Prirodno obnovljene šume površine Francuske

Tim koji je predvodila Svetska fondacija za prirodu (WWF) iskoristio je podatke dobijene putem satelita za izradu mape obnovljenih šuma. Regeneracija šuma uključuje obnovu područja pod drvećem bez ikakve ili s malo intervencije, odnosno sadnju divljeg drveća, uklanjanje invazivnih biljaka i ograđivanje stoke.

Vilijam Boldvin-Kantelo iz WWF-a je rekao da je prirodna regeneracija šuma često „jeftinija, bogatija rezervama ugljenika i bolja za biodiverzitet nego ciljano uzgajane šume“. On je, međutim, naglasio da se regeneracija ne može uzimati zdravo za gotovo – „da bismo izbegli opasne klimatske promene, moramo i da obustavimo krčenje šuma i obnovimo prirodne šume“.

„Svake godine se i dalje krče milioni hektara šuma, što je mnogo više nego što se obnovi“, rekao je Boldvin-Kantelo. „Da bismo oslobodili potencijal šuma kao rešenja za pitanje klimatskih promena, potrebna nam je podrška za regeneraciju u planovima za borbu protiv klimatskih promena i moramo da se pozabavimo inicijatorima krčenja šuma, što u Ujedinjenom Kraljevstvu podrazumeva snažne zakone koji će sprečiti da naša hrana bude uzrok krčenja šuma u drugim zemljama.“

Atlantska šuma u Brazilu daje razloge za nadu, navodi se u studiji, pošto je od 2000. obnovljena šuma otprilike površine Holandije. U poslednjih dvadeset godina je regenerisano 1,2 miliona hektara šuma na severu Mongolije, a šume su takođe regenerisane i u centralnoj Africi i u Kanadi. Istražitelji su, međutim, upozorili da su šume širom sveta u „priličnoj opasnosti“. Uprkos „ohrabrujućim znacima“ kada je reč o šumama duž atlantske obale Brazila, šume se krče toliko da je potrebno da se pošumljena područja više nego udvostruče da bi se dostigla donja granica za očuvanje prirode, ukazali su istražitelji.

Projekat predstavlja zajednički poduhvat WWF-a, BrdLajf Internešnela i Društva za očuvanje divljeg sveta (WCS), koji apeluju na ostale stručnjake da pomognu da se njihova mapa, koju smatraju „izviđačkim naporima“, koriguje i učini validnom. Jedan od najjednostavnijih načina da se iz vazduha ukloni ugljen-dioksid jeste sadnja šuma. Ali naučnici kažu da pravo drveće mora da se sadi na pravim mestima da bi ono bilo efikasno u smanjenju emisija štetnih gasova.