Profesor bioetike na Prinstonu: Šta progresivci moraju da nauče iz Trampove kampanje

“Demokrate provode previše vremena u pokušajima da nikoga ne uvrede umesto da budu brutalno iskreni u vezi sa izazovima s kojima se suočavaju mnogi Amerikanci“, rekao je predstavnik iz Masačusetsa Seit Multon. „Imam dve male devojčice, ne želim da ih na igralištu pregazi neki muškarac ili bivši muškarac sportista, ali kao demokrata bi trebalo da se plašim da to kažem.“

Predstavnica iz Vašingtona Pramila Džajapal, predsedavajuća Kongresnog progresivnog kluba, zauzela je drugačiji stav. Opisujući sebe kao „ponosnu mamu kćerke koja je slučajno transrodna osoba“, ona je rekla:“Potrebno je da stvorimo prostor za strahove ljudi i da im omogućimo da upoznaju ljude […] i potrebno je da se suprotstavimo ideji da je moja ćerka pretnja za tuđu decu.“

Moj cilj citiranja ove razmene stavova nije da pitam ko je u pravu, već da apelujem da u kontekstu Trampovog trijumfa nad potpredsednicom Kamalom Haris postavimo još dva pitanja.

Da li je stav Harisove prema pitanju transrodnih osoba doprineo njenom porazu? A među mnogim važnim pitanjima u vezi sa kojima bi se američka politika razlikovala pod rukovodstvom Harisove od onoga što će verovatno biti pod rukovodstvom Trampa kako se rangira pitanje transrodnosti?

Trampov izborni štab je više puta žestoko kritikovao Harisovu u vezi s tim pitanjem. Jedna reklama koja je u poslednje tri nedelje oktobra emitovana više od 17.375 puta po ceni od više od deset miliona dolara, odnosi se na ubicu osuđenog na doživotni zatvor u Kaliforniji i u njoj se kaže gledaocima:“Kamala Haris je forsirala da se iskoriste prihodi od poreza da se plati za njegovu promenu pola… Agenda Kamale je oni/njima, ne vi.“

U jednoj drugoj reklami, koja je emitovana 13.445 puta, korišćena je slična retorika, ali se i Harisova optužuje da „omogućava biološkim muškarcima da se takmiče s našim devojčicama u sportu.“

Prema analizi koju je spoveo Fjučr forvard, vodeći komitet za političko delovanje, koji je bio za Harisovu, nakon gledanja ove reklame 2,7 odsto gleadalaca je svoj glas prebacilo Trampu (koji je dobio za dva odsto više glasova građana).

Harisova nikada nije odgovorila na ove napade. Šefovi Trampove kampanje su verovatno mislili da je novac potrošen na više od 30.000 emitovanja reklama dobro potrošen novac. Možda jesu u pravu.

Dakle, osvrnimo se na drugo pitanje: među svim pitanjima na koja utiče Trampova pobeda, kako se rangira pitanje transrodnosti? Pretpostavimo da ovo pitanje postavimo iz najpoželjnijeg ugla za zagovornike prava transrodnih osoba. Pretpostavimo da transrodne osobe nisu pretnja ni za koga, bilo u javnim toaletima, zatvorima ili u sportovima.

Takođe pretpostavimo da je uverenje da jesu pretnja puka predrasuda koja ugrožava transosobe, sprečava ih da učestvuju u sportskim aktivnostima, čini ih podložnijim mentalnim bolestima nego što bi inače bili, i, što je najtragičnije od svega, dovodi neke do samoubistva.

Čak i uz ove pretpostavke, ništa što će Tramp verovatno uraditi po pitanju transrodnih osoba ne može se uporediti po važnosti sa drugim koracima koje će verovatno preduzeti. Ako Sjedinjene Države ne ispune svoje obaveze iz Pariskog sporazuma o klimi, kao što je Tramp rekao da će biti pod njegovim rukovodstvom, zašto bi zemlje poput Kine, sa mnogo nižim emisijama štetnih gasova, imale potrebu da ispoštuju svoj deo obaveza?

Ali bez snažnog delovanja SAD i Kine, globalno zagrevanje će premašiti granicu od dva stepena Celzijusa koja je postavljena Pariskim sporazumom sa posledicama daleko katastrofalnijim od onih koje smo već videli poslednjih godina.

Slično tome, ako Tramp obustavi ili čak smanji podršku SAD Ukrajini, ta demokratska zemlja od gotovo 40 miliona ljudi će verovatno pasti pod rusku diktaturu, a agresija ruskog predsednika Vladimira Putina možda neće stati na tome.

Zatim, tu je pretnja koju Tramp predstavlja po demokratiju u Americi, šteta koju će verovatno naneti pristupu zdravstvenoj zaštiti i pružanju socijalne pomoći ljudima kojima je potrebna, i naravno, njegovi sveobuhvatni planovi da deportuje milione stranaca bez dokumenata.

Progresivci se suočavaju sa akutnom dilemom. Da li treba da se zalažu za svaki cilj za koji veruju da je ispravan, bez obzira na njegovu važnost u poređenju sa drugim pitanjima na zalogu, ili je opravdano da zauzmu više centristički stav prema nekim manje značajnim pitanjima na kojima nisu uspeli da pridobiju važan deo biračkog tela?
Prema mom mišljenju, naš fokus treba da bude na pitanjima koja su najvažnija za svet u celini.

Trampov izborni štab je u jednominutnoj reklami koja je emitovana poslednjih dana kampanje targetirao ono što je osećao da je još jedna slabost demokrata.

Reklama počinje tako što se kaže da je pod administracijom Bajden-Haris Amerika „skrenula pogrešno“. Jedan aspekt ovoga jeste da su oni koji su se „usudili da govore istinu“ optuženi za „govor mržnje“.

Naravno, ono što je Trampova kampanja smatrala „istinom“ često je bilo veoma daleko od toga. Ali je optužba da je etiketa govora mržnje korišćena za zatvaranje otvorene debate ispunjena Multonovim osećanjem da mu je, „kao demokrati“ zabranjeno da izrazi bilo kakvu rezervu prema trans-sportistima.

Ako se naši progresivci plaše da govore o osetljivim pitanjima, kako ćemo ikada otkriti šta ljudi zaista misle – ili šta je istina?

Autor je profesor bioetike na Univerzitetu Prinston i gostujući profesor u Centru za biomedicinsku etiku na Nacionalnom univerzitetu u Singapuru.

Copyright: Project Syndicate, 2024.
www.project-syndicate.org