Prigožin pred svojim najtežim zadatkom, da ostane živ i van zatvora

Sada, posle neuspele pobune kojom je izazvao rusku vojsku i koja je dovela do velike političke krize predsednika Vladimira Putina, Prigožin je pred dosad najtežim zadatkom. Da ostane živ. Ili da ostane van zatvora. Ili oboje.

Četiri dana pošto su njegove Vagnerove snage krenule na Moskvu, a zatim se povukle posle dogovora u kojem je delimično posredovao beloruski moćnik Aleksandar Lukašenko, još nije sasvim jasno gde se nalazi Prigožin.

Prigožin je u Belorusiji, rekao je Lukašenko u utorak, 27. juna, mada nema nezavisne potvrde da je to zaista tako.

‘Da sam na mestu Prigožina, stalno bih se osvrtao iza sebe’

Putin je svojevremeno rekao da je izdaja jedina stvar koju ne može da oprosti. To je u potonjim godinama potvrdio nasiljem, ponekad smrtonosnim, kažnjavajući ljude za koje veruje da su se okrenuli protiv njega ili države.

Ujutro 24. juna, nakon što su Prigožinove snage zauzele štab ruskog južnog vojnog okruga u Rostovu na Donu, Putin je svog nekadašnjeg saveznika proglasio za „izdajicu“ i izneo oštro upozorenje o posledicama.

„Opšte je pravilo da Putin ne dozvoljava izdajnicima da se olako izvuku. Tako da mislim da su Prigožinovi dani odbrojani“, rekao je Tomas Grem (Thomas Graham), koji je sredinom 2000-ih bio direktor za Rusiju u Savetu za nacionalnu bezbednost Bele kuće.

„Da sam na mestu Prigožina, stalno bih se osvrtao iza sebe“, rekao je on za RSE. „Belorusija nije najbezbednije mesto za njega.“

Pod Putinovim vođstvom, ruske specijalne službe izvele su atentate na „izdajnike“ na stranom tlu, uključujući i u zapadnim zemljama.

Aleksandar Litvinjenko, bivši oficir Federalne službe bezbednosti koji je umro u Londonu pošto je bio izložen veoma radioaktivnom izotopu, i Sergej Skripalj, bivši ruski vojni obaveštajac i dvostruki agent koji je umalo umro u Velikoj Britaniji od nervnog agensa iz sovjetskog doba, dva su najpoznatija primera za to.

Ruskim agentima biće još lakše da priđu Prigožinu u ruskoj saveznici Belorusiji.

Međutim, ostaju nejasne namere Kremlja ili namere ruskih obaveštajnih agencija – za koje se veruje da u njima Prigožin ima saveznike i pristalice.

Federalna služba bezbednosti (FSB) saopštila je 27. juna da odbacuje krivične prijave za „oružanu pobunu“ protiv Prigožina i pripadnika Vagnera.

Neki eksperti su rekli da, s obzirom na Putinovu tvrdu retoriku i njegov raniji odnos prema izdajnicima, to izgleda kao znak slabosti.

Putinovi saveznici i pristalice, međutim, kažu da bi slamanje Vagnerove pobune bilo gore za Rusiju i za predsednika, čija je podrška u javnosti – zasnovana na održavanju stabilnosti i prosperiteta – počela da se osipa tokom posrnule invazije na Ukrajinu.

Prigožin nije viđen od večeri 24. juna, kada su njegove pristalice snimale selfije i pozirale pored njegovog SUV-a dok je odlazio iz Rostova na Donu.

On je 26. juna objavio audio poruku na svom Telegram kanalu u kojoj je rekao da je kontaktirao Lukašenka da „pronađe rešenja koja će omogućiti Vagner grupi da nastavi svoj rad na legalan način“. Nije rekao gde se nalazi.

Lukašenko je dan kasnije, na sastanku s beloruskim vojnim oficirima u Minsku, rekao da je Prigožin stigao u zemlju.

Istog dana, privatni avion koji je ranije koristio Prigožin sleteo je u vojnu vazdušnu bazu kod beloruske prestonice Minska. RSE nije mogao da potvrdi da li je u avionu bio vođa plaćenika.

„Poslednja stvar koju (Prigožin) želi da uradi jeste da ode u Belorusiju i odustane od kontrole nad Vagnerom“, rekao je u podkastu 26. juna Dmitrij Alperovič, stručnjak za Rusiju i predsednik tink tenka Silverado polici akselejtor (Silverado Policy Accelerator) iz Vašingtona. „Nisam siguran šta će se zapravo desiti.“

Dalje i još dalje?

Čak i ako se potvrdi da je Prigožin u Belorusiji, veće je pitanje da li će on tamo ostati – ili će se preseliti u drugu zemlju; na primer, u neku od nekoliko afričkih zemalja u kojima godinama rade njegove kompanije i vojnici.

Ruska politička komentatorka i bivša novinarka Olga Romanova izrazila je sumnju da će Prigožin ostati u Belorusiji, navodeći bezbednosne razloge.

„Mislim da će (otići iz Belorusije) veoma tiho i da će se iznenada pojaviti negde u Africi ako se uopšte pojavi“, rekla je ona za Karent tajm, medijski projekat na ruskom jeziku koji vodi RSE u saradnji sa Glasom Amerike (VOA). „Mislim da Prigožin neće dugo živeti. Definitivno neće doživeti kraj godine.“

Kako će stići do Afrike drugo je pitanje.

