Od početka “delimične“ mobilizacije, izdavači u Rusiji su zabeležili porast prodaje literature o Drugom svetskom ratu i nacističkoj Nemačkoj, piše Komersant pozivajući se na podatke korisnika društvenih mreža. Članak je objavljen pod naslovom “Treći rajh je pronašao svog čitaoca“.
Tako je prodaja knjige Nikolasa Stargarda “Nemački rat -. Nacija pod oružjem, 1939-1945” porasla za pet puta u knjižarama “Chitai Gorod” i znatno više preko onlajn knjižare “LitRes”.
Od 21. septembra, segment književnosti iz Drugog svetskog rata zabeležio je povećanje prodaje od 20 odsto, prenosi Insajder.
U isto vreme, Stargardova knjiga beleži najveću potražnju. Knjiga opisuje kako su Nemci doživljavali Drugi svetski rat i takođe uključuje studije dnevnika i lične prepiske građana Trećeg Rajha.
Prema rečima predstavnika lanca knjižara “Chitai Gorod”, od 21. septembra do 4. oktobra prodaja knjiga je porasla za 405 odsto u odnosu na period od 7 do 20. septembra.
Među bestselerima su i “Poverljivi memoari” Pavla Sudoplatova, “Pobeda u tajnom ratu. 1941-1945” Nikolaja Nikulina, “Hronika tajnog rata i diplomatije 1938-1941 godine” Pavla Sudoplatova.
Izdavačka kuća “Bombora” saopštila je listu o prodaji knjige Julije Bojd “Putnici u Trećem Rajhu – uspon fašizma u očima svakodnevnih ljudi” koja beleži povećanu pootražnju od februara.
Posle 21. septembra Rusi su se ponovo zainteresovali za ovu knjigu.
Generalni direktor izdavačke kuće “Alpina” Aleksej Iljin napominje da je potražnja za knjigama o istoriji Drugog svetskog rata primećena od 24. februara. Knjiga Erika Larsona „U bašti zveri” o Hitlerovoj Nemačkoj sredinom 1930-ih je jedan od Alpininih bestselera.
„Istorija Drugog svetskog rata“ Vinstona Čerčila takođe se dobro prodaje, kaže on.
Iz kompanije LitRes za Komersant su rekali da iako postoji povećanje potražnje za određenim knjigama, izdavači generalno beleže opšti pad prodaje.
Galina Juzefović, književna kritičarka, smatra da je ljudima potrebno objašnjenje „šta se dešava našoj zemlji“.
Prema njenim rečima, savremeni ruski mediji „teško mogu da ponude iscrpno, jasno, konceptualno objašnjenje“, pa se ljudi umesto toga okreću književnosti.
Književnost koja direktno obuhvata događaje novijeg vremena još nije napisana i neće biti pisana još dugo. Tako intuitivno, ljudi traže istorijske ere čija su iskustva u korelaciji sa njihovim.
Nakon što je počela migracija iz Rusije, ljudi su počeli da čitaju i knjige emigranata iz prvog talasa, kaže Juzefović. Ističe da Rusi traže objašnjenja u knjigama o Drugom svetskom ratu, ili nacističkoj Nemačkoj, ili staljinističkoj Rusiji, tražeći informacije koje bi im ponudili „ubedljivu metaforu ili alegoriju kako bi dali smisao današnjem vremenu“.
Iako ruske vlasti često govore o „borbi protiv nacizma“, pokušavajući da na ovaj način opravdaju svoju invaziju na Ukrajinu, od ruskih političara su se čule nacističke parole. Na primer, na sahrani Darije Dugine, Leonid Slucki, predsednik Liberalno demokratske partije Rusije (LDPR), parafrazirao je slogan nacističke Nemačke:
“Bez obzira na stranke, može postojati samo jedan pristup. Jedna zemlja. Jedan predsednik. Jedna pobeda. Jedan narod, jedan rajh, jedan firer“, bio je slogan odštampan na posterima sa Hitlerovim portretom i odražava cilj nacista da ujedini Nemce. Pod ovim sloganom u Austriji je održan referendum za ujedinjenje sa Nemačkom.
Takođe, optužujući ukrajinske borce i ukrajinskog predsednika da navodno koriste „nacističke simbole” na svojim uniformama, propagandisti zaboravljaju slučajeve kada su slični simboli viđeni na uniformama vojnika u Donbasu.
U aprilu je na sajtu šefa samoproglašene Donjecke Narodne Republike (DNR) postavljen video koji prikazuje odlikovanje „posebno istaknutih ljudi“ u „operaciji oslobađanja Donbasa“. Među odlikovanima je bio i policajac na čijoj je uniformi bila zakrpa u vidu malo modifikovanog nacističkog amblema Totenkopf. Nosili su ga vojnici 3 SS tenkovske divizije „Mrtvačka glava“. Takođe, skandinavski simbol Odina „Valknut” koji često koriste neopagani i neonacisti, bio je pričvršćen za rukav policajca.
Vojnik sa nacističkim oznakama iz somalijskog bataljona koji se borio protiv ukrajinskih „nacionalista“ u Mariupolju zove se Roman Vorobjev, prenela je kasnije Mediazona. Komandir je jurišnog voda u činu potporučnika. Denis Pušilin, proruski lider DNR je odlikovao Vorobjeva Georgijevskim krstom II stepena.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.