Priručnik Kremlja za medije o tome kako sumirati 2022.: „Pišite da Putin daje šansu Evropi da dođe sebi, da je budućnost u bliskoj saradnji sa Rusijom”

U dokumentu, u koji je Meduza imala uvid, ima četiri odeljka sa preporukama: „Glavne teme“, „Jačanje Rusije“, „SVO“ (ili Specijalna vojna operacija, kako ruske vlasti nazivaju svoj rat sa Ukrajinom; i „Novi svetski poredak“.

U odeljku „Glavne teme“, autori dokumenta „preporučuju“ da se naglasi uobičajena linija Kremlja: slanjem ruskih trupa u Ukrajinu, Vladimir Putin je „doneo jedinu ispravnu odluku, sprečivši predstojeći napad Ukrajine i NATO-a na rusku teritoriju“.

U priručniku se navodi da su se zapadne zemlje spremale da napadnu Rusiju od 2014. i da su planirale da „podele i ovladaju ruskim narodom“. (A šta se zapravo dogodilo 2014: Rusija je aneksirala Krim i izazvala sukob u Donbasu).

Prema autorima dokumenta, „specijalna vojna operacija“ je bila „uspešna“. Kao potvrdu tog uspeha govore o „zaštiti miliona ruskog naroda, povratku ruskih zemalja i jačanju nacionalne bezbednosti“.

Rusija sada ima 89 regiona, a njena teritorijalna površina se povećala za 80.000 kvadratnih kilometara. Ova teritorija je tri puta veća od Krima, a dva puta veća od Slovačke ili Hrvatske, Danske ili Švajcarske.

Proširenje granica Rusije zbog ponovnog ujedinjenja Zaporoške i Hersonske oblasti znači da je Krim prestao da bude „ostrvo“ odsečeno od ruskog kopna.

Međutim, autori ne pominju da Moskva ne kontroliše u potpunosti nijedan od četiri pripojena regiona. Osim toga, Rusija je izgubila grad Herson, jedini regionalni centar koji je zauzela od 24. februara.

U priručniku se, takođe, navodi da ruska vojska „uspešno ostvaruje cilj SVO, da demilitarizuje i denacifikuje Ukrajinu“. Savetuje se da se ova činjenica potvrdi podacima koje redovno objavljuje rusko Ministarstvo odbrane (iako ažuriranja Ministarstva odbrane imaju malo zajedničkog sa stvarnošću), napominje Meduza.

Rusija se, prema priručniku, bori ne protiv Ukrajine, već protiv NATO-a, „najmoćnije ratne mašine u istoriji čovečanstva“, koja ipak „nije slomila rusku vojsku“.

NATO je neprijatelj na potpuno drugačijim razmerama i nivou od kijevskog režima. Da nije bilo Zapada, Ukrajina bi odavno bila demilitarizovana i prihvatila bi uslove Rusije. Niko ne očekuje brzu pobedu — vreme je na strani Rusije.

Situacija sa SVO je pod kontrolom. Zatišje na frontu je zbog pregrupisavanja trupa i potrebe da se obuče mobilisani.

Autori priručnika istovremeno iznose još jednu tezu za propagandiste:“Zapad isporučuje sve manje opreme i sredstava Ukrajini“. Ipak, ne objašnjavaju kako se nositi sa činjenicom da je ova tvrdnja u suprotnosti sa svim ostalim u priručniku.

U odeljku „Jačanje Rusije“, autori teksta „preporučuju“ da se naglasi „tesno ujedinjeno društvo Rusije“. Oni povezuju Putinov visok zvanični rejting (prema anketnom centru ruske države, 78,5 odsto ispitanika mu veruje) direktno sa „bezuslovnom podrškom Rusa SVO”.

Međutim, kako je Meduza ranije objavila, čak i tajne ankete vlasti potvrđuju da su Rusi umorni od rata i da žele mirne pregovore sa Ukrajinom.

U video snimcima i tekstovima na kraju godine, propagandisti treba da kažu Rusima da privreda zemlje „ima ogromnu marginu sigurnosti i razvojni potencijal“ i da će „situacija nastaviti da se poboljšava“ (što zapravo u stvarnosti nije tačno).

U odeljku „Novi svetski poredak“, priručnik naziva Rusiju „liderom zemalja“ koje „ne priznaju izuzetnost Zapada“ i „liderom pravednog, demokratskog i multipolarnog sveta“.

Priručnik Kremlja kaže da Putin „daje šansu Evropi da dođe sebi i povrati svoj subjektivitet i svoju budućnost“. Sada su, kako se tvrdi, evropske zemlje samo „vazali” i „periferija” SAD – njihova jedina budućnost je u „bliskoj saradnji sa Rusijom”.