Preživeli logoraši na Dan sećanja na žrtve holokausta položili vence uz Zid smrti u Aušvicu

„Za mene nije najgora bila glad, ni to što su nas terali na teški rad, već to što su nas lišili ljudskog dostojanstva. Mi nismo bili ljudi, ponašali su se prema nama kao prema nečemu nepotrebnom, što treba maksimalno iskoristiti a zatim uništiti“, kazao je danas u Aušvicu jedan od preživelih logoraša, 93-godišnji predsednik Saveza poljskih zatvorenika fašističkih zatvora i koncentracionih logora, Stanjislav Zalevski.

Za poljsku privatnu televiziju Polsat Zalevski je upozorio da danas, 74 godine kasnije čovečanstvo nije izvuklo pouke tragedije koncentracionih logora u Drugom svetskom ratu.

„U drugim delovima sveta ljudi, u ime svojih ambicija ili nekakvih ideoloških težnji vrše oružane zločine koji gutaju hiljade ljudi i to ima karakteristike genocida. Oni koji dolaze u Aušvic na godišnjicu oslobodjenja i oni koji imaju moć da učine nešto u ovom svetu, oni su dužni da preduzimaju nešto da se to više nikad ne ponovi“, kazao je Zalevski.

Dan, 27. januar, kada je kapije najvećeg koncentracionog logora koji je Hitlerova Nemačka podigla u okupiranoj Poljskoj otvorila Crvena armija i naišla na oko 7.000 poput sablasti jedva preživelih ljudi, odabrala je UN 2005. godine za svetski Dan sećanja na žrtve holokausta.

„Mladi vojnik poneo me je u naručju. Bila sam bolesna, iscrpljena ali srećna“, kazala je danas Aleksandra Borisov, jedna od logorašica koje su dočekale 27. januara 1945. godine oslobodioce.

Poljska danas odaje poštu žrtvama holokausta, centralnom komemoracijom u nekadašnjoj najvećoj nacističkoj fabrici smrti, logoru Aušvic Birkenau i u Varšavi ispred Spomenika junacima Varšavskog geta a ulicama poljske prestonice, kao svake godine na ovaj dan, krstari prazan, sablasni stari tramvaj od geta sa žutom Davidovom zvezdom, do stanice gde su fašisti Jevreje trpali u vagone za stoku i odvozili u smrt u Aušvic, Treblinku, Majdanek i druge logore u okupiranoj Poljskoj.

Širom Poljske, građani uveče na prozorima masovno pale sveće, kao podsećanje na jevrejske susede kojih više, nakon pakla Holokausta, nema.

Logor Aušvic otvoren je 1940. godine kraj mesta Ošvjenćim nakon okupacije Poljske, prvobitno kao logor za zarobljene Poljake, ali 1942. godine postao je centralno mesto fašističke industrije smrti i pokušaja da se pobiju i zatru evropski Jevreji.

U Aušvicu proširenom u kompleks Aušvic-Birkenau nemački nacisti pobili su u gasnim komorama oko 1,1 milion ljudi, mahom Jevreja, ali i Roma i Sinta, 70.000 Poljaka, sovjetske vojne zarobljenike i pripadnike drugih evropskih naroda i pretvorili tako kompleks u najveće groblje.

Logor je pretvoren u muzej 1947. godine, a prošle godine posetilo ga je i prošlo tri kilometra dugom trasom, od kapije sa ciničnim nacističkim napisom „Rad oslobadja“ do Spomenika žrtvama holokausta kraj ruševina gasnih komora, 2,152 miliona ljudi iz celog sveta, među njima i 76.000 Nemaca.