„Probudite se! Neće stati u Ukrajini“: Hitna poruka država Baltika saveznicima u NATO o pretnji Rusije

Estonija, Letonija i Litvanija uče sve više svojih građana kako da se bore i čak su najavile planove za izgradnju odbrambene linije, uključujući bunkere, duž stotina kilometara granice koja razdvaja njihove teritorije od njihovog mnogo većeg suseda.

Dok unutar NATO-a raste zabrinutost zbog mogućnosti povratka sukoba velikih razmera u Evropu, ekipa Skaj njuza je putovala od severoistočne Estonije do jugozapadne Litvanije da bi čula vojnike, civile i političare koji se pripremaju za rat.

Kao bivše članice Sovjetskog Saveza, Baltik je alarmirao egzistencijalnu pretnju Moskve otkako su se pridružili NATO savezu pre dve decenije.

Tada, međutim, niko nije baš slušao.

Umesto toga, Velika Britanija i drugi saveznici bili su fokusirani na sukobe u Iraku i Avganistanu – suprotstavljanje pobunjenicima i islamističkim militantima je veoma različita vrsta borbe od konvencionalnog rata protiv ravnopravnog neprijatelja poput Rusije.

Dodavajući kolektivnu eroziju u odbrani NATO-a, mnoge evropske države, uključujući Britaniju, značajno su smanjile zalihe oružja iz doba hladnog rata, kao što su tenkovi, artiljerija i municija, nakon raspada Sovjetskog Saveza, pogrešno verujući da više nije potrebno biti spreman za vođenje rata za opstanak.

Ranija ruska invazija na Ukrajinu 2014. sa zauzimanjem Krima i zauzimanja delova Donbasa, počela je da menja tu računicu – ali veoma sporo.

Koncept ‘odvraćanja poricanjem’

Alijansa se složila da ojača svoju odbranu duž istočnog krila baltičkih država i Poljske, sa raspoređivanjem jedinica savezničkih trupa u sve četiri zemlje 2017. godine – oko 800 vojnika za svaku naciju.

Ali to je urađeno relativno oprezno – da bi se minimizirao rizik od izazivanja eskalacije tenzija direktno između Moskve i Zapada, jer su mnoge države NATO-a, uključujući Francusku i Nemačku, još uvek imale relativno bliske veze sa Rusijom i imale mnogo posla.

Kao rezultat toga, ograničena misija nije bila osmišljena da spreči invaziju, već radije da obezbedi „žicu“ u slučaju da ruske snage napadnu, što bi izazvalo mnogo veći saveznički odgovor da bi ih potom potisnuo nazad.

Međutim, potpuni rat Vladimira Putina u Ukrajini 24. februara 2022. fundamentalno je promenio i to razmišljanje.

Saveznici su shvatili da kada ruske trupe uđu u zemlju da će biti potrebno mnogo više napora da ih proteraju, pa su pristali da još više pojačaju svoju istočnu odbranu i proširili je na četiri druge zemlje.

Danas je cilj sprečiti Rusiju da pokuša da izvrši invaziju – koncept poznat kao „odvraćanje poricanjem“.

Tokom ove evolucije, najglasniji glasovi unutar NATO-a – koji pozivaju saveznike da idu dalje, brže i dižu uzbunu zbog namera Rusije – bili su Estonija, Letonija i Litvanija.

Oni su takođe bili među najjačim pristalicama Ukrajine i upozorili su da će, ako Moskva pobedi Kijev, verovatno sledeće pokušati da testira odbranu NATO-a.

Potencijalna meka tačka za svaki ruski napad

Grad Narva leži na severoistočnom delu Estonije – odmah pored Rusije.

Ogroman, srednjovekovni zamak, sa velikim kamenim zidovima i visokom uzdignutom estonskom zastavom, stoji na jednom rubu grada, pored reke koja obeležava granicu.

Na suprotnoj obali je drugi, slično veliki, istorijski zamak, ali na njemu se vijori ruska zastava.

Prelazna tačka, nazvana Most prijateljstva, povezuje Narvu sa ruskim gradom Ivangorodom.

Otvoren je za pešake tek nakon što su ruske vlasti početkom februara zatvorile saobraćaj zbog građevinskih radova.

Arnold Vaino, policajac iz estonske granične straže, dopratio nas je do mosta, zaustavivši se odmah pored crvene stube koja označava pola puta i početak Rusije.

On je podsetio kako se osećao na dan kada je Kremlj pokrenuo sveobuhvatnu invaziju na Ukrajinu.

