„Pretnje su ozbiljne, ovako bi moglo ostati“: Još jedna zemlja pooštrava kontrole na granici

Francuska je počela slediti korake šest drugih članica EU, poput Nemačke, koje su uvele slične kontrole, a razlog za njih je zabrinutost zbog rastućih migracija, prenosi Dejli mejl.

Francuska je vlada soapštila da će se provere uvesti zbog ‘ozbiljnih pretnji javnoj politici, javnom redu i unurašnjoj bezbednosti koje predstavljaju terorističke aktivnosti na visokom nivou‘. Ističu da nova uredba neće uticati na sve putnike te da će se provere provoditi na granici.

Stručnjaci za putovanja ipak upozoravaju da bi se oko 100 miliona turista koji svake godine posete Francusku moglo suočiti s potencijalnim zastojima na granici.

Izvršni direktor savetodavne agencije za putovanja The PC Agency, Paul Čarls, rekao je da se putnici navikavaju na strože kontrole širom Evrope još od Brexita, a sada se događa dalje pooštravanje koje ‘nikako nije dobrodošlo‘. Ističe da postoji opasnost da provere postanu stalne.

Nove granične provere uticaće na kopnene, pomorske i vazdušne rute Francuske sa šest susednih članica Šengena. To su: Belgija, Nemačka, Italija, Luksemburg, Španija i Švajcarska.

Ta bi nova ograničenja trebala stupiti na snagu 1. novembra i trajati do 1. aprila iduće godine, no postoji mogućnost i dodatnog produženja.

Ovo je prvi puta da Francuska uvodi takve kontrole još od pandemije kovida 19. Migrante i neovlašćene putnike se na granici vraća, a one za koje se sumnja da su počinili kriminalne aktivnosti se privodi.

Prema Šengenskom sporazumu, 29 evropskih zemalja pristalo je ukinuti unutrašnje granične kontrole s ciljem postizanja slobode kretanja na celom kontinentu, prenosi Jutarnji.

Dvadeset i pet od 27 država članica EU su stranke sporazuma zajedno s Islandom, Lihtenštajnom, Norveškom i Švajcarskom.

Međutim, Zakon o šengenskim granicama dopušta državama članicama da uvedu privremene granične provere ako vlasti smatraju da postoji ozbiljna pretnja javnom redu ili unutrašnjoj bezbednosti. Takva privremena ograničenja mogu trajati do šest meseci, no ako se smatra da pretnje i dalje postoje, mere se mogu i produžiti.

U septembru je slične kontrole uvela i Nemačka, zbog zabrinutosti od napada islamskih ekstremista i zbog neobuzdane migracije.

Nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Feser je rekla da bi to pomoglo zaustaviti kriminalce i islamiste u ranoj fazi, no naišla je na kritike nekoliko evropskih partnera. Austrija je tako rekla da će odbiti prihvatiti migrante vraćene sa zajedničke granice s Nemačkom.

Ipak, podaci nemačke vlade objavljeni nedugo nakon što su kontrole stupile na snagu razotkrili su šokantna otkrića: u samo pet dana nakon ponovnog uvođenja graničnih provera na svim nemačkim granicama, savezna policija otkrila je gotovo 900 neovlaštenih ulazaka. Od toga je identifikovano 17 ekstremista, 640 osoba je vraćeno, a izvršeno je 114 naloga za hapšenje.

EU je ranije ovog meseca potvrdila da je takozvani sistem ulaska-izlaska (EES), koji je prvobitno trebao biti uveden 10. novembra, stavljen na čekanje jer ključne članice bloka – Francuska, Nemačka i Holandija, nisu spremni to sprovesti.

EES bi ukinuo provere pasoša i pečate, zamenjujući sadašnji sistem nizom biometrijskih testova koji bi od nosioca pasoša izvan EU-a zahtevali predaju otisaka prstiju i skeniranje lica na prvom mestu ulaska u šengensku zonu. Prilikom svake sledeće posete pokrenula bi se nova biometrijska provera.

Ovo je treći put da se EES odgađa, a sada nema novog datuma za potencijalno uvođenje.