Prigožinova pobuna: Sedam pitanja koja i dalje ostaju bez odgovora

Prigožin nije zvučao pokajnički u svom 11-minutnom audio snimku objavljenom na Telegramu u ponedeljak dok je objašnjavao zašto su njegovi borci zauzeli štab vojne komande u Rostovu na Donu i krenuli ka glavnom gradu Rusije pre nego što je marš obustavljen.

On je insistirao na tome da je njegov postupak za metu imao vojno ruskovodstvo u Moskvi a ne ruskog predsednika Vladimira Putina, rekavši: „Izašli smo da demonstriramo svoj protest a ne da bi zbacili vlast u zemlji“.

Ali, i pored svega, iznenadan način na koji je on obustavio marš i postizanje sporazuma u kojem je učestvovao predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko pokrenuli su brojna pitanja koja su ostala bez odgovora, piše Njuzvik.

Zašto nije sproveden napad na borce Vagnera dok su se približavali Moskvi?

Ruski odgovor na Vagnerov konvoj koji je krenuo ka Moskvi bio je „nasumičan“, rekao je Zev Faintuč, viši analitičar obaveštajne službe u bezbednosnoj firmi Global gardijan.

„Videli smo da nije bilo stvarnog usaglašenog napora da se kolona zaustavi“, rekao je on za Njuzvik.

Prigožin je u subotu rekao da je bio zabrinut da bi „moglo doći do krvoprolića“, zbog čega je vratio svoje konvoje sa marša od 400 milja ka Moskvi.

Ali krv se ipak prolila i 13 ruskih vojnika je navodno poginulo kada je Vagner oborio šest ruskih aviona i pet helikoptera.

Putin se samo jednom obratio, u subotu u 10 časova, osudivši postupke Vagnera.

Potom su usledili nepotvrđeni izveštaji da je ruski predsednik odleteo u Sankt Peterburg.

„Postoji scenario gde je, u nedostatku plana u vrhovnim strukturama, na komandantima okruga bilo da povuku poteze protiv Vagnerovih snaga“, rekao je Faintuč.

„Ljudi koji su bili nadležni su se previše plašili da deluju bez Putinovog blagoslova. Ovo bi možda moglo da objasni zašto smo videli samo nekoliko ispada usmerenih protiv pobunjenika“, dodaje on.

Zašto su Vagnerove trupe naišle na tako mali otpor u Rostovu?

Prigožin i njegova pratnja nisu naišli na prepreke kada su umarširali u štab Južne vojne komande u Rostovu na Donu.

Njihov ulazak u grad je dočekan toplom dobrodošlicom koju su brojni stanovnici pružili Vagnerovim trupama.

U subotu uveče, nakon što je opozvao svoje trupe, šef Vagnera je pozdravljen usklicima dok je sedeo u svom vozilu.

Radio sloboda je javio da mnogi stanovnici Rostova imaju rođake i prijatelje u redovima Vagnera.

„Izgleda da je Vagnerovo zauzimanje Rostova bez krvoprolića već bilo svršen čin. Oni su u izvesnoj meri uživali podršku javnosti među lokalnim stanovništvom pa čak i među pojedinim elementima ruske vojske koja je tamo stacionirana“, naveo je Faintuč.

Zašto nije došlo do koordiniranog odgovora zvaničnika?

Ni načelnik generalštaba Oružanih snaga Rusije Valerij Gerasimov ni ministar odbrane Sergej Šojgu nisu se pojavili u javnosti.

Takođe je bilo primetno odustvo drugih zvaničnika, kao što su premijer Mihail Mišustin i gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin.

Takođe, nigde nisu mogli da se vide ni šefovi bezbednosnih službi Rusije.

„Mislim da tišina odražava nesigurnost ovih zvaničnika“, rekla je za Njuzvik Mari Dimulen, direktorka evropskog programa u Evropskom savetu za spoljne odnose (ECFR).

„Zbog toga što je Prigožin na neki način smatran blizak Putinu, ti ljudi verovatno nisu hteli da reaguju pre nego što dobiju jasan signal od samog Putina“, dodala je ona.

Kako to da Prigožin i njegovi borci nisu sakrili svoje porodice?

