Ukrajina ima ambiciozan vojni cilj za ovu godinu – da izdrži. Ovo je treća godina od invazije Rusije punog obima i decenija otkako je Moskva nezakonito anektirala Krim i pokrenula sukob u istočnoj Ukrajini.
Činjenice na prvoj liniji fronta sada ukazuju na godinu stagnacije, piše Politico.
Ukrajinski vojnici su iscrpljeni, a vojsci ponestaje artiljerijske municije i raketa za protivvazdušnu odbranu, dok oružje poput borbenih aviona F-16 i vojnog taktičkog raketnog sistema MGM-140 (ATACMS) američke proizvodnje tek treba da stigne.
Ova godina će biti jedna od „oporavka i priprema na obe strane, kao 1916. i 1941.-42 u poslednjim svetskim ratovima“, rekao je Mark Tis, koji se penzionisao sa mesta zamenika načelnika odbrane Belgije prošle godine.
Da bi procenio izglede za narednu godinu, Politico je razgovarao sa analitičarima, službenim oficirima i vojnim stručnjacima da daju svoje viđenje toka rata.
Niko nije mogao da pruži preciznu mapu puta za 2024. ali su se svi složili da će tri osnove odrediti putanju narednih meseci.
Prvo, ovog proleća se radi o upravljanju očekivanjima jer Ukrajina neće imati opremu ili osoblje da pokrene značajnu kontraofanzivu;
Drugo, Rusija je uz pomoć svojih saveznika obezbedila artiljerijsku nadmoć i, zajedno sa nemilosrdnim kopnenim napadima, udara po ukrajinskim položajima;
I treće, bez zapadne protivvazdušne odbrane i raketa dugog dometa, kao i artiljerijskih granata, Kijev će se boriti da uspostavi kredibilnu, održivu odbranu.
„Godina će biti teška, niko ne može da predvidi u kom pravcu će Rusija ići niti da li ćemo napredovati ove godine“, rekao je Taras Čmut, ukrajinski vojni analitičar i narednik iz rezervnog sastava Mornaričkih snaga.
Posle višenedeljnih krvavih borbi, Rusija je ovog meseca konačno zauzela grad-tvrđavu Avdijevku. Ne zadržavajući se da predahne, njena vojska je nastavila sa napadima na druge ključne ukrajinske uporišta i logistička čvorišta: Robotin u regionu Zaporožja, Kupijansk u Harkovu i Časiv Jar u regionu Donjecka.
„Kritični faktor je sposobnost Ukrajine da uspostavi povoljne odbrambene pozicije“, rekao je za Politico jedan neimenovani nemački oficir koji je nadgledao sukob.
Rusija je u stanju da napreduje jer joj je malo stalo do života svojih trupa. Ukrajinska vojska procenjuje da je zauzimanje Avdijevke koštalo Rusiju 47.000 vojnika, dok je Andrej Morozov, ruski vojni bloger koji je kasnije izvršio samoubistvo, napisao da je vojska izgubila 16.000 ljudi.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ocenio je da je Rusija izgubila sedam ljudi na svakog ubijenog Ukrajinca.
Uz ovo zanemarivanje sopstvenih gubitaka, Rusija je uspela da savlada ukrajinsku odbranu svojom artiljerijskom nadmoćnošću.
Procene ruske godišnje proizvodnje i izvlačenja granata kreću se od milion do čak 4,5 miliona. „Ovaj obim značajno premašuje količinu artiljerijske municije koja je dostupna Ukrajini“, navodi se u studiji estonskog ministarstva odbrane.
Nasuprot tome, zapadne zemlje žure da pojačaju sopstvenu proizvodnju municije, a SAD planiraju da proizvedu do oko milion granata godišnje do kraja 2025. od predratnih ukupno 190.000.
Rusija je takođe pomognuta isporukom bespilotnih letelica iz Irana i čak milion granata iz Severne Koreje, a od početka godine je već upotrebila najmanje 24 severnokorejske balističke rakete za napad na Ukrajinu, rekao je ukrajinski generalni tužilac Andrij Kostin.
Ukrajina, u međuvremenu, pati od nedostatka granata, što primorava njene trupe na frontu da budu racionalniji i da se oslanjaju na nekonvencionalne tehnologije kao što su dronovi da spreče ruske napade.
Kijev pokušava da podstakne domaću proizvodnju, ali napredak je spor.
Obećanje EU da će poslati milion granata do marta daleko je od ostvarivog.
SAD su možda poslale čak dva miliona granata od 155 milimetara od početka rata, ali te zalihe su presušile zahvaljujući političkom zastoju u Vašingtonu oko vojne pomoći Ukrajini.
U razgovoru od 20. februara između ukrajinskog načelnika odbrane Rustema Umerova, vojnog komandanta generala Aleksandra Sirskog i američkog ministra odbrane Lojda Ostina, izneti su prioriteti Ukrajine za novo naoružanje i opremu u narednim mesecima.
Zahtevi, prema rečima jedne osobe obaveštene osobe, odražavaju neke važne promene u načinu na koji Ukrajinci planiraju da se bore ove godine i ukazuju na to kako se rat promenio od prvih dana.
Kao i obično, na vrhu liste je više sistema protivvazdušne odbrane, ali umesto borbenih aviona ili tenkova, Kijev traži bespilotne letelice za osmatranje i udare dugog dometa, praćene sistemima za elektronsko ratovanje za ometanje ruskih dronova i balističkih raketa koje ciljaju ukrajinske linije fronta i civile infrastrukture.
