Ljudi koji su preživeli Holokaust: „Vi danas možete da ih sprečite“

Odbrana demokratije na evropskim izborima bila bi mu „najlepši poklon za rođendan“, kaže Valter Frankenštajn. On će 30. juna proslaviti stoti rođendan.

Njegova video-poruka prikazana je na konferenciji za štampu na kojoj je predstavljeno otvoreno pismo osmoro ljudi koji su preživeli Holokaust i bili su takozvani svedoci vremena u doba nacizma.

Frankenštajn se u to doba sa suprugom skrivao u Berlinu i tako preživeo. Danas živi u Švedskoj.

„Za milione vas su evropski izbori prvi izbori u vašim životima. Za mnoge od nas mogli bi biti poslednji“, stoji u otvorenom pismu koje je inicirala platforma Avaz i koje se posebno obraća omladini koja do sada nije imala priliku da glasa.

06

Za dlaku izbegli smrt

Potpisala je i Eva Umlauf (81) koja je, kaže, genocid nad Jevrejima preživela pukom srećom – lokomotiva voza kojom su majka i ona prebacivane u Aušvic imala je kvar. Voz je stigao tek kad su, pred samo oslobođenje, prestala ubistva Jevreja.

„Mi preživeli možda znamo više od drugih“, kaže ova psihoterapeutkinja koja potiče iz Slovačke, a živi u Minhenu. U Holokaustu je izgubila veliki deo porodice.

Na konferenciji za štampu bila je i Rut Vinkelman (95) koja se tokom Holokausta sa majkom skrivala u baštenskoj brvnari u Berlinu. Tokom nacizma joj je pobijeno 17 članova porodice, uključujući oca.

„Kad se prvi od njih nije vratio kući, bilo je jasno da smo ljudi drugog reda“, ispričala je Vinkelman.

Svi potpisnici otvorenog pisma, uprkos poodmaklim godinama, i dalje agituju za demokratiju. Idu na priredbe ili u škole, pričaju koliko je važno da se odbrani demokratija i spreči uspon radikalne desnice.

Ni naciste mnogi nisu odmah shvatili ozbiljno

Evu Umlauf brine što političko prosvećivanje ne daje idealne rezultate i što će mnogi mladi ljudi u Nemačkoj glasati za desničarsku Alternativu za Nemačku.

„Bojim se budućnosti. Ne moje, ja i nemam još mnogo, već budućnosti mlađih“, kaže ona.

Ponekad je, dodaje, zapanjena neznanjem. „Kada na pregledu kod lekara vide moj broj iz Aušvica na koži, ponekad nemaju pojma šta je to. Jedan me je čak pitao šta sam to urezala.“

U otvorenom pismu se navodi: „Mi tada nismo mogli to da sprečimo. Ali vi danas možete.“

Upozorava se da ni ondašnja mračna vremena nisu počela koncentracionim logorima te da su nacisti i fašisti na vlast dolazili demokratskim putem.

Frankenštajna previše stvari podseća na ta vremena iz 1933. godine. „Slaba demokratska Vlada i jedna partija koja je okupljala nezadovoljne ljude“, upozorava on. „Previše ljudi ih je potcenjivalo“ i nije uzimalo ozbiljno, dodaje.

Na konferenciji za štampu vladala je mrtva tišina dok su preživeli pričali porodične istorije. Jak utisak je ostavilo to što su i danas spremni da prevale dug put kako bi pričali i upozoravali kuda može da vodi gubitak demokratije.