Problemi i promašaji mobilizacije u Rusiji

Rusija je pretrpela značajne gubitke u dva od četiri regiona od trenutka kad je Putin potpisao sporazume o njihovom uključivanju, a ruski zvaničnici su rekli da se njihove snage „pregrupišu“.

„Radimo na pretpostavci da će se situacija na novim teritorijama stabilizovati“, rekao je Puti.

Dok je Ukrajina napredovala na istoku i jugu, ruske trupe su se povlačile pod pritiskom na oba fronta, suočene sa brzim i okretnijim ukrajinskim snagama snabdevenim modernim artiljerijskim sistemima koje je obezbedio zapad.

U trenutnoj odbrani Hersona, ruske snage povukle su se na drugu liniju odbrane, ali se one tu drže i nema nikakvih ukrajinskih daljih prodora. Reč je o 15.000 dobro obučenih ruskih vojnika. Ukoliko bi bila probijena linija njihove odbrane, ceo južni deo Ukrajine koje sada kontrolišu ruske snage bio bi u opasnosti. Sve to, međutim, nije moglo da bude kompenzacija za neuspehe na bojištu.

REKORDER U SANKCIJAMA: Ruska vojska, a naravno i političko rukovodstvo, zbog ovih poraza našli su se na meti snažne, oštre, lične i maksimalno javne kritike. Nezadovoljnike predvode dvojica „najvećih vlasnika“ privatnih armija na ukrajinskom ratištu – čečenski lider Ramiz Kadirov i šef grupe „Vagner“, Denis Pušilin.

Oni su prvi napali Ministarstvo odbrane i Generalštab. NJima su se pridružili još neki deputati u državnoj Dumi. Treća armija – Savez dobrovoljaca Donbasa i dalje ćuti. Kadirov je udario na komandanta Zapadnog fronta, generala Lapina, koga je praktično optužio da je pobegao sa linije borbe.

On je rekao da će, ukoliko u narednim danima ne dođe do velikih strateških promena, biti prinuđen lično da razgovara sa „vodstvom zemlje“.

U međuvremenu, Kadirovu je na rođendan, 5. septembra uručen sertifikat iz „Knjige rekorda Ruske Federacije“ za najveći broj sankcija izrečenih jednoj osobi na svetu.

Nezadovoljstvo se, međutim, ne zaustavlja samo na kritici očiglednih neuspeha. Problemi za rusku vojnu akciju počeli su još sredinom leta, kad je postalo jasno da je ona dostigla svoje limite i zapala u svojevrsni ćorsokak. Posle početnih uspeha, linije fronta su stabilizovane, a napredovanje ruske vojske počelo je da se meri desetinama ili stotinama metara.

Pošto su SAD, EU i „NATO“ definisale i otpočele svoju snažnu vojnu pomoć Ukrajini, rat je postajao sve savremeniji i smrtonosniji. Ukupna dinamika sukoba išla je u pravcu nadmoći Ukrajine.

Rusija je bila toga svesna i pokušala je da menja format akcije, da angažovanjem dobrovoljaca uveća broj vojnika na frontu, ali to nije dalo rezultate.

Dok se zapad mobilisao da otkloni i ublaži posledice rata u Ukrajini i umanji ruske sposobnosti za vođenje rata, stanovništvo u Rusiji nastavilo je da živi opušteno kao da se gotovo ništa ne dešava, uz neke pokušaje da se prilagodi sankcijama.

Ali, mere koje je Rusija preduzela kako bi ojačala svoje pozicije na frontu, delimična mobilizacija koja treba da donese novih 300.000 vojnika, pokazale su tolike manjkavosti i slabosti, da, čini se, više štete i stanju na frontu i ukupnoj atmosferi u ruskom društvu.

Gubernator Kurske oblasti Roman Starovojt, u svom izveštaju sa obilaska vojnih jedinica s mobilisanim ljudstvom napisao je da je „negde to normalno, a negde je jednostavno strašno“, naglašavajući da je „zbunjen kako sadašnje jedinice za obuku Ministarstva odbrane mogu da budu u ovakvom poraznom stanju“. Tu sliku dopunjavaju srušene menze, pokvareni i zarđali tuševi, nedostatak kreveta, nedostatak uniformi, zapušteni magacini „kao posle bombardovanja“.

PROMAŠENA MOBILIZACIJA: Tek što je prošao prvi talas video snimaka s promašajima mobilizacije, na mestima okupljanja i tranzitnih punktova, sada je krenuo novi talas na kojima se vide napušteni i beskorisni mobilisani ljudi.

Lanac komandovanja je izgubljen, ljudi imaju oružje u rukama koje nije ni zabeleženo kao njihovo. I oni ne shvataju šta se dešava. Od obećanja koja su im data pred mobilizaciju kao što su finasijske olakšice i beneficije zasad nema ništa, osim protesta rezervista.

Malo ko ne vidi da je to posledica sistemskih problema u Ministarstvu odbrane i opšte nespremnosti vojnog kolosa za takve postupke. Stručnjaci zaključuju da se sada Rusija nalazi na istom mestu gde je Ukrajina bila 2014, kad je mehanizam mobilizacije počeo da se poboljšava.

Zapadni vojni eksperti procenjuju da je Rusija trenutno na svojoj najnižoj i najslabijoj tački od početak operacije, delom zbog odluke da se ne mobiliše ranije, a delom zbog ozbiljnih i masivnih gubitaka u trupama i opremi. Filips O’Brajen, profesor strateških studija na Univerzitetu „Sent Endrjuz“, ukazuje je da je nedavni napredak Ukrajine bio proizvod procesa, a ne prekretnice.