Ruske obaveštajne agencije su navodno pretile da će naškoditi porodicama lidera Vagner grupe.

O ovim tvrdnjama je izvestio londonski Dejli telegraf, citirajući anonimne britanske obaveštajne izvore, ne navodeći kojim liderima je upućeno upozorenje.

Ovaj list je pisao da je Putin želeo da „izbaci“ bivše lidere Vagnera i da se procenjuje da grupa ima samo 8.000 pripadnika, a ne 25.000 koliko se tvrdilo.

Šta se događa sa Vagnerom?

I dalje nije jasno šta će biti sa plaćeničkom grupom koja je predstavaljala najveću pretnju Putinovom autoritetu u 23 godine.

Na video snimcima koji su objavljeni na društvenim mrežama vidi se da su bilbordi na kojima se reklamira regrutacija za ovu plaćeničku vojsku ubrzano skinuti odmah posle pobune.

Ruski regulatori su blokirali pristup društvenoj mreži VKontakte za Konkord grupu, koja je u vlasništvu Prigožina.

Rusko ministarstvo odbrane je danas saopštilo da su u toku pripreme za transfer vojne opreme Vagnera u jedinice ruskih oružanih snaga.

Međutim, Prigožin i dalje može da postavlja objave na društvenim mrežama.

Pet Vagnerovih centara za regrutaciju širom Rusije su otvoreni kao i obično.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je juče rekao da će plaćenici Vagnera ostati u Centralnoafričkoj republici i Maliju.

„Možemo zaključiti da je Vagner previše dragocen za režim da bi bio potpuno raspušten“, rekao je Faintuč.

„Vagner je od vitalnog značaja za promovisanje ruskog uticaja u Africi i na Bliskom istoku, kao i za izbegavanje sankcija“, dodao je.

Zašto je Aleksandar Lukašenko umešan?

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko pojavio se kao neočekivani posrednik, a Kremlj i Minsk su hvalili njegovu ulogu u nagovaranju Prigožina da odustane od pobune.

Lukašenko je najbliskiji saveznik Putina u njegovoj invaziji na Ukrajinu, a navodno je predvodio finalnu rundu pregovora sa Prigožinom.

Hana Ljubakova, novinarka iz Minska i saradnica u Atlanstkom savetu, kaže da je prorežimska propaganda u Belorusiji htela da predstavi Lukašenka kao „mudrog pregovarača“.

„U stvarnosti, njegova uloga je mogla da bude samo to da predstavlja posrednika i prenosioca poruka za Putina, koji nije hteo da razgovara direktno sa Prigožinom, pošto ga je samo nekoliko sati ranije nazvao izdajnikom“, rekla je ona za Njuzvik.

„Građanima Belorusije je teško da shvate ovu igru u odnosima s javnošću“, ukazala je Ljubakova.

Zašto je Prigožin pristao na sporazum?

Poznato je veoma malo detalja o sporazumu, ali Kremlj je saopštio da je Prigožin pristao da napusti Rusiju, ode u Belorusiju i povuče svoje borce.

Zauzvrat je dobio imunitet, krivični slučaj protiv njega je odbačen, a ni njegovi borci neće snositi nikakve zakonske posledice.

Da li će uslovi sporazuma biti poštovani ostaje da se vidi.

Faintuč smatra da Prigožin „nije imao izbora i da ovaj sporazum nije zasnovan na poverenju već na neophodnosti kada su obe strane u pitanju“.

„Prigožin je još uvek koristan Putinu. Da nije, već bi bio pod zemljom. A u ovom trenutku, on je previše veliki i mogao bi da postane mučenik u očima ultranacionalističke desnice – jedine grupacije koja bi mogla Putinu da zada probleme“, dodaje on.

Da je rasfrormiranje Vagnera bilo deo sporazuma, grupa bi se sigurno protivila takvom potezu, tvrdi Konstantin Sonin, politički ekonomista i profesor na Univerzitetu u Čikagu, rođen u Rusiji.

„Saga o Vagneru i dalje traje. Cela ova situacija je veoma bizarna, ali mnogi vojni državni udari u istoriji su bili bizarni“, zaključuje Sonin.