Pripadnik Nacionalne garde Rusije odneo pola tone „trofeja“ iz Ukrajine

U istrazi objavljenoj u petak, Meduza piše da su vojnici uspeli da pošalju u Rusiju alat, odeću, električni skuter, aparate za kafu, šatore, televizore, audio zvučnike, mobilne telefone, klima uređaje i druge stvari, ukradene iz Ukrajine a većina paketa je poslata u Rubcovsk, grad u ruskom Altajskom kraju.

Od početka invazije na Ukrajinu, lokalni stanovnici i međunarodni novinari beleže izveštaje o pljačkama ruskih vojnika. Početkom aprila na internetu su se pojavili video snimci sa nadzornih kamera kancelarije kurirske službe SDEK čije je sedište na granici sa Ukrajinom. Snimci prikazuju kako vojska šalje televizore, odeću, alate i druge stvari u Rusiju.

Većina paketa, kako se navodi, poslata je u Rubcovsk.

Meduza je proučavala profile na društvenim mrežama pošiljalaca velikih paketa i fotografije ljudi sa snimaka i po svemu sudeći, svi su pripadnici Nacionalne garde.

Postoje i svedočenja stanovnika Ukrajine i presretnuti razgovori ruskih vojnika koje je objavila Služba bezbednosti Ukrajine.

Na jednom od ovih snimaka jedan Rus kaže da njegove kolege „sve vuku u torbama“, a on je sam „pomalo prošvercovao“ uzorke kozmetike, ženskih patika i odeće, precizirajući da „ovde živi sportska porodica“.

Međutim, najubedljiviji dokaz o mogućoj pljački potiče sa snimaka veb kamere iz kancelarija SDEK-a. Prvi od njih pojavio se početkom aprila i na njemu su ljudi u vojnim uniformama. Na rukavima nekih pošiljalaca paketa mogu se videti oznake ruskih trupa – posebno je ruski ogranak Bi-Bi-Si skrenuo pažnju na oznake 56. desantno-jurišne brigade.

Tročasovni video sa natpisom “Ruski vojnici šalju predmete ukradene u Ukrajini preko SDEK-a u Rusku Federaciju“ objavio je početkom aprila i beloruski telegram kanal Gajun.

Takođe je od neimenovanog izvora dobio “niz ličnih podataka“ ruskih vojnika koji su slali stvari koristeći usluge SDEK-a iz beloruskog grada Mozira.

Kanal je objavio imena i brojeve telefona 16 ljudi koji su 2. aprila poslali velike terete iz Mozira u Rusiju – težine od 50 do 440 kilograma.

U međuvremenu, ruski aktivistički projekat “Baza podataka” objavio je „potpunu listu“ vojnika koji su slali pošiljke iz Mozira 2. aprila: ona sadrži imena 69 pošiljalaca, pored njihovih imena je težina paketa, adrese i imena primalaca, kao i brojevi narudžbina, po kojima se mogu pratiti pošiljke.

Beloruski ogranak Mediazona je proverila sve procurele brojeve paketa na sajtu SDEK-a – i oni zaista postoje i prihvaćeni su u ogranku kompanije u Moziru. Inicijali primalaca paketa naznačeni na sajtu SDEK-a poklapaju se sa onima koje je naznačila “Baza podataka”.

Većina paketa iz Mozira, sa datumom 2. april, poslata je u zapadnosibirski grad Rubcovsk  – 49 od 69 pošiljki, kako je objavila “Baza podataka”. Među gradovima primaocima su i Moskva, Čita, Angarsk, Uljanovsk, Omsk i Usurijsk.

Težina najveće pošiljke iznosila je skoro pola tone – 440 kilograma (paket otišao u Rubcovsk), najmanja – samo tri kilograma.

Najveću pošiljku poslao je Jevgenij Kovalenko, oficir Nacionalne garde, koji je prepoznat sa snimaka nadzornih kamera iz kancelarije kurirske službe. Posle povlačenja ruskih trupa iz Kijevske oblasti, uspeo je da pošalje iz Belorusije 17 paketa “ratnog plena” teškog najmanje 440 kilograma svojoj supruzi u Rubcovsk. U paketima su bili televizori, stolovi, šatori, zvučnici…).

Prema računici Meduze, prosečna težina pošiljke po osobi je 54 kilograma.

Meduza je uspela da dobije 25 naloga od SDEK-a sa informacijama o paketima poslatim 2. aprila iz filijale Mozira u Rubcovsk. Sadrže puno ime pošiljaoca i primaoca, brojeve telefona i opis robe. Upoređujući ove podatke sa informacijama beloruske Mediazone i “Baze podataka” utvrđeno je da je najmanje 16 od 49 pošiljalaca, između ostalog, poslalo alat u Rubcovsk,  dok je dvanaestoro poslalo odeću.

Među poslatim stvarima su i električni skuter, aparat za kafu, šatori, televizori i zvučnici.

Po svemu sudeći, prvi slučajevi slanja robe od strane vojske iz Mozira u Rubcovsk počeli su još krajem marta.

Na primer, nalog za isporuku od 30. marta, dan pre nego što su se pojavili prvi izveštaji na beloruskom telegram kanalu Gajun, za koji je utvrđeno da je ruski vojnik slao “verovatno ukradene” predmete u Rusku Federaciju još uvek se može naći na sajtu kurirske službe SDEK.

