Prilagođavanje Bajdenovoj pobedi

Bio je to prvi slučaj otvorenog prilagođavanja političke scene jedne evropske zemlje promenama u američkoj politici i novom predsedniku Džou Bajdenu.

Vlada je prekomponovana tako što je iz nje ispala desno populistička, izrazito protrampovska Narodna stranka, a umesto nje ušla Reformistička stranka.

Formalni, ali ne jedini i ne najvažniji razlog pada vlade, bile su sumnje u korupciju među državnim funkcionerima vladajuće Stranke centra.

Do krize vlade, došlo je, međutim, odmah posle američkih izbora, kada je bilo jasno da je Bajden pobedio, a Tramp izgubio.

Tada je lider „narodnjaka“ u to vreme na poziciji ministra unutrašnjih poslova, Mart Helme, 7. novembra za Bajdena i njegovog sina rekao da su „korumpirani likovi“ i dodao da će, ako rezultati američkih izbora budu priznati, to značiti da SAD ne poštuju sopstveni ustav.

Američki predsednik Donald Tramp će na kraju pobediti.

To će biti rezultat izuzetne borbe, možda čak i krvoprolića, ali pravda će na kraju pobediti, izjavio je Helme.

Estonski premijer i lider „centrista“ Juri Ratas zatražio od oca i sina, Marta i Martina Helmea, da prestanu da daju neosnovane izjave koje mogu naškoditi odnosima Talina i Vašingtona.

Kao rezultat ovoga razlaza, Mart Helme je dva dana kasnije podneo ostavku.

To je dovelo do raskida koalicije četiri partije i preformulisanja nove većine.

Ostavka estonske vlade nije bila iznenadna i nije dovela do temeljnog preuređenja političkog sistema.

Vladajuća koalicija je preoblikovana: ovog puta Partija centra odlučila je da je formira sa pouzdanijim i uglednijim partnerom, Reformskom strankom, i zadržala svoje ključne pozicije, rešivši se tako nezgodnog partnera kao što su desničarski populisti iz Narodne stranke.

Vođa centrista Juri Ratas morao je, ipak, da ustupi mesto premijera predstavnici Reformske stranke Kaji Kalas, kćerki bivšeg premijera Sima Kalasa.

Stoga može da se veruje da je promena vlade u Estoniji bila „dobro pripremljeno iznenađenje“, imajući u vidu to da je nova vlada formirana u vrlo kratkom roku – za 11 dana.

Partija centra još jednom je pokazala primer političke fleksibilnosti formirajući koaliciju sa još jednim dugogodišnjim protivnikom.

Politički procesi u Estoniji odražavaju poput ogledala situaciju u Evropi u celini.

Kriza liberalnih praksi, populizam, pad uticaja uslovne levice – sve to prati estonske političare kao deo Evrope.

Letonija, Litvanija i Estonija jedine su bivše sovjetske republike koje su sprovele tranziciju sa istočnog na zapadni politički i ekonomski model i priključile se glavnim institucijama evroatlantskih integracija.

Time ne manje, konsenzus o unutrašnjim pitanjima postiže se uz velike poteškoće kao rezultat složenih kompromisa.

Elite Letonije i Litvanije pod uticajem su istočnoevropske, a estonska više pod uticajem severnoevropske desničarske tradicije.

Politička stranka koja ispada iz tradicionalnog partijskog modela je Estonska konzervativna narodna stranka (EKRE).

EKRE je desničarska populistička stranka, čiji diskurs karakterišu nacionalizam (i građanski i etnički), evroskepticizam, želja da „igra“ na osećanja ksenofobije i homofobije kod dela estonskog društva.

Stranka je osvojila 17,9 odsto glasova na izborima, a do februara 2021. predstavljala je kičmu u partijsko-političkom spektru.

Pravi razlog propasti koalicije Narodne partije, centrista, kao i stranke Otadžbina, može se povezati kako sa prvom od pomenutih partija, tako i sa političkim manevrima centrista.

Stranka centra je idejni i institucionalni naslednik Estonskog narodnog fronta, koji se zalagao za sveobuhvatniji demokratski model pod vođstvom Edgara Savisara.

Kada je Savisara na mestu predsednika stranke zamenio Juri Ratas, jedan od njegovih glavnih zadataka bio je da promeni ustaljenu sliku o centristima, pretvarajući ih u „sveobuhvatnu“ stranku i dajući joj kvalitet „političke univerzalnosti“ – zapravo, mogućnost stvaranja koalicije sa bilo kojom političkom snagom.

Prva koaliciona vlada na čelu s Ratasom ujedinila je centriste sa desničarskom konzervativnom Otadžbinskom unijom (sada „Otadžbina“), a u vladi su bili i predstavnici socijaldemokrata.

Posle redovnih parlamentarnih izbora 2019.

Partija centra pokazala je da još uvek ima čime da iznenadi svoje biračko telo: pomenuta populistička i otvoreno nacionalistička Estonska konzervativna narodna partija postala je novi koalicioni partner, zajedno sa „Otadžbinom“.

Ali pokazalo se da je ovaj eksperiment isuviše smeo.

Provokativna retorika EKRE-a kako o unutrašnjim, tako i o spoljnopolitičkim pitanjima dovela je do naglog pada u rejtingu vlade u celini i Stranke centra koja ju je formirala.

Već u avgustu 2019. samo je 17,8 odsto estonskih građana bilo spremno da podrži centriste na sledećim izborima.

Za promene u Estoniji najviše je zainteresovana Rusija.

Estonski establišment, poput drugih baltičkih država, smatra da je Rusija najveća pretnja bezbednosti i opstanku zemlje.

Krajnje negativna orijentacija estonske spoljne politike prema Rusiji dovela je do oštrih kritika političkih odluka Evropske unije, što se ranije retko dešavalo.

Estonski evroposlanik, general i bivši komandant estonske vojske Riho Teras obećao je da će tražiti ostavku šefa evropske diplomatije Žozepa Borela zbog njegove posete Moskvi.

„Nadam se da će Borel prepoznati svoju sramotu i napustiti tako važan položaj za EU“, kaže on. Novi ministar odbrane rekao je da je Rusija najveća pretnja bezbednosti zemlje.

Ministarka spoljnih poslova Eva-Maria Limec takođe je osudila posetu visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Rusiji.

Gore navedeno sugeriše da će pod novom vladom Estonija ostati jedna od najkritičnijih prema trenutnoj ruskoj politici zemalja Evropske unije.

Zadržavanje predstavnika stranke centra u vladi i zamena otvoreno nacionalističke, strankom desničarskih liberala, sigurno će dodati koheziju estonskoj političkoj sceni.

Predvidljivost delovanja nove vlade, verovatno velika umerenost u retorici kako u pogledu Evropske unije, tako i Rusije, ne mogu, a da se ne smatraju manifestacijom smanjene političke entropije.

A nesumnjivo neće biti opasnosti da Estonija bude trn u oku Bajdenovoj administraciji zbog stranke koja i dalje snažno stoji na strani poraženog Donalda Trampa.