Produžena ruka Orbana, često na meti istraga evroparlamentaraca: Ko je Oliver Varhelji, komesar za proširenje EU 1Foto: Beta/Miloš Miškov

Oliver Varhelji, komesar za proširenje EU, dobio je još jednu prijavu zbog svog (ne)delovanja.

Naime, član Evropskog parlamenta Tis Rojten saopštio je u petak da Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta želi da pokrene istragu zbog izveštaja da Varhelji namerno podriva reforme u oblasti demokratije i vladavine prava u zemljama kandidatima za EU.

Zahtev za pokretanje istrage osim Rojtena, potpisuju i Načo Sančez Amor, Havi Lopez i Tonino Picula koji su podneli amandman na izveštaj Dejvida Mekalistera o implementaciji zajedničke bezbednosne politike.

„Ostajemo duboko zabrinuti zbog izveštaja da komesar za susedstvo i proširenje namerno nastoji da zaobiđe i potkopa centralni značaj demokratskih reformi i reformi vladavine prava u zemljama koje pristupaju EU.

Apelujemo na Komisiju da pokrene nezavisnu i nepristrasnu istragu o tome da li ponašanje i politike koje sprovodi komesar za susedstvo i proširenje predstavljaju kršenje kodeksa ponašanja za članove Evropske komisije“, piše u amandmanu 24b.

Pre nego što podsetimo da ovo nije prva prijava na rad Varheljija treba istaći da je istog dana kada je najavljeno pokretanje istrage komesar EU boravio u Beogradu. Nakon onoga što je izgovorio nakon razgovora sa autokratskim liderom Srbije Aleksandrom Vučićem čini se potpuno opravdana teza da će EU, zbog ovakvih predstavnika, u potpunosti prokockati svoj kredibilitet na Zapadnom Balkanu.

Već više od decenije, predstavnici EU igraju po istim pravilima – propovedaju važnost evropskih vrednosti, demokratije, vladavine prava i ljudskih prava na Zapadnom Balkanu, dok istovremeno podržavaju političare poput Vučića, koji se odnosi prema tim istim vrednostima sa neskrivenim prezirom.

„Poštovani predsedniče, hvala vam na toploj dobrodošlici. Obezbeđivanje dugoročnog mira, stabilnosti i prosperiteta unutar naše evropske porodice je naše dugoročno rešenje. Srbija je zemlja kandidat i saveznik! Srbija može da računa na EU i EU može da računa na Srbiju“, napisao je Varhelji na svom Tviter nalogu nakon razgovora sa Vučićem.

Varhelji sa Vučićem: Promenićemo energetsku mapu Balkana, imamo obećanje predsednika, u Tirani ugovor o romingu

Ako se ima u vidu da je Varhelji dugogodišnji čovek od poverenja Viktora Orbana, koji se kao i Vučić zalaže za neliberalne, autokratske i konzervativne vrednosti, onda ne iznenađuje otkud Varheljiju hrabrost da izgovori naglas ovako nešto.

Varhelji je, takođe, govorio nasuprot najnovijem izveštaju Evropske komisije o napretku Crne Gore koji je ocenjen trojkom kao „najgori do sada“.

„Ne znam čije su ocene da je ovaj izveštaj gori od ranijih“, kazao je dodajući da ne misli da je potpisivanje Temljenog ugovora Crne Gore sa SPC imalo negativan uticaj na reforme.

Sa druge strane u izveštaju Evropske komisije piše da je zaključivanje Temeljnog ugovora sa SPC uticalo na političku atmosferu i podiglo tenzije.

Treba podsetiti na činjenicu da su vlasti u Crnoj Gori uslovljavale potpisivanje Temeljnog ugovora sa imenovanjima u pravosuđu kao uslov za deblokadu evropskih integracija. Na glasanju u julu članica Ustavnog odbora iz redova URA Suada Zoronjić bila je 18 puta uzdržana, dakle nije podržan nijedan od 18 predloženih kandidata za sudije Ustavnog suda.

Početkom godine trideset članova EP uputili su pismo predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lejen u kojem se poziva na pokretanje istrage o ulozi evropskog komesara za proširenje u pomaganju „separatističkim aktivnostima“ srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika u BiH.

