Prilagođenim sovjetskim bombama Rusija brže uništava ukrajinske gradove: Šta je „klizeća bomba“?

Ukrajinci se nadaju da će im bomba koju su našli celu, pomoći da uđu u trag lancu snabdevanja za poslednju generaciju tih prerađenih sovjetskih bombi koje uništavaju istočnu Ukrajinu. Te bombe su jeftino prilagođene uvezenoj elektronici koja omogućava ruskim ratnim avionima da ih bezbedno izdaleka šalju u Ukrajinu.

Ostali gradovi koji su razoreni tim oružjem su Avdijevka, Časiv Jar i Vovčansk, a Rusija ima skoro neograničene zalihe koje avioni nose sa aerodroma preko granice koje Ukrajina ne može da pogodi.

Jedna od žitelja koji je ostao bez imovine smatra da je cilj Rusije je da pretvore Harkov „u grad duhova, da ga učine tako da niko ne ostane, da neće imati šta da se brani, da će učiniti nema smisla braniti grad. Žele da uplaše ljude, ali neće uspeti“.

Rusija je ubrzala uništavanje ukrajinskih gradova na prvoj liniji fronta 2024. do razmera koje ranije nisu bile viđene u ratu pomoću „klizećih bombi“ i širenja mreže aerodromskih pista, ukazuje analiza snimaka dronova, satelitskih snimaka, ukrajinskih dokumenata i ruskih fotografija koju je napravio AP.

Rezultati se mogu videti po intenzitetu nedavnih ruskih napada. Rusiji je trebalo godinu dana da uništi Bahmut, gde su te bombe prvi put upotrebljene. Usledila su razaranja u Avdijevki koja su trajala mesecima. Zatim su bile potrebne samo nedelje da se isto uradi u Vovčansku i Časiv Jaru, koji su postali tinjajuće ruševine.

Sada Rusija dovršava još jednu pistu na manje od 100 kilometara od Ukrajine i rutinski šalje bombardere iz više baza unutar ruskih granica, navodi analiza.

„Klizne bombe“ su pogodile Harkov više od 50 puta ove godine, kaže Spartak Borisenko iz regionalnog tužilaštva u Harkovu.

On je agenciji AP pokazao istražne dokumente u kojima je identifikovano najmanje osam ruskih vazduhoplovnih baza koje su korišćene za napade, sve u krugu od 100 kilometara od Ukrajine. Rekao je da je najmanje jedna bomba imala inostranu elektroniku i da je napravljena u maju. Taj datum sugeriše da Rusija brzo koristi bombe i da je uspešno zaobišla sankcije za robu dvostruke namene.

Fotografije na ruskim Telegram kanalima koje su povezane sa vojskom pokazuju lansiranje klizećih bombi po tri i četiri istovremeno. U jednom lansiranju od četiri bombe, AP je pronašao lokaciju letelice u blizini ruskog grada Belgoroda, u blizini vazduhoplovne baze koja se gradi. Sve četiri bombe na fotografiji bile su usmerene na zapad — sa Vovčanskom i Harkovom na njihovoj direktnoj liniji.

Krajem maja, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da Rusija lansira više od 3.000 takvih bombi svakog meseca, a 3.200 samo u maju.

Oleh Katkov, čiji je vojni sajt Defens ekspres prvi pronašao lokaciju poletanja bombardera, rekao je da je pogađanje vazduhoplovnih baza ključno za usporavanje tempa bombardovanja primoravanjem ruskih aviona da lete duže, te će moći da dnevno obave manje letova.

Ukrajinski zvaničnici su se mesecima gorko žalili na ograničenja upotrebe oružja koje je isporučio Zapad protiv ciljeva u Rusiji, uključujući aerodrome ruskih bombardera. Sjedinjene Države i Nemačka su nedavno odobrile neke mete u Rusiji, ali mnoge druge su i dalje zabranjene.

Najnoviji aerodrom, nedaleko od Belgoroda, ima pistu dužine 2.000 metara, pokazala je analiza AP-a. Izgradnja je počela krajem leta 2023, tokom neuspele ukrajinske kontraofanzive.

Zvaničnik ukrajinske obaveštajne službe, koji je AP-u dao informacije pod uslovom anonimnosti, rekao je da je njegova vlada pomno pratila izgradnju koja još nije izgledala završena sudeći po fotografiji snimljenoj sredinom juna.

Taj zvaničnik je takođe napomenuo da je Belorusija baza za ruske bombardere. Mapa koju je napravio ukrajinski sajt za analizu ratišta DeepState pokazala je 10 aerodroma u Belorusiji, uključujući pet kod granice sa Ukrajinom.

Sve u svemu, mapa DeepState pokazuje 51 bazu koju koristi Rusija u krugu od 600 kilometara od teritorije pod kontrolom Ukrajine, uključujući tri u okupiranoj istočnoj Ukrajini, šest na ilegalno anektiranom poluostrvu Krim i 32 u Rusiji.

„Najveća strateška prednost Rusije u odnosu na Ukrajinu je na nebu“, rekao je Zelenski prošle nedelje. „To je teror od raketa i bombi koji pomaže ruskim trupama da napreduju na terenu“, rekao je on.

Rusija lansira do 100 navođenih bombi dnevno, rekao je Zelenski. Pored projektila i bespilotnih letelica koje Rusija već rutinski koristi za napade, bombe izazivaju „ludo destruktivni pritisak“.

Osnovni materijal za „klizne bombe“ potiče od stotina hiljada nevođenih bombi iz sovjetske ere koje su zatim naknadno opremljene pokretnim krilima i sistemima za navođenje i nose 500 do 3.000 kilograma eksploziva.

Nadogradnja košta oko 20.000 dolara po bombi, prema Centru za analizu evropske politike, a bombe se mogu lansirati na udaljenosti do 65 kilometara od svojih ciljeva – van dometa ukrajinskih regularnih sistema protiv-vazduhoplovne odbrane.

Bombe su po konceptu slične američkim projektilima „Joint Direct Attack Munition“ (JDAM) čije su GPS sisteme uspešno blokirale ruske snage u Ukrajini.

Pošto Rusija nema snage da okupira istočne gradove kao što je Harkov, bombardovanje je preferirana opcija, rekao je Niko Lange, analitičar Centra za analizu evropske politike.

„S njihove tačke gledišta, čini se da je strategija da se gradovi terorišu koliko treba da ljudi odu“, rekao je Lange.