Proevropske stranke dele većinu u EU

Evropski glasači uzdrmali su politički establišment na izborima za Evropski parlament i najavili period neizvesnosti dok Evropska unija pokušava da se nametne u odnosima sa SAD i Kinom, ocenjuje Volstrit džurnal.

Partije koje podržavaju EU, prema prvim zvaničnim projekcijama, zadržale su većinu u Evropskom parlamentu, dok su evroskeptici osvojili manje nego što se očekivalo, ukazuje američki list, ističući da će desni i levi centar koji su decenijama dominirali evropskom politikom sada morati da se oslone na liberale u centru.

Izlaznost širom EU premašila je 50 odsto prvi put u poslednje dve decenije, što, kako ocenjuje portal Politiko, ukazuje na obnovljenju relevantnost Unije dok Velika Britanija, zasad neuspešno, pokušava da izađe iz nje, ali i sa sve većim spoljnim izazovima iz Rusije, Kine i SAD.

Ipak, kako navodi Politiko, haotični rezultati teško da će doneti jasnu situaciju u predstojećim pregovorima za najviša mesta u EU, među kojima su šef Evropske komisije, predsednik Evropskog saveta, predsedavajući parlamenta, kao i visoki predstavnik za spoljnu politiku.

Sve zajedno, pro-EU partije imaju značajnu većinu ali bez jasne ravnoteže moći, ocenjuje Politiko, dodajući da iako Evropska narodna partija ima najviše mesta, druge proevropske grupe – socijalisti, liberali i zeleni – zajedno kontrolišu 317 mesta i tražiće da se ukine monopol konzervativaca u vodećim institucijama EU.

Jedan od većih događaja na evropskim izborima je „zeleni talas“ širom Evrope, sa značajnim dobicima Zelenih, ocenjuje Juronjuz, dok agencija Frans pres ističe da su Zeleni dvocifrenim rezultatima u najvećim evropskim zemljama, uključujujući zapanjujućih 20 odsto u Nemačkoj, ostvarili rekordne dobitke s mladim glasačima kao vodećim pozivom za akciju da se zaustavi globalno zagrevanje.

Populistički napad na EU nije uspeo uprkos njihovim dobicima u Francuskoj i Italiji, ocenjuje Blumberg, dodajući da, prema prvim zvaničnim rezultatima, evroskeptične stranke nisu prošle kako se pre izbora strahovalo među mejnstrim strankama.

Dva velika izuzetka od šireg trenda u EU su Francuska i Italija, ukazuje Blumberg. Dok je u Francuskoj Nacionalni savez Marin le Pen zabeležio tanku pobedu, u Italiji je nacionalistička Liga Matea Salvinija ubedljivo prva s preko 30 odsto, znatno više nego 17 odsto na prošlogodišnjim izborima u toj zemlji.

Niz antiestablišmentskih, evroskeptičnih i populističkih partija će, prema preliminarnim zvaničnim rezultatima imati 29 odsto mesta u Evropskom parlementu, nešto manje nego u dosadašnjem sazivu, ukazuje Blumberg.

Blumberg dodaje da rezultati izbora sugerišu da će EU verovatno nastaviti dosadašnju politiku – distanciranje od protekcionističke trgovinske strategije predsednika SAD Donalda Trampa, postepenu integraciju zone evra, traženje načina da se podeli teret imigranata i čvrst stav prema pokušaju Velike Britanije da ponovo otvori pregovore o Bregzitu.

Francuski predsednik Emanuel Makron doživeo je neuspeh, ali ne i katastrofu na izborima, ocenjuje Fajnenšel tajms i navodi da politički analitičari ukazuju da je razlika između Nacionalnog saveza i Makronove Republike u pokretu mala i da je zapravo stranka Le Pen dobila nešto manje glasova nego na prethodnim evropskim izborima 2014.

Podeljeni Evropski parlament je baš ono što je potrebno Evropskoj uniji, ocenjuje Gardijan, dodajući da bi komplikovana većina mogla evropskoj skupštini doneti prikladnu političku ulogu umesto dosadašnje tehničke, uz veću međustranačku saradnju, ali i potencijalno veće interesovanje javnosti, što ukupno može podstaći zdrav razvoj EU.

Nedavni izbori u članicama EU su otrkili sve usitnjeniji politički pejsaž – velike partije postaju manje, manje postaju veće, a sada je ta fragmentacije pogodila i Evropski parlament, ukazuje Gardijan i ističe da je komplikovana ali i dalje prilično komotna proevropska većina manje uzbudljiv narativ od populističkog talasa koji naleće na temelje EU, ali je to izgleda ishod ovih izbora.