Primirje koje pomaže u sprečavanju novog Hladnog rata

Na meniju predsednika Narodne Republike Kine i Sjedinjenih Američkih Država Si Đinpinga i Donalda Trampa u Buenos Ajresu su pored sočne argentinske govedine bile milijarde dolara vredni bilateralni ekonomski aranžmani.

Tako je na centralnoj kineskoj televiziji komentarisan dogovor predsednika Sija i Trampa da SAD ne povećavaju carinu na kineske robe vredne 260 milijardi dolara sa sadašnje carinske stope od deset posto na 25 posto. Kina se saglasila s kupovinom „za sada nedogovorene, ali veoma značajne“ količine američkih poljoprivrednih, energetskih, industrijskih i drugih proizvoda.

Posle godinu dana nemira u uzajamnoj trgovini, vođe dve najveće svetske ekonomije su tokom „veoma uspešnog sastanka“ dogovorili 90-dnevni poček za Trampovu pretnju povećanjem carina od 1. januara 2019. Vidljivo optimistični predsednici su najavili početak razgovora njihovih delegata o strukturalnim promenama u uzajamnoj trgovini.

U Pekingu ocenjuju da će pregovarački proces biti težak, ali samit Sija i Trampa, prvi za godinu dana, smatraju značajnim napretkom, pogotovo što je Međunarodni monetarni fond nedavno snizio prognozu o globalnom ekonomskom rastu. Trgovinski rat koji je Tramp pokrenuo letos već je pogodio svetsku privredu.

Kinesko ministarstvo trgovine je saopštilo da će biti sprovedene „konkretne“ mere koje su predsednici dogovorili i to „što pre to bolje.“ Analitičari, međutim, smatraju da je 90-dnevno „primirje“ isuviše kratko da dve strane premoste velike razlike koje među njima postoje oko ključnih pitanja. Oni ocenjuju da zahtevi Vašingtona o momentalnoj strukturnoj promeni privrede NR Kine deluju nerealno. Zvaničnici NR Kine poručuju da se promene u najmnogoljudnijoj zemlji na svetu, trećoj po prostranstvu, više hiljada godina staroj civilizaciji i sili u usponu, odvijaju na način i po tempu koji su njoj svojstveni.

Žalbe SAD na kinesku trgovinsku praksu obuhvataju zahtev Pekinga za prenos tehnologija, nedovoljnu zaštitu intelektualne svojine, bescarinske prepreke, upade u internet sisteme i krađu. To je, tvrdi se, stvorilo neravnopravne uslove i deficit u trgovini SAD sa NR Kinom od 375 milijardi dolara u 2017, ili 54 milijarde ovog septembra. SAD su do sada uvele NR Kini carine vredne blizu 260 milijardi dolara. Kina je odgovorila sa 110 milijardi nameta. Tramp preti carinama na preostali uvoz iz Kine vredan 267 milijardi dolara. Poslovni ljudi u obema zemljama su zahtevali rešenje problema. No serije pregovora nisu donele napredak.

Shodno ocenama u Pekingu, u SAD raste zabrinutost jer tamošnja privreda napreduje sporije od očekivanja. Vrednost berzanskih akcija opada. Tržište nekretnina, statično zbog većih kamata i opadajuće industrijske proizvodnje, nagoveštava slabljenje privrede. Smatra se da poljoprivreda SAD trpi teške udarce. Mnogi uzgajivači kukuruza i soje na Srednjem Zapadu su pred bankrotom zbog slabije potražnje iz Kine usled uzvratnih uvoznih carina.

„Lobiranje Volstrita i industrijske zajednice je uspelo, pošto Tramp nastoji da održi ekonomsku živost jer želi ponovni izbor 2020“, naveo je jedan od razloga predsednikove elastičnosti Vang Jong, direktor Centra za međunarodnu političku ekonomiju na Pekingškom univerzitetu. Drugi analitičari smatraju da posle prošlomesečnih izbora za Kongres, Tramp ne mora da igra na „kinesku kartu“, kojom je odvraćao pažnju glasača sa istrage o mešanju Rusije u predsedničke izbore 2016.

Spoljni pritisak je takođe uticao. Porast tenzija između Ukrajine i Rusije, koja je u boljim nego ikada odnosima sa NR Kinom, podstaklo je Vašington da proba da privuče Peking. Dalje, NR Kina unapređuje međunarodne veze sa Japanom, Filipinima i Vijetnamom, veoma važnim SAD. Bela kuća očekuje i posredovanje Pekinga u unapređivanju vlastitih veza sa Severnom Korejom.

Istovremeno, vlasti Kine pripremaju kod kuće dalje reforme i otvaranje. Snižene su uvozne carine za oko 1.500 potrošačkih proizvoda, od odeće do automobila do kućnih aparata, te porezi na dodatnih 1.585 uvoznih roba, od metala do mašinerije. „Kina ulaže i veće napore u domaće inovacije, kao deo šireg poteza podsticanja svojih tehnoloških giganata“, rekao je Vang.

Kina je tek jedna od zemalja pogođenih Trampovim carinama, uz Kanadu, Meksiko, Evropsku uniju… Narednih dana će analitičari u Pekingu pažljivo posmatrati trgovinske razgovore SAD radi znakova o taktici Vašingtona.

Primirje, koje SAD i NR Kini daje kratak odmor, pomaže da trgovinski rat ne preraste u novi Hladni rat, najgori scenario prema strahovima mnogih međunarodnih posmatrača. No, očekuje se da će put ka ukidanju američkih carina biti dug.

Jača i svest da je američka politička, poslovna i intelektualna elita sve zabrinutija zbog uspona NR Kine. „Bela kuća je prepuna sokolova prema Kini,“ smatra Sun Čenghao, stručnjak za Ameriku na Kineskom institutu za savremene međunarodne odnose.

SAD su već promenile politiku prema NR Kini-rastućoj azijskoj sili, a decenijama duga politika Vašingtona o angažovanju sa Pekingom poprima nove forme. „Trampova administracija je… na prvo mesto istakla konkurentnost,“poručio je na nacionalni praznik NR Kine u ambasadi te države u Vašingtonu Met Potinger, čelnik resora Azije i Pacifika u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD. Nadmetanje bi moglo da bude dugotrajna misao vodilja u vezama Vašingtona s Pekingom.