SAD su uvele sankcije protiv njegove plaćeničke grupe, kao i protiv niza povezanih kompanija i pojedinaca zbog „mešanja i destabilizacije zemalja u Africi, široko rasprostranjenih kršenja ljudskih prava i prisvajanja prirodnih resursa“.

Sam Prigožin je optužen u SAD 2018. zbog navodnog mešanja u američke predsedničke izbore dve godine ranije.

Zbog toga će teško stići do Afrike, čak i svojim privatnim avionom.

Prigožinov uspon je bio meteorski: od prodavca hot-dogova u Sankt Peterburgu do moćnog milijardera koji je radio ketering za Putinove raskošne događaje. Potom je uz odobrenje države predvodio plaćeničke snage koje su bile aktivne u Africi i na Bliskom istoku.

Prošle godine se fokusirao na Ukrajinu, pošto je ruska invazija posustala, delimično zbog nedostatka ljudstva. Redove Vagnera je ojačao osuđenicima iz ruskih zatvora koje je poslao u napad na Bahmut, koji je u maju zauzeo većim delom. To je bila i prva velika ruska pobeda u Ukrajini u poslednjih 10 meseci.

Posle Pirove pobede u Bahmutu za koju je rekao da je koštala života oko 20.000 Vagnerovih boraca, Prigožin je kritikovao rusko vojno rukovodstvo, uz optužbe da loše vodi ratne operacije i uskraćuje snabdevanje Vagneru.

Putin je, verovatno strahujući od Prigožinove nezavisnosti i sve veće popularnosti, pristao da se Vagnerove snage do 1. jula stave pod direktnu kontrolu Ministarstva odbrane. Mnogi stručnjaci kažu da je to bio glavni faktor za pokretanje pobune.

Prigožin je taj dekret video kao „egzistencijalnu pretnju“ svojoj poslovnoj imperiji, rekla je 26. juna u potkastu Katrina Doksi (Catrina Doxsee), ekspertkinja u Centru za strateške i međunarodne studije.

Nejasna je i budućnost same Vagner grupe.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da će pripadnici te grupe vojsci predati svoju vojnu opremu. Putin se takođe javno žalio da je Vagner od države tokom protekle godine dobio 80 milijardi rubalja, ili oko milijardu dolara, što je naznaka da bi se finansije Vagnera mogle naći pod istragom.

Neki ljudi koji su se borili za Vagner rekli su da nikada neće pristati da služe u redovnim snagama Ministarstva odbrane.

Beloruska veza

Iako je Lukašenko tvrdio da se umešao da okonča pobunu, stručnjaci kažu da je on možda bio samo kurir angažovan kako bi se Putin poštedeo sramote da pregovara s pobunjenikom.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izgleda da je podržao Lukašenkovu tvrdnju, rekavši da se beloruski lider i Prigožin znaju 20 godina.

Mada je Lukašenko 2020. uhapsio i deportovao više od 30 pripadnika Vagnera koje je optužio da su nameravali da podstaknu nemire, ovaj put bi možda želeo da ih zadrži za svoje potrebe, kažu stručnjaci.

Vagnerovi borci – kojih možda ima i 25.000 – smatraju se nekima od najiskusnijih ljudi u ruskoj vojsci.

„Ako njihovi komandanti dođu kod nas i pomognu nam govoreći šta je sada važno… To je neprocenjivo“, rekao je Lukašenko 27. juna.

Belorusija ne mora da se plaši iznenadnog prisustva pripadnika Vagnera u zemlji, rekao je, jer će ih njegova vlada „budno držati na oku“.

Lukašenko tim dogovorom „možda igra svoju igru“, rekao je Mark Kac (Katz), stručnjak za Rusiju s Univerziteta Džordž Mejson kod Vašingtona.

„Boravak Prigožina u Belorusiji nosi određeni stepen uticaja“, rekao je on za RSE. Lukašenko „nije Putinova marioneta“.

Kac je rekao da je sporazum sklopljen brzo i da su Lukašenko, Putin i Prigožin toliko međusobno podozrivi, da bi dogovor mogao da propadne. Takođe je vrlo moguće da će Prigožin biti ubijen za nekoliko meseci, rekao je on.

„Mogućnost da se ovi likovi okrenu jedni protiv drugih je prilično velika“, rekao je Kac. „Ovde je na delu mešavina pohlepe i straha svih glavnih aktera. Niko od njih ne može da veruje drugima.“

Putinova ponuda

Nije poznato da li će Vagnerovi borci otići za Prigožinom u Belorusiju ako vođa plaćenika odluči da tamo ostane. Prigožin je rekao da je samo oko dva odsto njegovih boraca spremno da potpiše ugovor s Ministarstvom odbrane.

Govoreći na državnoj televiziji 26. juna, Putin je izneo ponudu kako bi namamio Vagnerove ljude da odu od Prigožina i pridruže se ruskim oružanim snagama, koje se još uvek suočavaju s problemom manjka ljudstva u Ukrajini.

Pojavili su se izveštaji da je Lukašenkov režim počeo da gradi kamp za do 8.000 Vagnerovih boraca u mestu Osipoviči u centralnom delu zemlje.

„Teško mi je da zamislim da će Putin dozvoliti Prigožinu da se smesti u Belorusiji sa svojim borcima“, rekao je Grem. „Zašto Prigožin ne bi mogao iz Belorusije da uradi ono što je uradio iz istočne Ukrajine?“.

Lukašenko ga „ne može zaštititi“, rekao je Grem, prenosi RSE.