„Već mesecima Rusija je sve slabija, krvari svoju vojsku na terenu, gubi ogromnu količinu opreme. S druge strane, Ukrajinci su sve jači; imaju bolje obučene snage i bolju vojnu opremu“, objašnjava on, dodajući da se to nije dogodilo preko noći. „Rusija ne može ništa da uradi jer su predugo čekali sa mobilizacijom“, rekao je O’Brajen.

Iako je Rusija, u međuvremenu, nastavila da napada iza ukrajinskih linija fronta, O’Brajen sumnja da ona ima dovoljno kvalitetnih projektila da promeni situaciju. „Važnije je pitanje da li mogu samo da izdrže i da se nadaju da će na proleće moći da dobiju obučene i opremljene snage“, rekao je O’Brajen.

On smatra da će Rusija morati da proizvede više opreme i da pravilno obuči trupe, jer je njen sistem mobilizacije izgledao „haotičan“. Konrad Muzika, nezavisni vojni analitičar, rekao je da je u početku mislio da bi rat mogao trajati godinama, ali je nakon događaja oko Harkova zaključio da bi mogao da se okonča i ranije. Ništa manje nisu kritični ni ruski eksperti.

Oni se pitaju da li sledi nova „delimična mobilizacija“ ili ne? Da bi se dao odgovor na ovo pitanje, u Rusiji se navode poređenja sa stanjem i sastavom ukrajinske vojske, koja, jasno idu u korist ukrajinske strane. Prema rečima bivšeg načelnika obaveštajnog odeljenja Kopnene vojske Ruske Federacije, Rustema Klupova, „sada je ukrajinska vojska popunjena strancima na nivou od 30 odsto, a uskoro će njihov udeo biti i uvećan“.

Rusi tvrde, pozivajući se na „verodostojne informacije“, da u Ukrajini deluju jedinice francuske „Legije stranaca“ i poljskih vojnih specijalnih snaga, ali nisu uključene u „Oružane snage Ukrajine“.

FUNKCIONALNA OBUKA UKRAJINACA: Što se tiče Ukrajinaca, samo na poligonima Velike Britanije sada se, pod vođstvom instruktora britanske vojske i oružanih snaga Danske, Kanade, Holandije, Finske i Novog Zelanda, nalazi 10 hiljada vojnika na borbenoj obuci.

Drugim rečima, tri ili četiri pune motorizovane pešadijske brigade. Izuzetno naporan raspored treninga predviđen je za tačno 120 dana. Tokom ova četiri meseca, čak i medved može da se nauči da vozi bicikl u cirkusu, ilustruju ruski analitičari.

Nakon obuke, ova nova rezerva odmah su uvodi u bitku u Ukrajini. A umesto njih, novih 10.000 ljudi, odlazi na obuku. Ista stvar događa se u Poljskoj i Nemačkoj. A, prema potpisanom sporazumu između Kijeva i „NATO“, ovaj ritam obuke trajaće najmanje do do 2025, ako do tada rat u Ukrajini ne bude okončan.

U svetlu navedenih činjenica, ruski analitičari traže da se razgovara o temi: da li će se delimična mobilizacija nastaviti u Rusiji na ovaj način ili ne?

Za njih to više uopšte nije pitanje, pogotovo u svetlu onoga što se danas dešava bar samo na severu Hersonske oblasti, gde se ruska vojska za samo dan (do noći 5. oktobra) povukla najmanje 30 kilometara pod naletom ukrajinske vojske. To govori da je nesumnjivo je da će u bliskoj budućnosti morati da se mobiliše sve više ljudi.

Popunjavanje jedinica sa 300.000 novih ljudi, samo je pokušaj da se stabilizuje front i spreči njegovo potpuno urušavanje. U traženju odgovora na ovakve promašaje, predsednik Komiteta Državne dume za odbranu, general Andrej Kartapoljov najvažnije probleme nalazi u slabostima izviđačke i obaveštajne strane vojne akcije u Ukrajini.

Kartapoljov tvrdi da je specijalna operacija pokazala potrebu za poboljšanjem izviđačke opreme. U ovom trenutku, to je posebna oprema koja vam omogućava da su identifikuju neprijateljski ciljevi i njegova operativna formacija.

„Naš glavni problem danas je izviđanje, to su sredstva, ne snage, već izviđačka sredstva koja bi nam omogućila da neprijateljske ciljeve otvorimo do pune dubine, do njegove, do strateške dubine“, rekao je ovaj general.

Kartapoljov je takođe imao da postavi dosta pitanja komandi „Vazdušno-kosmičkih snaga“ Rusije u vezi sa stanjem njihovog satelitskog izviđanja. Ni aktivnosti „Glavne obaveštajne uprave“ Generalštaba nisu sasvim jasne.

Razmere nedavnih poraza podvučene su izveštajima u kojima se navodi da je elitna ruska vojna obaveštajna jedinica možda izgubila do tri četvrtine svog izviđačkog ljudstva u Ukrajini. Ruski specijalisti, naravno, uviđaju da slabosti mobilizacije podrivaju ne samo borbenu sposobnost, nego i unutrašnju društvenu koheziju koja može da se pretvori u šire i dublje podele, a zatim unutrašnje sukobe.

A unutrašnji sukobi su jedno od očiglednih i najvažnijih oruđa za stvaranje uslova za masovni građanski protest i smenu vlasti u zemlji, maksimalnu destabilizaciju Rusije na unutrašnjem planu.

Bio bi to scenario „Prvog svetskog rata“, kada su vojni porazi ubedili generale da je vreme da se okonča vladavina Nikolaja II i da se izlaz potraži na drugoj strani, pa makar među samim boljševicima.