Pristalice puča u Nigeru marširali s ruskim zastavama

Demonstranti su marširali kroz grad do francuske ambasade na kojoj su zapaljena vrata, prema rečima osobe koja je bila u zgradu kad se to dogodilo i video snimcima koje je vidio AP.

Mogao se videti crni dim kako se diže s druge strane grada. Nigerska vojska razbila je gomilu demonstranata.

Ruska plaćenička skupina Vagner već deluje u susednom Maliju, a ruski predsednik Vladimir Putin voleo bi proširiti uticaj svoje zemlje u regiji.

Međutim, još nije jasno hoće li se novi čelnici hunte pomaknuti prema Moskvi ili će se držati zapadnih partnera Nigera.

Nekoliko dana nakon što su pobunjeni vojnici svrgnuli demokratski izabranog predsednika Nigera, neizvesnost oko budućnosti zemlje raste i neki navode razloge hunte za preuzimanje kontrole.

Pobunjenici su rekli da su svrgnuli predsednika Mohameda Bazuma, koji je izabran pre dve godine u prvom mirnom, demokratskom prenosu vlasti u Nigeru od nezavisnosti od Francuske, jer nije bio u stanju zaštititi naciju od rastućeg „džihadističkog nasilja“.

Ali neki analitičari i Nigerci kažu da je to samo izgovor za preuzimanje koje se više odnosi na unutarnju borbu za moć nego na osiguranje nacije.

“Svi se pitaju čemu ovaj državni udar? To je zato što to niko nije očekivao. Nismo mogli očekivati državni udar u Nigeru jer ne postoji društvena, politička ili sigurnosna situacija koja bi opravdala preuzimanje vlasti od strane vojske“, rekao je za The Associated Press prof. Amad Hasane Bubakar, koji predaje na Univerzitetu Nijamej.

„Bazum želi zameniti šefa predeedničke garde, generala Abdurahmana Čianija, koji je bio lojalan Bazumovu prethodniku i to je izazvalo probleme“, rekao je Bubakar. AP ne može nezavisno proveriti njegovu procenu.

Iako je sigurnosna situacija u Nigeru napeta, nije tako loša kao u susednim Burkini Faso ili Maliju, koji se takođe bore protiv islamske pobune povezane s al-Kaidom i skupinom Islamska država, piše AP.

Prošle godine Niger je bio jedini od tri zemlje koji je zabeležio pad nasilja, prema Armed Conflict Location & Event Data Project.

Niger se do sada smatrao poslednjim pouzdanim partnerom Zapada u borbi protiv tzv. džihadista u afričkoj regiji Sahel, gde su se Rusija i zapadne zemlje takmičile za uticaj u borbi protiv ekstremizma.

Francuska ima 1500 vojnika u zemlji koji provode zajedničke operacije s Nigercima. Sjedinjene Države i druge evropske zemlje pomogle su u obuci nacionalnih trupa.

Neki koji su učestvovali na nedeljnom skupu takođe su upozorili regionalna tela koja su osudila državni udar da se drže podalje.

„Takođe bih želeo poručiti Evropskoj uniji, Afričkoj uniji i (regionalnom ekonomskom bloku) ECOWAS-u, molim vas, nemojte se mešati u naš posao“, rekao je Oumar Barou Musa, koji je bio na protestima.

“Vreme je da radimo za sebe. Vreme je da govorimo o svojoj slobodi. Moramo ostati zajedno, moramo raditi zajedno, moramo imati našu istinsku nezavisnost“, rekao je.

Stručnjaci za sukobe kažu da je od svih zemalja u regiji Niger najveći ulog ako se okrene od Zapada, s obzirom na milione dolara vojne pomoći koju je međunarodna zajednica ulila.

U subotu je američki državni sekretar Entnoni Blinken rekao je da kontinuirani sigurnosni i ekonomski dogovori koje Niger ima sa SAD-om ovise o oslobađanju Bazuma – koji je i dalje u kućnom pritvoru – i „trenutnoj obnovi demokratskog poretka u Nigeru“.

Francuska je u subotu obustavila svu pomoć za razvoj i drugu finansijsku pomoć za Niger, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.

„Francuska zahteva trenutni povratak ustavnog poretka pod predsednikom Mohamedom Bazumom, kojeg su izabrali Nigerci“, navodi se.

Afrička unija izdala je 15-dnevni ultimatum hunti u Nigeru da ponovno uspostavi demokratski izabranu vladu zemlje. U nedelju, zapadnoafrički regionalni blok, poznat kao ECOWAS, održava vanredni samit u Abuji, Nigerija.

Međutim, u televizijskom obraćanju u subotu, general Mohamed Toumba, jedan od vojnika koji je svrgnuo Bazuma, optužio je sastanak za izradu „plana agresije“ protiv Nigera i rekao da će se braniti.

Stručnjaci za Niger kažu da je prerano znati kako će se stvari odvijati.

„Napetosti s vojskom još uvek traju. Moglo bi doći do još jednog državnog udara nakon ovog, ili snažnije intervencije ECOWAS-a, potencijalno vojne sile, čak i ako je teško je predvideti kako bi se to konkretno moglo dogoditi i kakav bi to oblik mogao imati“, rekla je Tatjana Smirnova, istraživačica u Centru FrancoPaix za rešavanje sukoba i mirovne misije.

„Mnogi akteri takođe pokušavaju pregovarati, ali je ishod nejasan“, rekla je za AP, prenosi RSE.