„Niko se ne oseća prijatno kada čujete da je rat počeo“, rekao je on. „Ali mi se ne osećamo uplašeni, sigurno. Ali otvorite oči šire.“

Kao pokazatelj složenosti geografije i istorije regiona, većina stanovnika Narve govori ruski, a neki su simpatični Moskvi.

To čini grad potencijalnom mekom tačkom za bilo koji ruski napad pod maskom prilaska u pomoć ruskim državljanima koji žive u Narvi.

Svaki takav potez bi, međutim, pokrenuo saveznički odgovor prema jednom od temeljnih principa NATO-a – napad na jednog je napad na sve.

Ne postoji osećaj naklonosti prema ruskoj vladi u većini drugih delova Estonije, uključujući ostrvo sa oko 9.000 ljudi na zapadnoj obali zemlje.

Komandanti NATO-a veruju da bi ostrvo Hijuma moglo da bude još jedna potencijalna meta Moskve u bilo kom ratu sa Zapadom zbog svoje strateške lokacije u Baltičkom moru.

Ako bi ruske trupe zauzele teritoriju, potencijalno bi imale mogućnost da blokiraju pristup moru i izoluju baltičke države.

Takav izgled je onaj da ostrvljani čine sve što mogu da odvrate.

Letonija povećava svoju vojsku zbog pretnje Rusije

Sličan osećaj hitnosti postoji i u susednoj Letoniji, koja je prošle godine ponovo uvela regrutaciju nakon što je postala jedina baltička država koja je ukinula obaveznu vojnu službu 2006.

„Rat u Ukrajini je u toku, tako da nije pitanje: da li će Rusija biti agresivna? Ona je već agresivna“, rekao je Krisjanis Karins, letonski ministar spoljnih poslova.

„Smisao nacrta je da se ojačaju sposobni i opremljeni i obučeni rezervisti“, rekao je on za Skaj njuz u intervjuu na marginama velike bezbednosne konferencije u Minhenu u februaru.

„To nije zamena profesionalne vojske, već povećanje profesionalne vojske.

Kako se Litvanija graniči sa potencijalnom žarišnom tačkom

Poslednji deo našeg putovanja odveo nas je do jugozapadne ivice Litvanije, koja se graniči sa snažno utvrđenom ruskom eksklavom zvanom Kalinjingrad.

Ruska teritorija takođe deli granicu sa Poljskom, još jednom državom NATO-a.

To znači da je jedini način da vozila, kao što su kamioni natovareni robom, autobusi koji prevoze putnike ili obični automobili putuju između eksklave i kontinentalne Rusije, prolaze kroz Litvaniju u Belorusiju.

Prelaz je bio prohodan kada smo ga posetili, sa dugim redom kamiona na ruskoj strani koji su čekali da uđu u Litvaniju.

Graničar je rekao da se broj vozila – ukupno oko 300 dnevno, koja se kreću i izlaze – otprilike prepolovio od 2022. jer su sankcije Zapada ograničile vrste robe kojima je dozvoljen tranzit kroz Litvaniju.

Komunikacija između stražara sa obe strane dugačke žice, ograde, prekrivene bodljikavom žicom i načičkana kamerama, takođe je bila gotovo prekinuta.

U prošlosti su zvaničnici, koji su možda bili stacionirani na prelazu dve ili tri decenije, često razgovarali sa svojim ruskim kolegama, ali je to potpuno prestalo.

Još uvek postoji mobilna telefonska linija koja se može pozvati u hitnim slučajevima, ali čuvar je rekao da se ruska strana često ne javlja.

Još jedna potencijalna tačka zapaljenja je obližnji pojas zemlje, dugačak oko 100 kilometara, koji povezuje Kalinjingrad sa Belorusijom i graniči se sa Litvanijom i Poljskom.

Zove se Suvalki jaz.

Zabrinutost među komandantima NATO-a je da bi Rusija, ako bi zauzela koridor, obezbedila još jedan način da se prekine pristup baltičkim državama.

Gitanas Nauseda, predsednik Litvanije, sažeo je odgovor na pretnju u susedstvu.

„Sve baltičke zemlje, Poljska i druge zemlje istočnog krila NATO-a čine mnogo kako bi iskoristile sve mogućnosti sistema kolektivne odbrane, zvanog NATO“, rekao je on u intervjuu.

„Ali mi takođe mnogo radimo pojedinačno povećanjem naše potrošnje za odbranu, bliskom saradnjom sa našim susedima i moja zemlja je posebno aktivna na ovom polju“.

Zbog toga se sve veći broj građana u Estoniji, Letoniji i Litvaniji prijavljuje da dobrovoljno služi.

Ali njihova sposobnost da odvrate Rusiju može zavisiti od toga da li će građani drugih saveznika slediti njihov primer.