Kap koja je prelila čašu bio je izveštaj šefa Delegacije EU u BiH Johana Satlera koji je 25. novembra 2021. dostavljen u Brisel. U njemu stoji da je Varhelji dogovorio s Miloradom Dodikom održavanje posebne sednice (10.decembar 2021.) Narodne skupštine Republike Srpske na kojoj je razmatrano pitanje prenosa nadležnosti sa nivoa BiH na nivo entiteta. Ovaj zvaničnik EU usaglasio je tada sa Dodikom i da zaključci stupe na snagu šest meseci kasnije.

Parlamentarci su tada naveli da su „izuzetno uznemireni poslednjom eksalacijom političkih tenzija u BiH, koje potpiruje Milorad Dodik“. Katalin Čeh, evroposlnica je kazala: „Sa kolegama iz Evropskog parlamenta pozivamo na istragu o navodnoj ulozi komesara Varheljija u pomaganju separatističkoj eskalaciji Milorada Dodika u Bosni i Hercegovini. EU treba čvrsto i verodostojno da stane na stranu mira. Ljudi u BiH i šire zaslužuju jasnoću o tome“, napisala je Čeh.

Jedan službenik EU blizak Varheljiju koji je želeo da ostane anoniman, kazao je za DW juna ove godine da su komesar i njegov kabinet poslednjih godina sistematski ublažavali kritike, pre svega one na račun Srbije. Reč je o takozvanim izveštajima o napretku kandidata za pristupanje EU, koji se redovno pripremaju u Briselu.

„Kritičke izjave, recimo o slobodi medija u Srbiji, uklonjene su iz naših izveštaja, a loše ocene promenjene su u bolje“, tvrdi taj zvaničnik EU.

Generalno, kaže, fokus se pomerio s političkih kriterijuma, kao što je vladavina prava, na pitanja poput investicione politike. Umesto da ispita koje su reforme zapravo sprovedene, Varheljijev kabinet više puta je nabrajao šta su kandidati za pristupanje postigli formalno i zakonodavno.

„Zato se sa sigurnošću može reći da je komesar za proširenje produžena ruka Orbana u Evropskoj komisiji“, preneo je DW ocenu zvaničnika EU.

Tu dijagnozu potvrđuje i jedan politički savetnik koji već duže vreme radi kao stručnjak za Zapadni Balkan u EU u Briselu i koji takođe ne želi da bude imenovan. „Varhelji nije krtica“, kaže on za DW.

„On se ne krije, već Orbanovu politiku vodi otvoreno i direktno u Evropskoj komisiji.“

To što je lojalan Orbanu i njegovoj vladi bila je jedna od stvari koja je u prvom trenutku „ukočila“ Varheljijevu kandidaturu 2019. jer evroposlanici nisu bili sigurni da će biti u mogućnosti da se ogradi ili da svoje dužnosti obavlja nezavisno od stavova koje zastupa Orban.

Obrti u izjavama predsednika: Od „neću ići u Tiranu“ do Varhelji kaže „Aleksandre, moraš da prisustvuješ“

Mediji u Budimpešti su ga opisivali kao diplomatu koji ne teži dogovorima, već samo potpunoj pobedi. Sa druge strane, oni koji ga poznaju, za njega smatraju da je bio kompetentan i dobro pripremljen profesionalac koji je imao jasan pogled na to kako stvari funkcionišu u Briselu.

Spominjao se svojevremeno i kao mogući kandidat za šefa mađarske diplomatije. Više od dve decenije bavi se politikom Unije u Evropskoj komisiji i u raznim ministarstvima, a takođe je radio i na pristupanju Mađarske EU.

Varhelji je studirao evropsko pravo u Danskoj, a stekao je i diplomu prava na Univerzitetu u Segedinu. Od 1995. je u javnim službama, najpre kao pripravnik u Ministarstvu industrije i trgovine, i to u Kancelariji za evropske poslove.

U Brisel prvi put odlazi 2001, i to dve godine pre nego što se Mađarska priključila EU, kada je postavljen za pravnog savetnika mađarske misije u EU. Tri godine, do 2006. je bio šef pravne službe stalnog predstavništva Mađarske pri EU, nakon čega se vraća u Budimpeštu vodeći odsek za pravo EU u Ministarstvu pravde.

Ipak, 2008. ponovo poslat u Brisel, gde je radio u Evropskoj komisiji, pa se ponova nakratko vraća u Mađarsku, da bi 2015. godine bio postavljen za prvog čoveka u mađarskoj kancelariji u EU. Govori engelski, francuski i nemački. Oženjen je i otac tri ćerke.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Oliver VarheljiBeograd

Komentari


Ostali komentari (0)