„U eteričnom svetu ruskih državnih medija, Putin nikada nije kriv“: Novinarka Julija Dejvis o propagandi Kremlja povodom Prigožinove smrti

Postoji davno uspostavljena postava uobičajenih osumnjičenih, koja se predstavlja domaćoj i međunarodnoj publici kad god se mora pripisati krivica.

Sjedinjene Države su istaknute na ovoj listi, ali ono što zaista uznemiruje glasnogovornike Kremlja je đavolski rad Ujedinjenog Kraljevstva, koji se uvek naziva Engleska.

Poslednji slučaj je neblagovremena smrt Jevgenija Prigožina, glavnog plaćenika Vagner grupe, koji je vodio organizaciju u krvavo, ali unosno globalno divljanje koje je finansirao Kremlj.

Bivši osuđenik je imao lak pristup Vladimiru Putinu iako je ruska vlada stalno odbijala da prizna da grupa uopšte postoji.

Od Ukrajine i Sirije i mešanja u izbore u SAD, Prigožin je uživao status Putinovog nedodirljivog ratnika u senci – sve dok njegova loše procenjena mini-pobuna u junu nije okončala njegovu vladavinu terora koju simboliše malj.

Kada je kratkotrajna pobuna završena, govornici Kremlja na državnoj televiziji bili su besni.

Uprkos Putinovim javnim uveravanjima da je sve oprošteno, zvanični propagandisti su otvoreno insistirali da je Prigožin izdajnik i da treba da umre, zajedno sa njegovom desnom rukom, osnivačem Vagnera, Dmitrijem Utkinom. Mora da je Prigožin shvatio da to nije dobro.

Tokom prvog emitovanja TV emisije nakon pobune, Sunday Evening sa Vladimirom Solovjovom, general Andrej Guruljov, penzionisani zamenik komandanta 58. kombinovane armije, rekao je: „Čvrsto sam uveren da tokom rata izdajnici moraju da biti uništeni. Danas, ma ko šta priča, kakve god bajke pričaju, metak u čelo je jedini spas za Prigožina i Utkina. Znaju me. Oni znaju da stojim iza svake svoje reči. Nema druge opcije.”

Guruljov je predložio da Prigožinu i Utkinu daju opciju da izvrše samoubistvo, ili da budu pogubljeni zbog svojih postupaka, jer.. ponovio je: „Izdaja se ne može oprostiti ni pod kojim okolnostima. To se jednostavno ne može oprostiti, bez obzira na prošla dostignuća. Ponoviću još jednom: jedini izlaz za ove prijatelje je da se ubiju pre nego što ih metak nađe. Nema drugih opcija za izdajnike.”

Baš kao što je Guruljov predvideo, Prigožin i Utkin su poginuli u vatrenoj avionskoj nesreći 23. avgusta, dva meseca nakon početka njihove pobune.

Mnogi su primetili da su se sastali sa neimenovanim zvaničnicima Kremlja neposredno pre fatalnog leta – što je bio zgodan način da svi zainteresovani prate gde se nalaze nakon toga.

Ostaci koji se puše u ličnom avionu gospodara rata jedva su se ohladili pre nego što je propagandni narativ dobio bizaran obrt.

Isti propagandisti koji su insistirali da Prigožin mora da umre, sada su odbacili mogućnost da je Kremlj poslušao njihove zahteve i fokusirali se na to da se krivica skrene sa Putina.

Vodeći ruski propagandista Vladimir Solovjov odmah je uperio prst u osnovnog neprijatelja režima: „Anglosaksonci nesumnjivo stoje iza ovog zločina!“

Toliko je velika ruska navika da poslovične „Anglosaksonce“ postavljaju kao višegodišnje osumnjičene, da ih okrivljuju ne samo za prošla dela, već i za buduće zločine.

Nakon što je forenzičko testiranje navodno potvrdilo Prigožinovu smrt, bivši političar Igor Markov pojavio se u nedelju uveče sa Vladimirom Solovjovom, da okrivi Britance i predvideo da bi general Sergej Surovikin – najviši ruski general mogao biti sledeći.

Govoreći o Prigožinovoj smrti, Markov je grozničavo izjavio: „Mislim da su specijalne službe samo dve zemlje bile sposobne za ovo: SAD i Britanije. Ne sumnjam da je ovo delo Britanaca”.

Dodao je: „Sve što nedostaje za potpunu sliku je da Surovikin umre od srčanog udara. Ne šalim se, trebalo bi da bude veoma oprezan, oni će ovo da urade. Da bi mogli da završe sve svoje zagonetke, ovo je sve što im nedostaje.“

Ova izjava izazvala je izvesnu uzbunu među onima u Kremlju koji su nadgledali državne propagandiste, koji su odmah uklonili ovaj deo Markovljeve dijatribe iz emitovanja.

U reprizi emisije nedostajalo je ikakvo pominjanje Surovikina, kao i arhivirani snimak na zvaničnom sajtu.

Taj deo programa, koji je ranije počeo u 02:22:07, uredno je uklonjen.

Ovo je neobično jer čak i najneobičnije izjave u državnim TV emisijama obično ostaju netaknute.

Možda je Surovikin zaista u opasnosti, zbog njegovog navodnog prethodnog saznanja o Prigožinovoj pobuni.

A krivljenje Britanaca bilo bi mnogo teže da je ova odmazda prethodno bila predviđena na državnoj televiziji pod kontrolom Kremlja.

Bez obzira na to šta se dalje dešava, Rusija uvek uključuje Britance na listu svojih najosumnjičenijih.

Ovo nije slučajnost, već ustaljena tradicija.

Izraz Anglichanka gadit, što znači „Englezi nam prave probleme“, dobro je poznat izraz koji se koristi da opiše sve, od sankcija do ubistava.

Njegov prvi izgovor pripisuje se, iako bez dokaza, legendarnom ruskom generalu Aleksandru Suvorovu u 18. veku.

Od tada je ostao u opticaju, ovekovečen je u poeziji u vreme vladavine poslednjeg ruskog cara Nikolaja II i od tada se više puta koristio u književnim delima.

Malo izmenjena verzija izraza je čak uključena u Objašnjavajući rečnik ruskog jezika 1935. naglašavajući njegove duboke korene među sovjetskim komunistima koji su vodili žestoki rat u senci sa britanskim MI6.

Ovaj koncept je i dalje snažno ukorenjen u popularnoj kulturi i psihi Rusije.

Ubistvo Aleksandra Litvinjenka 2006. i trovanje Sergeja Skripalja 2018, za koje je okrivljen Kremlj, na britanskom tlu stvorili su pogodne prilike za upotrebu ove privlačne fraze.

Izraz obično prati pozive vrhunskih propagandista Kremlja da se Velika Britanija pretvori u radioaktivnu pustoš koristeći rusko nuklearno oružje.

To bi, međutim, bio gubitak.

Bez Britanije, ko bi mogao biti okrivljen za podla dela?, zaključuje Julija Dejvis.