Prljavi razvod Mađarske i Poljske

Zbog upornog negovanja dobrih odnosa Mađarske sa Kremljem, u martu je zgrada mađarske ambasade umrljana crvenom bojom. Nešto kasnije su demonstranti na ogradi oko zgrade obesili sliku Viktora Orbana i Vladimira Putina kako nazdravljaju čašama napunjenim naftom. Još uvek se na stranicama mađarske ambasade na društvenim mrežama mogu pronaći ljutiti komentari Poljaka zbog Orbanovog prijateljstva s Putinom.

I iz krugova poljske vlade su se, nakon početka rata u Ukrajini, čule poruke Mađarskoj koje su se do tada činile nezamislivim. Jaroslav Kačinjski, lider vladajuće stranke Pravo i pravda (PiS), prošlog proleća je izjavio da, ako Orban „ne može da vidi ruske ratne zločine u Ukrajini, onda bi morao da počne da nosi naočare“.

Ko je kriv za Drugi svetski rat?

Veze Poljske i Mađarske sežu daleko u prošlost i delovalo je da su nesalomive. Datiraju još od veza kraljevskih kuća u srednjem veku, pa sve do nacionalnog buđenja u 19. stoleću. A povezuje ih i zajednička sudbina u Istočnom bloku, baš kao i doba gotovo istovremenih antikomunističkih pobuna 1956. u Budimpešti i Poznanju.

Međutim, čini se da je sada nastupilo ledeno doba u odnosima između dve zemlje. I ne samo to: nema više ni prijateljstva i naklonosti i sve to ne liči na razvod u kojem se partneri razilaze kao prijatelji. Jer, mađarsko očijukanje s Putinom ostaće trn u poljskom oku još dugo vremena.

Kap koja je prelila čašu bile su izjave načelnika mađarskog generalštaba Gabora Berendija u jednom intervjuu početkom maja. U vezi s ratom Rusije protiv Ukrajine on je Hitlerov napad na Poljsku nazvao „nemačko-poljskim ratom koji je započeo kao lokalni sukoba“. „Eskalacija“, rekao je Berendi, nije mogla biti sprečena „pravovremenim mirovnim procesom“, što je onda, naglasio je, i dovelo do izbijanja Drugog svetskog rata.

Te šokantne izjave izazvale su oštru diplomatsku reakciju Varšave. Mađarska vlada morala je da se izvinjava. No, to je bio samo najteži, ali ne i jedini diplomatski skandal između dve zemlje.

Putevi se razilaze…

„Putevi kojima koračaju Poljska i Mađarska su se razdvojili“, objavio je i poljski premijer Mateuš Moravjecki krajem jula 2022. godine. On je na taj način reagovao na izjavu Orbana koji je rekao: „Mađari vide ovaj rat kao sukob dva slovenska naroda, dok se Poljaci smatraju jednom od strana u sukobu.“ Većina formalnih i neformalnih oblika saradnje je nakon toga stavljena na led.

Mađarska vlada potpisala je s Moskvom nove ugovore o isporuci gasa, dok se Poljska u potpunosti odrekla uvoza iz Rusije. Varšavu ljuti neodlučan stav Budimpešte prema odlukama EU o sankcijama protiv Rusije, a ne može ni da shvati zašto samo još Mađarska – pored Turske – nije ratifikovala odluku o priključenju Švedske NATO. Varšava nema razumevanja ni za stav mađarske vlade da ne bi postupila po nalogu za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda ako bi ruski predsednik Vladimir Putin došao u Mađarsku.

A upravo je Viktor Orban poljskoj vrhušci dugo bio uzor. Jaroslav Kačinjski i njegove kolege iz stranke sa zavišću su od 2010. pratili uspehe Orbanove stranke Fides, koja je otada pobedila na četiri izbora s dvotrećinskom većinom. „Duboko sam uveren da ćemo jednog dana imati Budimpeštu u Varšavi“, tešio se Kačinjski 2011. nakon poraza od Donalda Tuska.

Zajedno protiv Brisela

Kad su Kačinjski i njegova PiS u jesen 2015. konačno preuzeli vlast u Poljskoj, činilo se ljubavi između Budimpešte i Varšave nema kraja. Dve vlade su se međusobno podržavale kako bi sprečile moguće kažnjavanje od strane Evropske unije. Zajednički su se uspešno opirale prihvatanju izbeglica, naročito iz islamskih zemalja, i blokirali su evropsko rešenje migrantske krize.

Stranka PiS marljivo je kopirala mađarske mere koje su Orbanu donele političku kontrolu nad zemljom. Kao i u Mađarskoj, i Ustavni sud Poljske popunjen je lojalnim pristalicama, a kasnije je i srušena nezavisnost kompletnog pravosudnog sistema. I Kačinjski je tamošnje javne servise pretvorio u portparole vlade i njegove stranke. Desničarske konzervativne elite obe države smatrale su pionirima kontrarevolucije – hrišćansko-nacionalne alternative liberalnom i „trulom“ Zapadu.

Međutim, u Varšavi su istovremeno morali da shvate da Orban najpre gleda svoje sopstvene interese. Tako je poljska vladajuća garnitura 2017. po svaku cenu želela da spreči ponovni izbor sadašnjeg opozicionog lidera u zemlji Donalda Tuska za predsednika Saveta EU. Na izborima u Briselu, poljska vlada je, međutim, doživela neugodno iznenađenje: 27 članica Unije – uključujući i Orbana – glasalo je za Tuska, a samo jedan glas – naravno iz Poljske – bio je protiv.

Poslednji ustupak

Poljska vladajuća stranka dugo je zatvarala oči i pred sasvim jasnim Orbanovim simpatijama za Rusiju, koje su se nastavile i nakon okupacije Krima. Još u decembru 2021. godine, kada se iz Vašingtona čulo sasvim jasno upozorenje da se Rusija sprema na vojni pohod, Kačinjski je organizovao sastanak desničarskih konzervativnih stranaka u Varšavi. Među učesnicima su bili samo Putinovi prijatelji – osim Orbana i Marin Lepen iz francuskog Nacionalnog saveza, tamo je bio i Santjago Abaskal, vođa španske desničarske stranke VOX.

To je verovatno bio najveći ustupak koji je Kačinjski bio spreman da učini u ime prijateljstva s Orbanom. Samo dva meseca kasnije, nakon početkom ruskog rata protiv Ukrajine, započeo je neizbežan prekid ljubavi Poljske i Mađarske.

Tek će se videti se koliko će biti solidarnosti između dve zemlje u slučaju da EU pokrene postupak i protiv Varšave i protiv Budimpešte zbog kršenja osnovnih načela vladavine prava. No, jedno je sigurno: odnos dve zemlje moći će ponovo da krenu u smeru prijateljstva tek kada Viktor Orban i njegov režim budu prošlost.