Produženo dejstvo bregzita

LJudi širom sveta, a naročito u Evropi, žele da znaju kako će se odvijati proces „raskida“ Britanije sa EU, imajući u vidu da se smatra da će to predstavljati indikator trendova u drugim zemljama ukoliko na predstojećim izborima pobede političari sa nacionalističkim programima. Takve agende se, bez sumnje, vraćaju na scenu. Ilustracije radi, u Nemačkoj, gde se naredne godine održavaju opšti izbori, raste podrška ultradesničarskoj Alternativi za Nemačku, što su pokazali nedavni lokalni izbori, dok se u Francuskoj Marin le Pen, koja predvodi Nacionalni front, nada da će igrajući na istu kartu pobediti na predsedničkim izborima, koji su, takođe, zakazani za 2017. Taj trend nije samo obeležje Starog kontinenta. U Sjedinjenim Američkim Državama, kandidat republikanaca za predsednika Donald Tramp, najavio je uvođenje trgovinskih nameta Kini, kao i podizanje zida na granici sa Meksikom. Stoga se, čini se opravdano, postavlja pitanje kakve bi bile ekonomske posledice pobede nacionalista na izborima? Sudeći prema dosadašnjim efektima „bregzita“ mogli bi, posmatrano na kratak rok, da se dogode potresi na tržištu kapitala i ozbiljno da se uruši poverenje kupaca i investitora. Ali ta faza mogla bi brzo da se završi i da nastupi ekonomsko i finansijsko zatišje, tako da suštinsko pitanje glasi: „Šta će uslediti kasnije“. Nesumnjivo, smirenje koje je nastupilo u Britaniji jeste krhko i postoji mogućnost da se obistine prognoze date uoči referenduma prema kojima će napuštanje Unije izazvati „veliki ekonomski bol“ i finansijsku kolebljivost. U svakom slučaju, od ozbiljnosti posledica „bregzita“ zavisiće uslovi pod kojima će Velika Britanija i njeni evropski partneri pregovarati o „razvodu“, naročito kada je reč o trgovini i finansijama.

U ovom trenutku stiče se utisak da je nestabilnost zauzdana, što je, delimično, rezultat rada nove vlade pod vođstvom Tereze Mej, koja je usvojila pristup postepenog sprovođenja odluke o „bregzitu“. Banka Engleske je, takođe, pomogla, tako što je bez odlaganja „ubrizgala“ finansijska sredstva u ekonomiju, a uspela je i da ubedi učesnike na tržištu da je posvećena održavanju finansijske stabilnosti i sprečavanju meteža. Ponašanje Banke Engleske, kao i spoznaja da još nisu izmenjeni dosadašnji ekonomski i finansijski sporazumi sa Evropom, ubedili su britanske kompanije i domaćinstva da odlože svoje planove o promeni ponašanja. Naime, sada svi u Britaniji čekaju da vide da li će Britanija postići dogovor o „mekom“, ili „teškom“ razlazu sa EU, pa da u skladu sa tim povuku naredni potez. Sposobnost Britanije da ostane smirena uprkos nesigurnoj ekonomskoj i finansijskoj budućnosti ukazuje na to da uz valjan pristup političkih aktera mogu da se prevaziđu šokovi i iznenađenja. Da su lideri Britanije odlučili da na brzinu razmontiraju dugotrajni trgovinski sistem i preinače ekonomske i finansijske aranžmane sa EU, pre nego što osmisle razumnu i sveobuhvatnu alternativu, situacija bi bila mnogo nestabilnija. Stoga bi primer Britanaca trebalo da slede drugi nacionalisti, a ne da predlažu namete koji bi podstakli njihove trgovinske partnere da se osvete.

Naravno, kada budu zvanično otkriveni detalji „razvoda“ Britanije sa EU, kompanije i domaćinstva će odgovoriti, naročito ukoliko se u velikoj meri izmene trgovinske, ekonomske i finansijske veze sa EU. Taj odgovor će, najverovatnije, ugroziti ekonomski rast i podstaći finansijsku nestabilnost, pa će ponovo biti nužan uravnotežen i obazriv pristup. Nije lako nesmetano upravljati avionom dok se menjaju motori, a upravo je to izazov sa kojim se suočava vlada Tereze Mej. Vlada u Londonu priprema se za takav, krajnje delikatan, manevar identifikujući i slažući komponente novog „motora“, istovremeno, razmatrajući kako da „razmontira evropski motor“, a da izbegne „teške turbulencije“, ili „bolno prizemljenje“.

Autor je glavni ekonomski savetnik u osiguravajućoj kući Alijanc i predsednik Globalnog razvojnog saveta, koji je osnovao predsednik SAD Barak Obama