Privredni rast od 3,3 odsto realan scenario

U ovoj godini crnogorska ekonomija zabilježiće rast od 3,3 odsto, ali je poželjno da bude ravnomjerno raspoređen kroz različite sektore pri čemu je važno da država zadrži disciplinu u pogledu fiskalnih mjera i da javni dug drži pod kontrolom. Ove ocjene Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) izrečene su na konferenciji za novinare, održanoj u Podgorici, na kojoj je predstavljen Izvještaj o tranziciji u Crnoj Gori za period 2017-18. godina. Peter Sanfej, glavni ekonomista za region Jugoistočne Evrope i Jakov Milatović, ekonomista za region, složili su se u konstataciji da je, uprkos rizicima po ekonomiju koji se ne mogu izbeći, crnogorska privreda pokazala visok stepen otpornosti na spoljne faktore. Poručeno je, takođe, da će EBRD u Crnoj Gori raditi na razvoju privatnog sektora, održivim izvorima energije i povećanju energetske efikasnosti.

Uz opasku da je crnogorski javni dug, posmatran u kontekstu bruto domaćeg proizvoda, ali i u poređenju sa drugim državama, relativno visok – iznosi 2,64 milijarde evra, odnosno 62,75 odsto BDP-a, analitičari EBRD naglasili su da je osim discipline u pogledu fiskalnih mjera važno i da se uspostavi kontrola nad trošenjem novca. To je, smatraju oni, preduslov da javni dug bude proporcionalan ukupnom razvoju i da se drži pod kontrolom. Na prezentaciji Izvještaja bilo je riječi i o ekonomskoj situaciji u državama Zapadnog Balkana, pri čemu je napravljena komparacija sa standardom u zemljama Evropske unije.

– Prosječan BDP u zemljama Zapadnog Balkana primakao se polovini nivoa životnog standarda u EU, trećini standarda južnih članica i četvrtini onih najbogatijih. Ako govorimo o visini BDP-a po stanovniku i dostizanju evropskog nivoa, u opticaju su tri scenarija. Prvi i najoptimističniji je da bi zemlje ovog regiona, uz stopu rasta zabilježenu u prethodnih 15 godina, mogli da dostignu prosječan životni standard koji imaju stanovnici Slovačke i Slovenije, dok je za dostizanje nivoa EU trebalo 60 godina. Prema pesimističnom scenariju trebalo bi im 200 godina za dostizanje standarda Evropske unije – kaže Jakov Milatović.

U osnovi problema ekonomije zemalja regiona Zapadnog Balkana je, smatraju predstavnici EBRD, niska produktivnost koja je 60 odsto nivoa ostvarenog u EU. Upravljanje je, takođe, bitan faktor pri čemu je korupcija apostrofirana kao najveći problem. Nepovoljno je i to što je infrastruktura veoma zastarela, a gotovo polovina instaliranih energetskih kapaciteta potiče iz termoizvora. Osim toga, za povećanje proizvodnje potrebna je veća potrošnja energije, ali je problem što od deset elektrana u regionu sedam zagađuju vazduh.

Visok javni dug

Analitičari EBRD konstatovali su da je Crna Gora ušla u 2018. godinu sa javnim dugom od 2,64 milijarde evra, što je 62,75 odsto bruto domaćeg proizvoda. Slika je nešto povoljnija kada se uključe depoziti – u tom slučaju dug iznosi 2,57 milijardi evra, ili 61,4 odsto BDP-a. Prema projekcijama iz Programa ekonomskih reformi za period od 2018. do 2020. godine ukupan javni dug bi u ovoj godini trebalo da poraste na 2,96 milijardi evra, odnosno na 67,4 odsto BDP-a.