foto (BETAPHOTO Prigozhin Press Service via AP)Kada je Putin započeo agresiju na Ukrajinu u februaru prošle godine, očekivao je višenedeljne borbe, ukrajinsku kapitulaciju, a zatim i slavni početak obnove Ruske imperije (ruskim vojnicima koji su otišli u Kijev rečeno je da ponesu svečane uniforme). Posle nešto više od godinu dana rata, ne samo da je pobeda Rusije malo verovatna, već se rat polako ali nezaustavljivo širi na Rusiju, piše Mario Galić za Indeks.
Svakodnevni upadi ruske oružane opozicije više nisu vest. Moskovljani su u utorak (30. maja) doživeli svoj prvi pravi napad dronom. Iako nije bio baš uspešan, imao je ogroman psihološki efekat na Ruse koji su smatrali da ih distanca štiti od posledica agresije na Ukrajinu. Sada Moskovljani, kao i stanovnici ruskih gradova u evropskom delu, moraju da se naviknu na to da im rat može bukvalno svakodnevno „upasti” u dnevnu sobu.
Napad dronom pokazao je i da Ukrajinci, koji zvanično tvrde da nemaju ništa s tim, iako svi znamo da to zaista imaju, sada mogu da napadaju mete hiljadu kilometara duboko u Rusiji. Trenutno su im „omiljene” mete ruske rafinerije jer se vrlo lako zapale.
Rusku političku elitu i oligarhe su mnogo više od samog napada zabrinule reakcije Moskovljana i Rusa na to da dronovi pogađaju zgrade u Rubljovki, elitnom predgrađu Moskve gde žive Putin i Medvedev. Komentari su bili toliko zajedljivi i zlobni da su neki ruski političari tražili hapšenje autora.
Prigožin se svađa sa svima
Ponesen ratnom slavom, Jevgenij Prigožin se bukvalno svađao sa svima. On je sada indirektno optužio svoje redovne „mušterije“ ruskog ministra odbrane Šojgua i načelnika Generalštaba Gerasimova da nameravaju da napadnu njegove snage.
Prigožin je 2. juna na Telegramu objavio da su njegove trupe pronašle desetak lokacija na kojima su zaposleni u Ministarstvu odbrane postavili eksploziv, uključujući protivtenkovske mine, rekavši da su im to naredili pretpostavljeni.
Prigožin se „zakačio” sa čečenskim liderom Ramzanom Kadirovim, koji je zauzvrat najavio da će njegovi specijalci preokrenuti odnos snaga na bojnom polju u korist Rusije. Istovremeno, Kadirov je najavio ofanzivne operacije ne samo u Donjeckoj oblasti, već i u Zaporožju, pa čak i u Hersonu.
Prigožin je to, sasvim ispravno, ocenio kao puko hvalisanje. To, naravno, nije prijalo Čečenima, pa je čečenski predstavnik u Državnoj dumi Adam Delimhanov javno pozvao Prigožina na sastanak gde je odlučio da „izbliza” razgovara o Prigožinovim stavovima o vrednosti čečenskih snaga.
Delimhanovu se pridružio general-major Apti Alaudinov, koji je bio komandant čečenskih specijalnih snaga. Tvrdio je da su se mnogi bivši Vagnerijanci pridružili njegovim snagama, iako nisu primili ni približno toliko aviona, helikoptera, tenkova i artiljerije kao Vagner.
U međuvremenu, Prigožin je stigao da izjavi da će, ukoliko rusko Ministarstvo odbrane želi da se Vagner vrati na ratište, morati da dobije posebnu jedinicu u kojoj neće biti oficira ruske vojske. Pored toga što Vagneru obezbeđuje nezavisnu logistiku.
Girkin je optužio Prigožina za planiranje državnog udara
Stoga ne čudi što je 2014. godine Igor Girkin, bivši oficir ruske tajne službe i vođa proruske pobune na istoku Ukrajine, optužio Prigožina da je objavio „rat” delu vojske i elite – i planiranja državnog udara. Girkin je zaključio da bi običan Rus završio u dugotrajnom zatvoru samo za mali deo Prigožinovih izjava. U isto vreme, Prigožin je nedodirljiv, šta god da kaže ili uradi.
Tako je Girkin udario u najveći problem Rusije – privatne vojske i njihove vlasnike. Prigožinov Vagner je toliko veliki i jak da deluje nedodirljivo. Čečenske oružane snage su takođe formirane u suprotnosti sa ruskim zakonima. Stoga ne čudi što svaki ruski oligarh želi svoju privatnu vojsku, pa makar ona bila i veličine voda.
Kada je Viktor Sobolev, član ruskog parlamenta i general-potpukovnik u penziji, otvoreno govorio o toj temi i zaključio da Vagnerove snage ne mogu legalno da uđu na rusku teritoriju iz okupiranog dela Ukrajine, dobio je otvorene pretnje Vagnerovaca.
Tako su trojica Vagnerovaca, očigledno po naređenju samog Prigožina, snimili video sa ne baš pristojnom porukom: „Želimo da kažemo poslaniku Sobolevu: Ako ti, mamo*ebcu, zabodeš nos i Rusija izgubi rat zbog mamo*ebača. Kao i vi, moraćemo da dođemo na Crveni trg da zaštitimo naš narod i da silujemo vas i ljude poput vas“.
Gasprom ima vojsku
Ogroman, bogat i stoga moćan Gasprom je takođe formirao privatnu vojsku. Ali on je te snage odmah ostavio pod nadzorom Ministarstva odbrane, tako da se niko nije previše bunio. Lokalni šerifi su takođe počeli da organizuju privatne vojske. Guverner Belgorodske oblasti Vjačeslav Gladkov se ne tako davno pohvalio na Telegramu formiranjem svoje prve vojne jedinice, dok su iza njega trenirala četiri maskirana vojnika.
Vagner je postao toliko moćan da je po svemu sudeći nedodirljiv, što Prigožinu omogućava da sve otvorenije promoviše političke težnje koje sežu sve do vrha političke piramide. Dakle, samo je pitanje vremena kada će ostali vlasnici privatnih armija, po ugledu na Prigožina, zaključiti da mogu da ih iskoriste za ispunjavanje ličnih potreba i dođu u sukob sa ruskim bezbednosnim službama.
Putin je u privatnim vojskama video priliku da ostvari svoje ciljeve u Ukrajini, a da istovremeno minimizira gubitke ruske vojske. Gubici ruske vojske su svakim danom sve veći i veći, a kontrola nad svim ovim privatnim oružanim snagama sve slabija. Da li je Putin time otvorio Pandorinu kutiju koju više ne može da zatvori?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
