Pripreme za prolećnu ofanzivu u Ukrajini: Talibani kao novi faktor rata

Zbog toga predsednik Volodimir Zelenski nastoji da se što bolje opremi, prvo tenkovima, a zatim, ukoliko zapadne zemlje odobre, i avionima.

Razgovori sa nekoliko zapadnih vojnih zvaničnika i diplomata pokazuju da je unutrašnja debata o snabdevanju Ukrajine mlaznim lovcima, koju su izgurali ukrajinski zvaničnici uz podršku baltičkih država, već u toku. Pretpostavlja se da će i avioni, posle neke zadrške biti isporučeni.

Nemačka ministarka spoljnih poslova, Analena Berbok izjavila je da NATO „vodi rat protiv Rusije“.

Posle meseci koju su dočekani kao vreme „praznih obećanja“ i „taktike odlaganja“, Nemačka je popustila pod pritiskom da pošalje tenkove Leopard 2 u Ukrajinu, što je pojedine snažne pristalice ruske akcije u Ukrajini navelo da pozove Moskvu da izvrši nuklearni udar na Berlin.

Odmah posle ove izjave, oglasilo se nemačko Ministarstvo spoljnih poslova, koje je objasnilo da Nemačka nije strana u sukobu samo zato što daje vojnu pomoć Ukrajini. Incident je, u svakom slučaju, neprijatan i nije prošao bez mnogo ruskih pretećih komentara.

TALIBANI I RUSKO-UKRAJINSKISUKOB: SAD šalju 31 tenk Abrams u Ukrajinu, ali istovremeno se čuje da Rusija radi na kupovini od talibana ostavljenog američkog oružja u Avganistana – što znači da postoji mogućnost da Amerika direktno i indirektno naoruža obe strane u sukobu.

Za vreme boravka u Avganistanu, SAD su potrošile više od 70 milijardi dolara za naoružavanje avganistanske armije. Neverovatne količine oružja, kamiona i vojne opreme isporučene su Kabulu.

Prema procenama, SAD su poslale više od 22.174 oklopnih vozila, 634 oklopna vozila M1117, 115 Makk Pros kamiona i 549.118 mitraljeza, jurišnih pušaka i pištolja. Avganistansko vazduhoplovstvo je takođe dobilo 33 helikoptera Black Hawk, 23 borbena aviona Super Tucano i četiri transportna aviona C-130.

Donirano je i 16.035 pari naočara za noćno osmatranje, 162.043 radija i 8.000 kamiona kao pomoćna oprema. SAD su verovatno demontirale ili uništile veliki deo ove opreme jer više nije bila funkcionalna, ali ove brojke daju ideju o veličini avganistanskog arsenala, čije su ostatke nasledili talibani. Otuda, sada i talibani postaju faktor sukoba u Ukrajini.

U međuvremenu, Zelenski se bavi ogromnim korupcionaškim skandalom ratnog profiterstva koji dopire do vrha ukrajinske vlade.

Zapadni posmatrači priznaju da je u Ukrajini mobilizacija dobila prinudni karakter. Sve više je mladih koji se odvode na front tako što bivaju presretnuti na ulici ili izvučeni iz kuća. Neki to zovu mongolskom varijantom, zbog sličnosti sa metodom koji su primenjivalu Mongoli u svojim osvajanjima.

Cilj Ukrajine je da do proleća regrutuje tri korpusa od sedamdeset pet hiljada ljudi. To je otprilike brojnost jednaka punoj popunjenosti vojska jedne evropske države.

RUSKA TAKTIKA PROTIV RUSA: U svakom slučaju, očekuje se da će ova armija do aprila biti veoma dobro opremljena i snabdevena. Prema procenama vojnih stručnjaka, ovog puta glavna udarna snaga neće biti tenkovske trupe kao što je to bilo ranije, već artiljerija.

Uglavnom – samohodne artiljerijske jedinice. Svih proteklih 11 meseci, Amerikanci i NATO veoma pažljivo prate i analiziraju tok neprijateljstava. Ruska taktika, uz pomoć koje su ruske trupe otvarale i razbijale ukrajinska utvrđenja – artiljerijski napad, rafalna paljba, kad su stotine topova dejstvujući iz dana u dan jednostavno zbrisale ukrajinske položaje s lica zemlje, shvaćena je kao izuzetno uspešna i delotvorna.

Veruje se da će takva taktika u poboljšanom obliku sada biti upotrebljene protiv ruskih trupa. Ali, ukrajinske snage planiraju da je koriste na fundamentalno novom tehnološkom nivou.

Prema analizama američkih štabnih oficira, u početnoj fazi sukoba, samo 1,5 odsto granata je pogodilo metu. Ostale su ili promašile ili nisu ni dobacile do cilja.

Procenat prebacivanja ciljeva bio je od 70 do 80 odsto ispaljenih hitaca. I vojni komandanti ukrajinske armije odlučili su da izvrše revoluciju u vojnim poslovima. Oni sad imaju očiglednu obaveštajnu prednost, a dobili su veoma preciznu artiljeriju, te se s pravom očekuje da će maksimalno pooštriti algoritam njegove primene.

Uz pomoć Maskovih satelita StarLink, planira se ostvarenje potpune vatrene dominacije nad ruskom stranom, zadajući visokoprecizne artiljerijske udare na celu dubinu ruske odbrane u Donbasu. Samohodni top je veoma pokretno vozilo i neće ga biti tako lako otkriti i neutralisati.

Ponegde može da se nađe nepotvrđeni podatak da najmanje tri ukrajinske brigade u Engleskoj, Nemačkoj i Poljskoj grozničavo uče veštini artiljerijskog gađanja.
Može li sve to dovesti do novog talasa mobilizacije i u Rusiji? Po svemu sudeći može, jer će ruske snage biti primorane da jačaju svoje položaje i svoje rezervne snage.

