da se prosečno jednom godišnje u svakoj školi prijavi ovakav incident. A koliko je neprijavljenih slučajeva, to niko ne zna.

Više prijava nego pre pandemije

Nedavno je 22-godišnjak u Petershagenu blizu Berlina upao u jednu školu naoružan nožem i gasnim (signalnim) pištoljem, a jedan od zaposlenih podigao je uzbunu. Takođe, 17-godišnji učenik je u Vupertalu nožem napao četvoro školaraca i sada je u pritvoru zbog sumnje na pokušaj ubistva.

U odnosu na period pre pandemije, broj takvih ekscesa u školskim zgradama i dvorištima osetno raste. Recimo, u pomenutoj Severnoj Rajni-Vestfaliji za oko pedeset odsto u odnosu na 2019. godinu.

Slično je i u drugim pokrajinama, piše dpa. Samo u glavnom gradu Berlinu je, prema policijskim podacima, 2022. godine bilo 2.344 slučajeva nanošenja telesnih povreda u školama. Tamo policijske patrole u proseku pet puta dnevno bivaju pozvane da intervenišu u školama.

Ubistva su još uvek retka. Jedno se dogodilo u januaru u gimnaziji nadomak Hajdelberga, gde je 18-godišnjak nožem ubio vršnjakinju.

Složeni razlozi

Prema Ministarstvu obrazovanja pokrajine Brandenburg, brojni su uzroci nasilja u školama. U odgovoru Ministarstva navode se „deficiti samokontrole“, „manjak samopouzdanja“, ali i iskustvo porodičnog nasilja.

Kako dodaju, sadržaji koji prikazuju nasilje u medijima i na društvenim mrežama takođe mogu doprineti agresiji.

„Primećujemo da se u škole češće nosi oružje nego ranije“, kaže i Sven Vinkler, prvi čovek Udruženja školskih direktora Nemačke. Najčešće su, kaže, to noževi i „lažno“ vatreno oružje, ono koje verno oponaša pravo.

Kako je naveo Vinkler, teško je reći da li deca i omladina imaju oružje sa sobom jer su spremni na nasilje ili jer su uplašeni pa misle da moraju biti spremni za samoodbranu.

Ali, neki stručnjaci kažu da ništa nije tako kako izgleda. Razvojni psiholog Herbert Šajtenhauer nedavno je u razgovoru za Špigel upozorio da se brojke posmatraju pogrešno.

Prema njemu, danas je manje nasilja u školskim dvorištima nego pre dvadesetak godina, ali se o njima češće izveštava u medijima.

Neki angažuju obezbeđenje

Sindikat vaspitanja i nauke traži da se pojača socijalni rad u školama. „Dramatični manjak nastavnika i premali broj socijalnih radnika pri školama vode tome da je prevencija na licu mesta vrlo ograničena“, rekla je šefica tog sindikata Anja Benzinger-Štolce.

Neke škole već su uvele privatno obezbeđenje, poput jedne škole u Bremerhafenu nadomak Bremena. Kako su tamo naveli, školarci su često razbijali prozore, vređali druge učenike i nastavnike ili im pretili. Skoro svakodnevno su se po dvorištu škole vrzmali tipovi koji nemaju šta tu da traže.

„Stanje prošle jeseni bilo je vrlo nemirno“, rekla je jedna portparolka škole. „Uz stražare se opet sve smirilo.“