Prigožin poljuljao poverenje u vođe moskovskih snaga: Da li će doći do pobune unutar ruske vojske?

Nakon višemesečnih sukoba sa liderstvom ruske vojske i ministarsva odbrane, osnivač gurpe Vagner Jevgenij Prigožin je u petak objavio održavanje „Marša za pravdu“ tokom kojeg će, kako je zapretio, dovesti svoju vojsku od 25.000 ljudi u Moskvu.

Do subote, Prigožinove snage su bile ne oko 200 kilometara od golavnog grada Rusije, usput nailazeći na gotovo nikakav otpor dok su ih pozdravljale male grupe Rusa koji ih podržavaju.

Moskva se pripremila za sukob između Prigožinovih plaćenika i čečenskih boraca lojalnih ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

A zatim, iz razloga koji i dalje ostaju nejasni, Prigožin je iznenada okončao svoj marš, prihvativši sporazum o Putinovom pomilovanju i egzil u susednu Belorusiju.

Ova epizoda o kojoj je brujao ceo svet i koja je ugrozila Putinov stisak vlasti nije ostavila ništa drugo osim neodgovorenih pitanja, piše Vašington egzaminer.

Zašto se Prigožin zaustavio?

„Očigledno, Prigožin je izgubio hrabrost. Ova pobuna, iako je pobrala izvesnu dozu aplauza usput, izgleda nije donela onoliku podršku kakvoj se on nadao“, kaže Dejvid Petreus, penzionisani general američke vojske i bivši direktor CIA.

U televizijskom obraćanju u subotu, Putin je pobunu nazvao „zabijanjem nože u leđa naše zemlje“ i obećao da će „oni koji su organizovali pobunu neizbežno biti kažnjeni“, samo da bi nekoliko sati kasnije odbacio krivični slučaj protiv Prigožina i ponudio amnestiju njegovim borcima u sporazumu koji je navodno isposredovao beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko.

Institut za proučavanje rata (ISW) sa sedištem u Vašingtonu je citirao ruski opozicioni medij Meduza, koji je naveo da su neimenovani izvori iz Kremlja rekli da je Prigožin pokušao da dođe u kontakt sa Putinom u subotu dok su njegove trupe marširale ka severu, ali da je Putin odbio da razgovara sa njim.

„Meduza je ukazala da se, kada je Prigožin shvatio da nema dovoljnu vojnu podršku za akcije Vagnera i kada je promenio mišljenje, Kremlj okrenuo pregovorima koje uključuju Lukašenka“, navodi se u izveštaju ISW.

Kako se dodaje, jedan ugledni bloger koji ima veze u Kremlju je doveo u pitanje da li će po tom sporazumu Prigožin biti odgovoran na bilo koji način za smrti najmanje 13 ruskih vojnika 24. juna.

„Prigožin je sačuvao svoj život ali je izgubio Vagner grupu. I trebalo bi da bude veoma pažljiv ako se nađe pored otvorenih prozora u svom novom okruženju u Belorusiji, gde je otišao“, rekao je Petreus za Si-En-En.

Da li Putinov stisak vlasti popušta?

U nizu pojavljivanja u TV emisijama u nedelju, američki državni sekretar Entoni Blinken je odbio da spekuliše o Putonovoj vlasti, nazivajući to „unutrašnjim pitanjem“, ali jeste rekao da su se „pojavile neke ozbiljne pukotine“.

„Dogodilo se sve suprotno od onoga što je Putin pokušavao da postigne. Rusija je oslabila ekonomski. Slabija je i vojno. Njen položaj u svetu je pao na dno. Uspela je da osnaži i ujedini NATO“, rekao je Blinken za Ej-Bi-Si njuz.

„Činjenica da postoji neko iz unutarnjeg kruga ko direktno dovodi u pitanje Putinov autoritet, direktno dovodi u pitanje premise pod kojima je on pokrenuo agresiju protiv Ukrajine – to je samo po sebi nešto veoma, veoma moćno“, rekao je Blinken za Si-En-En.

Da li će haos u Rusiji pomoći Ukrajini na bojnom polju

„Ovi su rani dani kontraofanzive. Ona će potrajati nedeljama, možda i mesecima. Pošto je došlo do distrakcija u Rusiji, što znači da Putin mora da brine o tome šta se događa unutar zemlje jednako koliko mora da brine o onome što pokušava, neuspešno, da uradi u Ukrajini, mislim da se otvorila dodatna prednost za Ukrajince“, rekao je Binken za Si-En-En.

Govoreći za Si-En-En, Petreus je sugerisao da povlačenje Vagnerovih snaga verovatno neće imati „značajan uticaj na prve linije fronta“.

„Ukrajina treba da nastavi sa ovim probnim napadima i da pokuša da pronađe napukle šavove odnosno mesta na kojima mogu da se probiju, a zatim da pošalju svoje glavne snage“, dodao je on.

Penzionisani general-potpukovnik Mark Hertling, sada vojni analitičar Si-En-Ena, predviđa je da će kratkotrajna Vagnerova pobuna imati razoran efekat na moral ruskih trupa na prvoj liniji fronta, koje čine uglavnom regruti koji su se nevoljno priključili vojsci.

„Doći će do unutrašnje pobune u vojsci, i to među samim vojnicima, a ne samo na nivou višeg liderstva. Sada među vojnicima koji nose uniformu postoji nedostatak poverenja u sve vođe ruskih snaga, a naročito u Putina“, zaključuje Hertling.