Pritisci Bele kuće na Iran su "beskorisni"

Zato je prvorazredna vest u toj zemlji procurela procena Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) da se Islamska Republika drži Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana (JCPOA) koji je Iran u leto 2015. zaključio sa pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija – Sjedinjenim Američkim Državama, Narodnom Republikom Kinom, Ruskom Federacijom, Velikom Britanijom i Francuskom, kao i Nemačkom (P5+1).

„Iran je o svom nuklearnom programu pregovarao sa šest moćnih zemalja sveta i rezultat je pozitivan“, kazao je Mohamad Hodadi, direktor državne Iranske novinske agencije (IRNA), grupi novinara iz Srbije prošle nedelje u Teheranu. Hodadi (55), iskusni i popularni novinar, ali i medijski administrativac i diplomata, poverenik je predsednika Irana Hasana Rohanija koji je u avgustu počeo drugi mandat.

Hodadi je podsetio da je JCPOA, koji u Iranu ima skraćenicu BARĐAM, dokument na 100 strana. “To govori o našoj sposobnosti razumevanja međunarodnog prava, kako ga sledimo, koliku mu pažnju poklanjamo. Dokument je dokaz da nastojimo da krizu rešavamo pregovorima”, istakao je Hodadi, dva dana pred konstataciju iz IAEA u Beču. IAEA nadgleda tehničke aspekte nuklearnog sporazuma potpisanog između Irana i zemalja P5+1 jula 2015. i ozvaničenog januara 2016.

Prema sporazumu, ograničavaju se nuklearne aktivnosti Irana u zamenu za ukidanje svih zabrana vezanih za nuklearnu energiju nametnutih Islamskoj Republici. Poštujući dogovor Iran je uklonio 97 procenata svojih rezervi uranijuma; uništio je jezgro nuklearnog reaktora Arak i tako blokirao proizvodnju plutonijuma koji bi se eventualno koristio za proizvodnju atomskog oružja; uklonio je dve trećine centrifuga i zaustavio sva obogaćivanja uranijuma u podzemnoj lokaciji Fordo.

Hodadi je, međutim, naveo da su dugotrajni pregovori značili pravo Iranaca “da zauvek naučimo razvoj nuklearne tehnologije… Na početku smo kazali da ne želimo da proizvedemo nuklearnu bombu, već da imamo pravo da posedujemo znanje o nuklearnoj tehnologiji. Na kraju pregovora smo istakli isto”.

„No Zapad je promenio poziciju. Tvrdili su da mi radimo na dobijanju nuklearne bombe i da će ona uslediti za neku godinu, mesec ili nedelju dana. Na kraju pregovora su oni promenili mišljenje, a ne mi“, rekao je Hodadi.

IAEA je samo ove godine tri puta potvrdila posvećenost Irana obavezama iz ugovora. No administracija američkog predsednika Donalda Trampa zauzela je neprijateljski stav prema JCPOA.
Tramp je tokom predizborne kampanje nazvao JCPOA “najgorim sporazumom ikada potpisanim” i zakleo se da će ga pocepati. Neki analitičari veruju da nedavni potezi administracije iz Vašingtona pokazuju da predsednik planira da nađe izgovore kako bi negirao usklađenost Irana sa dokumentom.
Shodno zakonu SAD, Tramp je u dva maha nevoljno potvrdio da se Iran drži JCPOA. Sledeća njegova odluka je u oktobru i smatra se probom da li je Vašington privržen multilateralnom sporazumu osnaženom rezolucijom 2231. Saveta bezbednosti UN.

Sa druge strane je Tramp potpisao 3. avgusta zakon kojim su Iranu, Rusiji i Severnoj Koreji uvedene nove sankcije. Iranu se zabranjuje da bilo ko uključen u nacionalni raketni program uđe u SAD. Blokiraju se transakcije sa imovinom u SAD Irancima povezanim sa raketnim programom.
„Glavni cilj američkih sankcija protiv Irana jeste razaranje JCPOA“, kazao je Abbas Arakći, zamenik ministra spoljnih poslova i glavni pregovarač Teherana o nuklearnom sporazumu.

Alireza Rahimi, član komiteta za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Mađlisa, iranskog parlamenta, kazao je za Danas da je „jedina politika koja je za Iran prihvatljiva, saradnja sa ljudima i narodom Islamske Republike. Naročito posle sporazuma sa P5+1 državama gajimo puno optimizma da ćemo raditi sa međunarodnom zajednicom i pojedinačnim zemljama. Gospodin Tramp bi trebalo da promeni gledišta prema Iranu i način komuniciranja, jer stanovišta SAD prema Islamskoj Republici nisu prilagođena stvarnosti u ovoj zemlji i njenom okruženju. Ukoliko Vašington želi da ima uspešnu politiku u ovom delu sveta treba da promeni gledišta, ne samo prema Iranu, već i drugim zemljama”.
Na pitanje da li ima znakova da je Vašington spreman na takav pristup, Rahimi je primetio da je dokument sa Iranom “ozakonjen u SAD, ta država je deo sporazuma i administracija predsednika Trampa bi trebalo da bude istinski privržena dogovoru. Ipak, iz političkih razloga SAD i dalje vrše pritisak na Iran, tražeći dodatne ustupke. No, to je beskorisno i nije odgovorno prema samim SAD. Sve ostale potpisnice sporazuma su privržene sporazumu i ispunjavaju svoj deo dogovora“.

Iranski novinari u Srbiji

Delegacija novinara Srbije je boravila u Iranu shodno dogovoru ministarstava kulture i informisanja dve države. Sporazum po kome i iranski novinari treba uskoro da posete Srbiju potpisan je u martu ove godine tokom posete srpskog resornog ministra Vladana Vukosavljevića Teheranu. Osmočlana delegacija je imala susrete sa „domaćinima“ u Ministarstvu kulture i informisanja, posetila redakcije uticajne državne novinske agencije IRNA i jednog od njenih izdanja Iranske vesti, kao i u svetu sve prepoznatljiviju Pres TV. Bilo je vremena i za razgledanje velikih kulturnih spomenika Teherana i Širaza, kao i obližnjeg Persepolisa, ceremonijalne prestonice Ahemidske imperije.