Procvat Ruande: Od genocida do svemira

Ruanda je država u jezerskoj regiji središnje Afrike i bez izlaza na more. Premda se radi o maloj državi, razorenoj ratom i masakrima, u njoj počinje priča o izvanrednom uspehu i fascinantnom ekonomskom modelu, piše Al Jazeera Balkans.

Ruanda, koja se godinama utapala u močvari rata, koji je uništavao sve pred sobom, stresla je prašinu sa sebe i ustala ispod ruševina. Inspirirana putevima kojima su kročili veliki počela je ostvarivati i nizati uspehe u samo nekoliko godina.

Pre nekoliko dana ova zemlja je svoj uspeh krunisala lansiranjem prvog satelita u orbitu u sklopu projekta povezivanja škola i urbanih područja s besplatnim internetom i prelaza na optičke kablovske mreže, koji je iznosio više od dve milijarde dolara.

U periodu od 1993. do 1995. godine Ruanda je postala žrtva građanskog rata između etničke većine Hutu, koja čini više od 80 odsto stanovnika, i ostatka stanovništva koje predstavlja pleme Tutsi.

Na samom početku rata prednost je imala većina. Međutim, Paul Kagame, ime koje će istorija pamtiti, organizirao je redove Ruandskog patriotskog fronta izvan države. Poveo je osvetnički rat i 1995. godine uspeo okupirati glavni grad Kigali.

Broj žrtava genocida iznosio je blizu milion, od oko jedanaest miliona stanovnika u to vreme, a više od dva miliona Hutua bili su primorani pobeći u susedni Zair, zbog straha od odmazde, dok je u zatvore smešteno više od 120.000 optuženih za genocid.

Nakon tog rata Ruandski patriotski front uspeo je preuzeti kontrolu nad državom, a Kagame je imenovan na funkciju zamenika predsednika Pasteura Bizimungua. Međutim, država se gušila u haosu pet godina nakon rata, a vlada nije uspevala pronaći rešenje za problem.

Zemlja je prolazila kroz najgore periode na socijalnom, ekonomskom i političkom polju, a izgledi Bizimungue i njegove vlade nisu se činili baš najboljim. Stoga se on povukao sa vlasti i 2000. godine je predao u ruke svog zamenika Kagamea.

Dolaskom na vlast, Kagame je postavio dva jasna cilja – prvo, da ujedini narod; drugo, da izvuče zemlju iz siromaštva.

Predsednik je pristupio realizaciji ovog plana s više područja, posvećujući prvenstveno pažnju pomirenju u društvu, usvajanju novog ustava, koji zabranjuje upotrebu naziva Hutu i Tutsi, te korištenje bilo kakvog etničkog diskursa.

Različiti planovi vlade uspeli su dovesti do pomirenja među članovima zajednice. Izbeglice su se vratile svojim domovima i uspostavljeni su lokalni sudovi kako bi se vratila prava i uklonile nepravde.

Uz ostvarivanje napretka u društvenim pitanjima, vlada je energiju usmerila na razvoj i unapređenje ekonomije. Eksperti i stručnjaci su ponudili studije koje su pretočene u ekonomsku „Viziju 2020“, koja obuhvata 22 cilja u različitim oblastima.

Ovi ciljevi su uspjli ostvariti čudo, pa se tako bruto domaći proizvod – BDP po stanovniku u 2015. godini povećao za 30 puta u odnosu na prethodnih 20 godina.

Ekonomski stručnjak iz Ruande Klit Nikza u svemu tome ne vidi nikakvo čudo. „Da bi se stvorila uspešna država, ne treba da iznova izmišljate točak, nego je dovoljno da iskoristite iskustva drugih“, kaže on.

U tom smislu vlada ove zemlje je poslala brojne odbore u druge zemlje kako bi iskoristili njihova iskustva.

„Ako možete napraviti aerodrom koji funcioniše bez korupcije i mita, pružite brzu internet uslugu u zemlji, osigurate jednostavne procedure investiranja i imate omladinu koja govori engleski jezik, onda ćete dobiti efikasnu državu i privući ćete kompanije i investitore iz celog sveta“, izjavio je Nikza ranije za Al Jazeeru.

Vlada je primenila koncept „jednog prozora“ (Single window) za investicije, i dok ulagači u brojnim državama moraju sedmicama ili mesecima čekati da dođu do dozvola za ulaganje, ovde je priča sasvim drugačija. Investitori mogu sve pravne postupke završiti na jednom mestu i mogu osnovati kompaniju za dan ili za nekoliko sati.

Ekonomija Ruande postala je najbrže rastuća u Africi u poslednjih nekoliko godina. Između 2000. i 2015. godine njena ekonomija je ostvarila rast BDP-a za devet odsto godišnje i postala je jedna od najvažnijih destinacija za investitore i turiste širom sveta.

Stopa siromaštva je pala sa 60 na 39 odsto, a stopa nepismenosti sa 50 na 25 odsto. Prema afričkim izveštajima, Ruanda je doživela najveći ekonomski razvoj u svetu od 2005. godine, a BDP je porastao na oko 8,5 milijardi dolara u 2016. godini, dok je u 2005. godini iznosio 2,6 milijardi dolara.

Ova zemlja je postala prva turistička destinacija u centralnoj Africi. Glavni grad Kigali je jedan od najsigurnijih gradova na celom kontinentu i ima status jednog od najčišćih i najlepših afričkih gradova. Prihodi od turizma u 2016. godini iznosili su više od 400 miliona dolara.

Kao vrhunac postignuća, Ruanda je 27. februara lansirala u orbitu svoj prvi komunikacioni satelit iz svemirskog centra u Kuruu, u Francuskoj Gvajani, u okviru razvoja obrazovnog sistema. Ova država je u kratkom vremenskom roku uspela smanjiti nepismenost i postati jedna od zemalja s najmanjom stopom nepismenosti na kontinentu.

„Satelit će pomoći da se međusobno povežu udaljene zajednice“, preneli su mediji izjavu Paule Ingabire, ruandske ministarke za komunikacije i inovacije.

„Ulaganje u svemirsku tehnologiju deo je našeg glavnog zadatka premošćivanja digitalnog jaza pružanjem jednakih digitalnih mogućnosti za ruralne i udaljene zajednice“, rekla je ona.