Prigožinovi tenkovi: Test izdržljivosti za Putina

Situacija na tom području je veoma napeta još od početka rata zbog blizine Ukrajine. Prošlog vikenda postalo je još opasnije.

Ali, ovoga puta opasnost je dolazila od ruskih trupa, tačnije rečeno od naoružanih pripadnika takozvanih jedinica Vagner koje vodi gospodar rata Jevgenij Prigožin.

„Izdaja u vreme rata je zločin“

„Moju komšinicu na donjem spratu je nazvala njena ćerka sa Urala: Nama, ne smeš više da ostaneš u Rostovu, dođi kod nas“, priča za DW jedna starija gospođa iz Rostova na Donu, grada koji su privremeno bile zauzele jedinice Vagner.

Ali, strah i nesigurnost nisu vladali samo tamo – strah jer niko nije znao koliko daleko će da ode privatna vojska gospodara rata Prigožina. Ta vojska je išla ka Moskvi i prema navodima medija, bila je na 200 kilometara od glavnog grada Rusije. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin savetovao je sugrađanima da ne idu na izlete u okolinu.

Nesigurnost zato što su Prigožina, koga su svi državni mediji uzdizali do neba, samo nekoliko sati kasnije isti ti mediji jednoglasno napadali. „Oružana pobuna u Rusiji, koju društvo ne podržava. Izdaja u vreme rata je težak zločin!“

Tim rečima je poznati ruski novinar Dmitrij Kiseljev započeo svoj večernji nedeljni pregled na televiziji „Rossia“, dan nakon što se zamalo dogodio državni udar. Nakon toga su usledili snimci tenkova koji se povlače i komentar: „Bratoubilački rat je sprečen.“

Gubici ruske vojske

Kiseljev je pokušao čitavu stvar da prikaže kao uspeh Kremlja – prema sloganu: moglo je i gore, veliko krvoproliće je izbegnuto. To što je u pokušaju državnog udara Prigožinova privatna armija ubila najmanje deset vojnika ruske vojske, gurnuto je u pozadinu.

Još veću zbrku izazvalo je to što je Prigožinu oprošten pokušaj pobune. Najpre je označen kao „težak zločinac“ i za njim je raspisana poternica, a malo kasnije je bio slobodan čovek, protiv kojega će biti obustavljene sve istrage. U utorak su onda, prema Ruskoj agenciji za međunarodno informisanje RIA, odbačene sve tačke optužnice protiv Prigožina i grupe Vagner.

Prethodno je, u subotu, ruski predsednik Vladimir Putin najtežim kaznama pretio Progožinu i svima koji su učestvovali u pokušaju državnog udara. Malo kasnije se opet pojavio na televiziji kako bi svom protivniku neposredno zahvalio što je pravovremeno prekinuo svoj marš na Moskvu.

Da li se raspada državni monopol sile?

Nakon toga su ruski državni mediji svojoj publici ponovo morali da objašnjavaju zamršenu situaciju. Ovako je to zvučalo kod šefice ruske televizijske stanice za inostranstvo RT Margarite Simonjan: „Pravne norme nisu Hristove zapovesti, niti Mojsijeve table s deset zapovesti. Njih pišu ljudi kako bi osigurali red i stabilnost u zemlji. A ako one u nekim kritičnim, vanrednim slučajevima ne ispunjavaju više svoju funkciju, već imaju suprotan efekat, onda… do đavola s njima!“

Za ruskog filozofa Denisa Grekova, izjava Margarite Simonjan nije ništa drugo nego objava bankrota ruske države. U izjavi za DW on zaključuje: „Država u kojoj nema monopola na primenu sile i nema jedinstvene moći, i u kojoj više ne važe pravne norme – to u suštini i nije više država.“

Naučnica koja istražuje propagandu Marija Borsunova, u razgovoru za DW kaže: „Margarita Simonjan pokušava da objasni da je ruski pravosudni i krivični sistem potpuno usmeren na potrebe – već prema tome šta je u određenom trenutku korisnije.“

Patriotska javnost“

Denis Grekov procenjuje da će Prigožin u takozvanoj ruskoj „patriotskoj javnosti“ i dalje da uživa divljenje. Aktivnosti šefa privatne vojske, čiji vojnici su mesecima pokušavali da zauzmu ukrajinski grad Bahmut, u ruskim propagandnim medijima još uvek se slavi kao herojski čin, kaže Grekov.

Po njemu, tom gospodaru rata dive se i pripadnici tzv. struktura moći, i to pre svega u ruskoj vojsci. Mnogi su razočarani ruskim ministrom obrane Šojguom i predsednikom Putinom.

Sledeće godine Ruskinje i Rusi biraju novog predsednika. Da li će Jevgenij Priogožin, za kojeg se tvrdi da ima i političke ambicije, ikada da se kandiduje? To je sada veliko pitanje. Aktuelni predsednik Putin ne isključuje mogućnost da će se ponovo kandidovati za najvišu funkciju u državi. Barem za sada, piše Dojče vele.