Iako se BND povukao iz Ukrajine, ta zemlja je i dalje najvažniji cilj observacije obaveštajnih službi. Nemački špijuni i stručnjaci Bundesvera pomno prate i analiziraju rusku invaziju i pitaju se: Dokle će Putin da ide?
Rat u Ukrajini posmatra se satelitima iz svemira, uz pomoć informanata na terenu, kroz TV priloge i privatne video snimke i fotografije na društvenim mrežama i presretanjem poruka. Stručnjaci nemačke obaveštajne službe BND i nemačke vojske – Bundesvera svakodnevno analiziraju kretanje ruskih trupa i otpor ukrajinskih oružanih snaga. Prognoze stručnjaka o mogućem daljnjem toku rata nisu optimistične.
Kremlj je odlučan da nastavi svoj ratni pohod. Prema infomacijama iz nemačkih bezbednosnih krugova, Moskva namerava da preuzme kontrolu nad istočnim delom Ukrajine što je pre moguće.
Još uvek postoje planovi za preuzimanje kontrole nad glavnim gradom Kijevom. Najkrvavija faza rata verovatno tek predstoji. Jer, Putinova vojska još nije upotrebila neke od ubojitih oružanih sistema iz svog arsenala, a deo borbenih jedinica, koje su spremne na granici, još nisu poslate u Ukrajinu.
Putinovo okruženje još uvek na njegovoj strani
Trenutno nema naznaka da bi ruski agresorski rat ugrozio Putinovu moć i uticaj. Naprotiv: oni koji ga okružuju i dalje su verni svom predsedniku. Puka nagađanja o Putinovom zdravstvenom stanju ne pomažu, tvrde bezbednosni krugovi. Ujedno nema nikakvih dokaza o tome da je on bolestan.
Međutim, postoje dokazi odnosno verodostojne informacije da se ruski vladar poslednjih meseci sve više povlačio u svoje odaje. Priča se da je prvenstveno čitao istorijske i ideološke spise, te pisao traktate. Gotovo da se više nije bavio pitanjima unutrašnje i ekonomske politike.
Velika frustracija u redovima ruske vojske
Ukrajinska vojska sigurno je postigla važne uspehe i uspela je da odbije nekoliko snažnih talasa napada ruske vojske – takođe uz pomoć oružja i opreme sa Zapada.
Prema informacijama iz nemačkih bezbednosnih krugova, ruski gubici nakon sedam dana rata sigurno su daleko veći od službenih Putinovih podataka od oko 500 mrtvih i 1600 povređenih ruskih vojnika.
Sveukupno gledano, ruska strana je verovatno očekivala mnogo brže napredovanje i zauzimanje strateški važnih gradova poput Harkova, Hersona, Mariupolja, Odese i Kijeva.
Frustracija u ruskoj vojsci je velika, napravljene su logističke greške a snabdevanje ruskih vojnika hranom, benzinom, municijom i municijom ne ide glatko. Prema informacijama pomenutih službi, izveštaji o ruskim dezerterima i deziluzioniranim vojnicima smatraju se verodostojnim.
Scenario za Kijev
Gradonačelnici gradova na jugu Ukrajine izveštavaju o snažnom granatiranju. Nemački bezbednosni krugovi smatraju da će Kijev biti zauzet.
U prve napade poslani su neiskusni, mladi vojnici, često oni koji služe vojni rok. Moguće je da je to urađeno namerno, smatraju nemački stručnjaci.
Taktika bi se mogla sastojati u tome da se te jedinice žrtvuju na početku, kako bi se ukrajinska vojska uključila u iscrpljujuće borbe i oslabila. Nakon toga bi nove, bolje opremljene i puno iskusnije jednice ruske vojske bile raspoređene u operacijama postavljanje obruča odnosno „prstenova opsade“ oko ukrajinskih gradova. Nemački krugovi misle da je za očekivati da će biti zauzet i glavni grad Kijev. Kada će se to dogoditi, niko ne zna.
Tome bi mogla prethoditi dugotrajna vojna opsada grada, s katastrofalnim posledicama po stanovništvo i kolapsom u snabdevanju pitkom vodom, hranom i strujom.
U okviru takvog scenarija, o kojem raspravljaju nemački vojni stručnjaci, ruski vojnici bi mogli stvoriti humanitarni koridor i ponuditi civilima da napuste grad. U najgorem slučaju, moskovske trupe bi one ljude koji su ostali, mogli proglasiti neprijateljskim borcima i shodno tome krenuti u obračun.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.