Primalac pošiljke Jevgenija Čučalina, koji je poslao televizor, je Natalija Čučalina, njegova supruga. Meduza je pronašla stranicu na društvenoj mreži VKontakte na kojoj je istaknuta njihova zajednička fotografija. Na profilu u opisu mesta rada navedena je vojna jedinica 6720.

Broj telefona koji je naveo Čučalin je sada blokiran. Njegova supruga je, u međuvremenu, zatvorila svoj VKontakte profil.

Televizor u Rubcovsk, sudeći po priznanici SDEK-a, poslao je i 28-godišnji Dmitrij Žumalin, koji je završio školu u malom selu na Altajskoj teritoriji

“Onaj ko ume da čeka uvek dobije najbolje!“, je status Žumalina na njegovom profilu na VKontakte. Meduza nije uspela da stupi u kontakt sa Žumalinom jer njegov broj, kao i broj njegovog rođaka naveden u proveri SDEK-a „ privremeno blokiran“.

Neki pošiljaoci paketa iz Mozira ne kriju vezu sa vojskom. Fotografije u vojnim uniformama mogu se videti na njihovim stranicama na društvenim mrežama koje je Meduza uspela da pronađe upoređujući rezultate interne pretrage VKontakte sa publikacijama Telegram kanala Gajun i “Baze podataka”, kao i snimaka  kamera SDEK-a.

Na primer, Dmitrij Solodovnikov, koji je navodno poslao tri paketa ukupne težine 66 kilograma, na mreži VKontakte stoji njegova fotografija u vojnoj uniformi. Kao grad prebivališta naveden je Rubcovsk.

Sudeći prema podacima baze podataka “Stanovnici Rusije“, on je 2020. služio kao mitraljezac u jedinici 6720. Solodovnikov telefonski broj je sada blokiran.

Artjom Lazarev (32), koji je poslao rezervne delove i električni skuter (ukupno 255 kilograma) u Rubcovsk takođe je javno objavio fotografije u vojnoj uniformi. Lazarev, diplomac Omskog tenkovskog inženjerskog instituta, na jednoj od zajedničkih fotografija sa suprugom ima istaknut ševron unutrašnjih trupa što je, ukazuje Meduza, indirektni dokaz da on služi u istoj jedinici kao i već pomenuti pošiljaoci paketa. I njegov broj telefona je blokiran.

Verovatno je, navodi se, da su svi pošiljaoci paketa iz Mozira do Rubcovska pripadnici 656. operativnog puka Nacionalne garde (vojna jedinica 6720).

Meduza piše i da je nekoliko dana nakon što su objavljeni video snimci generalni direktor SDEK-a Leonid Goldort potpisao naredbu kojom se zabranjuje prihvatanje paketa ako pošiljalac ne može da potvrdi vlasništvo nad robom (na primer, dostavljanjem fiskalnog računa).

Pored toga, utvrđeno je da je 7. aprila kancelarija kompanije je počela s vremena na vreme da isključuje kamere iz svojih kancelarija u Moziru.

Od 13. aprila dve trećine paketa koje su poslate 2. aprila iz Mozira nestale su iz sistema SDEK ili su naznačene statusom “nije isporučeno“, skrenula je pažnju beloruska Mediazona.

U 16 slučajeva sajt SDEK-a prijavljuje grešku (status “porudžbina nije pronađena“), kao da se ova pošiljka nikada nije dogodila, ili je obrisana, 29 porudžbina ima status “nije isporučeno“. Ovaj status se dodeljuje kada je pošiljka dostavljena na adresu, ali „nije mogla biti uručena primaocu, ili je primalac nije preuzeo u roku od dve nedelje od prijema“.

Grad nezaposlenih sa skupim automobilima

Rubcovsk se nalazi na jugu Altajske teritorije. Prema podacima Rosstata za 2019. broj stanovnika je oko 140 hiljada. Istovremeno, prema Rosstatu, skoro trećina lokalnog stanovništva su penzioneri (51 hiljada).

Pre raspada SSSR-a, Rubcovsk je bio glavni mašinski centar Zapadnog Sibira, industrijski grad koji je rastao oko fabrike motornih traktora. Fabrika je 2011. bankrotirala, sada je na njenom mestu pustoš sa ruševinama. U gradu postoje četiri kaznene kolonije koje altajska štampa naziva “ostrvom stabilnosti“.

Plata inspektora u jednoj od zatvorskih kolonija je 27 hiljada rubalja dok je recimo plata domara u lokalnom tržnom centru od osam do devet hiljada „na ruke“, a plata bolničara u državnoj bolnici može da varira od 18 do 25 hiljada rubalja. Plata strelca u vojnoj jedinici 6720 je 25 hiljada rubalja. U gradskoj javnosti ljudima koji traže posao ponekad se savetuje da se pridruže vojsci.

Stanovnici Rubcovska se žale lokalnim novinarima da u gradu praktično nema posla. Zbog toga, kako navode moraju tražiti alternativne izvore prihoda (misli se na trgovinu čime god može) što je veoma uobičajena “profesija” u Rubcovsku, piše altajski internet portal altapress.ru.

Prodaju šta mogu: polovne automobile, materijale iz demontiranih fabrika, kazahstanske cigarete i votku. Neki su veoma uspešni, ukazuje altapress.ru. Rubcovsk je, navodi se, grad nezaposlenih u skupim automobilima, grad velikog društvenog raslojavanja. Koncentracija Leksusa, Infinitija, Tojota ovde definitivno nije manja nego u Barnaulu (administrativni centar Altajskog kraja). Istovremeno, primanja mnogih ne prelaze egzistencijalni minimum.