Oružane snage Rusije sada napreduju u nizu oblasti, a Zaporožje je jedan od najznačajnijih pomaka. Očekuje se dalje kretanje u severnom pravcu i još dalje, odnosno Severodonjeck, Lisičansk, Rubižnje.

Sada ruske snage imaju jasnu nadmoć na bojnom polju, posebno u pogledu artiljerije i teške tehnike. Najavljena zapadna oprema, ako se na vreme ne reši logistika isporuke, može da stigne na ratište tek za dva do tri meseca.

To je vreme kad ruske snage žele da iskoriste i optimizuju prednost koju imaju. Tek nakon toga vojska treba da odluči gde se postavljaju nove linije odbrane i koja su sredstva potrebna za sudar sa ukrajinskim naoružanjem, koje sada veoma velikodušno obećavaju zapadni partneri Ukrajine.

Ključno pitanje za jednu i drugu stranu je logistika. Američki Pentagon je jasno iskazao rezerve prema svrhovitosti upotrebe tenkova Abrams na ukrajinskom ratištu, imajući upravo u vidu kompleksan logistički sistem koji je neophodan za postizanje njegovih najboljih rezultata.

Zbog toga je posebno goruće pitanje mostova preko Dnjepra. U ruskim raspravama čuju se zahtevi za snažnim udarima na transportne pruge, depoe lokomotiva na železničkim i putnim raskrsnicama, jer je potrebno da se najavljena vojna pomoć uništi pre nego što dođe na liniju fronta.

Sve ovo, naravno, ima i povratni uticaj, na zemlje odakle stiže pomoć, a posebno je važno kako reaguje Amerika, koja se nalazi uoči predsedničkih predizbornih kandidovanja. Jednostavno rečeno, pozicije se već formiraju – i možda neće ići u korist sadašnjeg predsednika.

Republikanci su i dalje u potrazi za ujedinjenom porukom prema Ukrajini. „Doći će do borbe noževima među republikancima da bi se odlučilo šta mislimo, a to određuje kako će se Bajden držati“, rekao je jedan od republikanaca u Kongresu. Naravno, rat verovatno neće biti na umu liderima stranaka i glasačima – osim ako se ne dogodi nešto katastrofalno.

„POBEDNIČKI KRUG“: Imigracija, istrage o Bajdenovoj porodici, gornja granica duga i smanjenje državne potrošnje, zasad dominiraju republikanskim internim diskusijama. Anketa vođena ovog meseca pokazala je da neznatna većina republikanaca, 52 prema 48 odsto, želi da se njihov predstavnik u Kongresu protivi većem finansiranju Ukrajine.

Podrška produženoj evropskoj borbi, dakle, mogla bi da bude kiln između internacionalističkog i populističkog tabora koji se bore za nominaciju – i na kraju za Ovalni kabinet. Visoko pozicionirane demokrate sumnjaju da bi razvoj događaja u Ukrajini ove godine mogao da naškodi Bajdenu.

Ukoliko Rusija postigne napredak ili Ukrajina ne uspe da napreduje do jeseni, uvući će se zabrinutost da će se glasači zapitati zašto je administracija uopšte potrošila toliko novca, oružja i vremena na podržavanje Kijeva.

Sve priče o zalaganju za demokratiju protiv autokrata malo će značiti ako Ukrajina bude gubila, a Rusija dobijala rat. Takav scenario pružio bi široku mogućnost svakom republikancu da prođe.

Zasad, Bajdenova administracija radi kao da neće dozvoliti politici da diktira kako da upravlja savezima izbliza, a ratom izdaleka. Stvari poput anketiranja i kreiranja pobedničke poruke kampanje o Ukrajini, namerno se drže podalje od visokih zvaničnika Saveta za nacionalnu bezbednost.

Izvan Zapadnog krila, mnoge demokrate se užurbano pripremaju za predstojeću političku borbu.

„Ako republikanci žele da prepuste autokratama svoju poruku biračima 2024, to je njihov izbor“, tvrde demokratski kongresmeni.

Oni su optimisti ne samo zbog onoga što doživljavaju kao snažnu poruku, već i zbog opšte istine o glasačkoj javnosti: spoljna politika je elitni sport na koji većina glasača ne obraća veliku pažnju – čak i kad napori SAD u tom sportu propadaju.

„Voleo bih da se Bajden suočio sa političkim pritiskom zbog trošenja stotina milijardi poreskih dolara na ukrajinski rat, ali ne vidim gotovo nikakav politički rizik za njega“, ocenio je Džastin Logan iz libertarijanskog Kejto instituta.

„Ukrajina bi morala da bude mnogo skuplja u novcu ili bi rizici i troškovi morali da postanu mnogo očigledniji pre nego što bilo ko u Vašingtonu oseti politički pritisak da to okonča“, kaže on.

Si-En-En i En-Bi-Si javili su da Bajden planira put u Evropu za godišnjicu invazije na Ukrajinu, sa Poljskom kao potencijalnom destinacijom.

Ako Bajden stigne u Poljsku, to bi ga dovelo pred vrata Ukrajine, što bi podstaklo spekulacije da bi mogao da stigne vozom do Kijeva, iako bi to bila duga vožnja. Ali i ako ne krene u Kijev, Bajden želi da pokaže da je njegovo prisustvo puno simbolike i prkosa.

Očekuje se da će Bajden „optrčati ovaj krug“ sa idejom da on bude pobednički, kako bi ojačao okupljeni Zapad da i dalje podržava Ukrajinu protiv Rusije i najavio ispunjenje sada okončanog sporazuma o tenkovima. To ne bi izgledalo loše u očima njegovih birača i glasača za naredni mandate.