Foto: EPA-EFE/OLIVIER HOSLET / POOLOdluka Fondacije za otvoreno društvo da okonča veći deo svojih operacija u Evropi iznenadila je mnoge među njima i neprijatelje njenog osnivača Džordža Soroša, piše Alberto Alemanno profesor prava Evropske unije na HEC u Parizu i osnivač „The Good Lobby“, neprofitne organizacije posvećene izjednačavanju pristupa moći u analizi za Politico.
Istorijski gledano, ocenjuje se, nijedna druga fondacija nije učinila više na izgradnji i podršci evropskog civilnog društva.
Nakon što je prvobitno ohrabrivalo neslaganje iza gvozdene zavese – uključujući Soroševu rodnu Mađarsku – danas je teško pronaći dobro uspostavljenu neprofitnu organizaciju (ili inicijativu od javnog interesa) koja deluje širom Evropske unije koja nije profitirala od podrške fondacije u nekim tačkama.
I upravo ova ukorenjena, sveprisutna priroda podrške OSF-a civilnom društvu EU, u kombinaciji sa njegovim ogromnim kapacitetom finansiranja i profesionalnom podrškom, čini njegovu iznenadnu odluku da ode duboko posledičnu.
Zbog masovnog strukturalnog prisustva OSF-a u civilnom društvu EU – što je ekvivalentno približno osmini od 1,5 milijardi evra koji se distribuira svake godine – njegovo povlačenje ugrožava opstanak brojnih neprofitnih organizacija, od kojih mnoge deluju kao demokratski čuvari.
A zbog odsustva alternativnog finansiranja, među onima koji su najugroženiji su nevladine organizacije koje rade na pitanjima vezanim za tehnologiju – od pokušaja da se suprotstave zloupotrebama na mreži dok se zalažu za regulaciju veštačke inteligencije do nadgledanja nekontrolisanog državnog nadzora i upotrebe špijunskog softvera – kao i one fokusirane o veoma spornim pitanjima kao što su rod, prava manjina i migranata, kao i rasna pravda.
Gledano iz ove perspektive, Soroševo povlačenje ne može doći u gorem trenutku za evropski projekat, jer ga osporavaju nacionalističke i populističke stranke koje odbacuju temeljne „otvorene“ vrednosti bloka, a koje će se uskoro naći oslobođene nadzora koji organizacije koje podržava OSF nastoje da sprovedu.
Ali ima još toga: prazninu koju ostavlja finansiranje OSF-a uskoro bi mogli popuniti konzervativni i verski desni donatori. Takvi donatori su se već uselili, posebno u zemlje kao što su Poljska i Italija, i podržavaju organizacije protiv abortusa i LGBTQ+.
Pred naredne izbore za EU u junu 2024. sada će im biti lakše, zahvaljujući Soroševom povlačenju.
Zanimljivo je da je jedno od opravdanja zašto se OSF povlači jeste da institucije EU „već izdvajaju značajna sredstva za ljudska prava, slobodu i pluralizam“.
Ipak, čini se naivnim verovati da će velike svote javnog novca za nevladine organizacije koje populisti ne vole nastaviti da se slivaju bez ikakvih izazova, posebno zato što bi nova politička klima mogla biti veoma drugačija nakon juna 2024.
Liberalno nastrojenom civilnom društvu EU možda će trebati privatni novac da bi preživeli, a loša vest je da nijedna druga filantropska organizacija nema resurse — ili hrabrost — da ohrabri evropske nevladine organizacije u istom stepenu i na nivou sve EU kao što je to činio OSF.
Ova kvazimonopolistička pozicija takođe ističe duboko nezgodnu istinu: posle decenija gotovo bezuslovne podrške, neprofitne organizacije iz EU su dozvolile rast nezdrave zavisnosti, čineći Sorosev odlazak još zabrinjavajućim.
Naravno, donator uvek ostaje slobodan da preusmeri sredstva ka drugim regionima sveta, ali se mora zapitati da li ih takva sloboda oslobađa stalne odgovornosti.
Na kraju krajeva, ovo je gorka pilula koju treba progutati za evropsko civilno društvo.
Novi pravac finansiranja Fondacije nosi potpis budućeg predsednika Aleksandra Soroša, Džordžovog 37.godišnjeg sina, kao i predsednika OSF-a lorda Marka Maloh-Brauna, čije interesovanje za projekat EU odgovara interesovanju mlakog Britanca, ocenjuje Politico.
Kao što je tipično za filantropiju, nužno je zapitati se da li zaokret OSF-a ima više veze sa ličnim preferencijama novog rukovodstva nego sa rigoroznom procenom stvarnih opasnosti sa kojima se suočava liberalna demokratija EU, zasnovanom na dokazima.
Za stotine organizacija i pojedinaca posvećenih društvenim promenama, sve ovo je veoma neprijatno.
I što je još gore, ovo ponašanje šteti i ugledu filantropije u vreme kada je njen doprinos najpotrebniji.
Najavljeno povlačenje OSF-a ne samo da označava kontraintuitivan, gorko-slatki zaključak njegove istorijske uloge u izgradnji panevropske civilne infrastrukture, već je i veliki test kredibiliteta i otpornosti evropske filantropije dok blok ulazi u izbornu sezonu bez presedana, sa glasanjima predviđenim u gotovo četvrtini zemalja članica i predstojećim izborima za EU.
Najhitnije pitanje sada je: da li će drugi uskočiti da popune prazninu?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