Da li će Zapad biti bolji u narednim mesecima u snabdevanju Ukrajine će odrediti da li će moći da održi liniju ove godine, rekao je Džastin Bronk, viši naučni saradnik Instituta za istraživanje Kraljevskog ujedinjenog instituta.
„Održavanje snabdevanja (projektilima zemlja-vazduh) municijom za ukrajinske zapadne i preostale sovjetske sisteme protivvazdušne odbrane biće ključni zadatak za zapadne partnere 2024. godine“, rekao je Bronk.
Poziv za više trupa
Američki obaveštajci kažu da je 315.000 ruskih vojnika ubijeno ili ranjeno od početka borbi, ali Kremlj nastavlja da hrani rat sa još muškaraca.
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je prošle godine da Rusija ima 617.000 vojnika u Ukrajini, a da ih je još više na putu. Stanovništvo Rusije je tri puta veće od Ukrajine, što je Putinu do sada omogućavalo da izbegne širi poziv i da se umesto toga oslanja na ugovorne trupe i na pražnjenje zatvora u zemlji da bi obezbedio topovsko meso.
„Reke naših ljudi koji su spremni da brane interese otadžbine sa oružjem u rukama ne jenjava“, rekao je Putin na godišnjoj konferenciji za novinare 14. decembra.
Ukrajinska vojska broji 800.000, sa rezervama od preko milion. Napori da se broj poveća smanjenjem starosne granice za regrutovanje sa 27 na 25 godina – što bi u vojsku dodalo oko 400.000 ljudi – naišli su na žestoko protivljenje.
Međutim, ukrajinskim generalima je potrebno više ljudi da bi mogli da rotiraju iscrpljene vojnike sa fronta i da formiraju nove jedinice obučenih i odmornih trupa.
Ova godina „biće godina strateške izgradnje i odbrane i za Ukrajinu i za evroatlantsku zajednicu — vreme za izgradnju neophodne vojne i industrijske baze“, rekao je estonski ministar odbrane Hano Pevkur.
„Do 2025. Ukrajina bi mogla da ima dovoljno veština i sredstava da pobedi Rusiju“.
Ali Rusija je pokretna meta, koja je svoju ekonomiju postavila na ratnu osnovu i sada proizvodi nove tenkove, avione, projektile i artiljeriju, kao i pljačkaju prodavnice opreme i municije iz sovjetskog doba.
Najmračniji čas
Većina Evropljana podržava Kijev, ali velika većina misli da će izgubiti rat.
U Ukrajini, 85 odsto stanovništva i dalje veruje da će njihova zemlja pobediti, ali sve manje može da opiše kako će ta pobeda izgledati i kada će doći, prema nedavnim anketama.
Pesimizam u velikoj meri duguje činjenici da su isporuke pomoći usporene poslednjih meseci.
Ukrajinski analitičar Taras Čmut kaže da mnogo zavisi od toga da li će republikanski lideri u američkom Kongresu odustati od svog protivljenja paketu pomoći Ukrajini.
Sekretar američke vojske Kristin Vormut rekla je da bi, ako Kongres ne usvoji zakon o Ukrajini, to bilo „izuzetno štetno za Ukrajince, jer će taj novac biti ono što će im doneti dodatnu municiju“.
Evropske zemlje takođe polako ubrzavaju proizvodnju oružja i municije — kako za slanje u Ukrajinu, tako i za opremanje sopstvenih snaga nakon godina zanemarivanja.
Ali raspoloženje u Ukrajini je mračno – što je bilo očigledno na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji ovog meseca, gde je prošlogodišnji vrtoglavi optimizam u vezi sa uspešnom kontraofanzivom zamenjen kiselim pesimizmom.
Međutim, za generala Bena Hodžisa, bivšeg komandanta američke vojske u Evropi, činjenica da Ukrajina održava održivu odbranu i ostaje odlučna razlog je da bude pozitivan. Ima „previše defetizma“, rekao je.
Kao prvo, borbeni avioni F-16 počeće da stižu u narednih meseci, što će pomoći Ukrajini da se bori za kontrolu neba. Takođe postoje indicije da bi SAD mogle da pošalju više balističkih projektila ATACMS, dok je Nemačka pod pritiskom da isporuči svoje moćne krstareće rakete Taurus.
Takvo oružje bi omogućilo Ukrajini da napada rusku logistiku i vazdušne baze daleko iza linija fronta, potkopavajući njenu sposobnost da nastavi sa napadima.
„Čekajte malo, ovaj rat traje već 10 godina, Rusija je imala sve prednosti, a posle 10 godina oni zauzimaju samo 18 odsto Ukrajine“, rekao je Hodžis. „Izgubili su pola miliona vojnika, crnomorska flota se iz dana u dan pogoršava, a vazduhoplovstvo nije u stanju da ostvari superiornost u vazduhu“.
Ono što je potrebno, objasnio je on, je jasna posvećenost zapadnih lidera – ne samo da se drže Ukrajine koliko god je potrebno, već da je podrže oružjem koje joj je potrebno da bi zaista pobedio u ratu.
„Mislim da je Rusija zapravo u gorem stanju nego što mislimo“, rekao je Hodžis.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.