Proevropske snage vode posle poslaničkih izbora u Moldaviji

Njena stranka „Akcija i solidarnost“ (PAS, desni centar), dobila je skoro 47 odsto glasova, a „Proruski blok socijalista i komunista (BESC) bivšeg proruskog predsednika Igora Dodona, ima 31 odsto, objavljeno je posle prebrojavanja skoro 70 odsto glasačkih listića.

Posle svoje velike pobede na predsedničkim izborima novembra 2020. godine protiv Igora Dodona, Sandu (49) moći će da sprovodi svoju politiku usredsređenu na borbu protiv korupcije i na približavanje Evropskoj uniji, dok je dosad politička scena bila blokirana.

„Glasala sam za to da svoju zemlju dovedemo u red, da se rešimo onih koji su je toliko godina pljačkali“, rekla je predsednica novinarima dok je izlazila s glasačkog mesta u glavnom gradu Kišinjevu, gde je dočekana aplauzom.

Posle zatvaranja biračkih mesta, Dodon je rekao da je uveren u „vrlo dobar rezultat“ svoje stranke. „Odlučićemo da li ćemo osporiti rezultat izbora“, upozorio je on, prenose moldavski mediji.

Moldavija, jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, zbijena između Ukrajine i Rumunije, nestabilna je od proglašenja nezavisnosti 1991. godine, uz niz političkih kriza i „zamrznuti sukob“ u Pridnjestrovlju, separatističkoj teritoriji koju podržava Moskva i nad kojom Moldavija nema kontrolu.

Njenih 2,6 miliona stanovnika istorijski je podeljeno na one koji žele bliske odnose sa Rusijom i one koji pogled usmeravaju ka EU.

Ali Moldavci su jednoglasni u izjavi da su se umorili od skandala s korupcijom, od kojih se najzvučniji 2015. godine odnosio na nestanak jedne milijarde dolara – što je ekvivalent 15 odsto BDP-a – iz sefova tri banke.

Dijaspora koja predstavlja više od trećine glasača u toj zemlji pogođenoj vrlo velikom emigracijom, mogla bi znatno da poveća rezultat stranke predsednice Sandu koju je u velikoj meri podržala na predsedničkim izborima.

Dvadeset partija i dve koalicije bile su u trci za podelu 101 mesta u parlamentu.

Moldavski mediji su, pozivajući se na policiju, izvestili o 242 „moguća kršenja pravila izbora“, uglavnom beznačajna.

Sandu, bivša ekonomistkinja Svetske banke, za mnoge je glasače prva politička ličnost koja je na vlast došla „očuvanjem ugleda poštene osobe“ i time što je bila i ostala „simbol promene“, objašnjava politikolog Aleksej Tulbure.

Od inauguracije u decembru, ona, međutim, nije mogla da postavi vladu zbog izostanka sporazuma s parlamentom koji je kontrolisao Igor Dodon. Napokon je u aprilu uspela da raspusti skupštinu.

„Ni s parlamentarnom većinom neće biti lako (za Sandu) da sprovede svoje grandiozne planove za dubinsku promenu cele države“, upozorava analitičar Viktor Čobanu. „Potrebni su joj partneri, a biće oštrog protivljenja“, dodao je on.

Izbori održani u nedelju u svakom slučaju treba da smanje „relativnu težinu“ Rusije, kažu posmatrači.

„Parlamentarna većina biće proevropska, a ruski uticaj će oslabiti“, predviđa politikolog iz Kijeva, Sergij Gerasimčuk.

Maja Sandu već je naljutila Kremlj rekavši da želi da ruski garnizon sa sedištem u Pridnjestrovlju zameni posmatračima iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).