„Vučić je za sada savršeno srećan“: Profesor sa Oksforda za Karnegi Evropa

Toga je ovih dana sve manje. A nema boljeg dokaza od drame koja se nastavlja sa Kosovom i Srbijom, piše profesor na Oksfordu Dimitar Bečev u analizi za Karnegi Evropa.

Još u martu 2023, kosovski premijer Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić usvojili su neku vrstu mape puta koju je predložila EU, Ohridski sporazum, za rešavanje spora oko statusa Kosova.

Ali od tada, lažni dogovor se gotovo raspleo. Ono što je trebalo da bude veliko dostignuće za odlazećeg šefa spoljne politike EU Žozepa Borela moglo bi da se pretvori u veliku glavobolju za njegovog naslednika.

Diplomate i političari u Briselu i Vašingtonu krivi jednu osobu: Kurtija.

Borbeni premijer primio je velike kritike zbog gušenja paralelnih institucija koje deluju na severu Kosova naseljenom Srbima.

To uključuje zatvaranje četiri opštine lojalne Beogradu, uključujući i onu u Mitrovici, glavnom urbanom centru regiona.

Kosovske vlasti su mudro uvele zabranu uvoza iz Srbije, ignorišući molbe specijalnog izaslanika Nemačke za zapadni Balkan Manuela Sarazina.

Priština je delovala jednostrano, ignorišući takozvane razgovore o normalizaciji koje je nadgledala Borelova kancelarija, kao i savete zapadnih prestonica.

Ali što se Kurtija tiče, čvrsta taktika se isplati i teret je na Evropljanima i Amerikancima.

Po mišljenju Kosova, Zapad primenjuje dvostruke standarde: kažnjava Prištinu zbog nametanja svog suvereniteta, dok povlađuje Vučiću, koji je odbio da prekine veze sa Rusijom i pridruži se zapadnim sankcijama.

Beograd se izvukao zbog nasilnog incidenta u manastiru Banjska u septembru 2023. kada su paravojne formacije povezane sa srpskim bezbednosnim službama napale kosovsku policiju, ubivši jednog policajca i ranivši još dvojicu.

Kurti je naučio lekciju i primenio je.

Bečev tu navodi odluku kosovskih vlasti kada su ranije ove godine zabranile upotrebu dinara na Severu ili kada su 2022. zahtevale da se promene registarske oznake sa srspskih na kosovske automobili menjaju kosovske registarske tablice, u oba navrata je, piše, Kurti dobio šta je želeo.

Iznenađujuće je da Vučić nije išao na osvetničke mere. U prethodnim prilikama nije bio nesklon igranju na kartu Kosova, čak je i pretio da će poslati trupe u ono što Beograd smatra svojom pokrajinom kako bi sprečio „etničko čišćenje“ lokalnih Srba.

Vučić računa da će mu Kurtijevi žestoki postupci biti od koristi. Srbija ide na medeni mesec sa EU. Prvo je došao sporazum o iskopavanju litijuma koji je još u julu potpisao sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom.

Nedavno je Beograd razvukao crveni tepih za francuskog predsednika Emanuela Makrona, a tokom posete je, između ostalog, potpisan ugovor o kupovini dvanaest lovaca Rafale francuske proizvodnje.

Vučić je, takođe, u dobrim knjigama Vašingtona zbog snabdevanja Ukrajinom municijom – preko trećih zemalja.

Toliko da su i EU i Sjedinjene Države spremne da zažmure na to što Srbija odbija da primeni sankcije Rusiji.

Kriza na Kosovu mogla bi da ugrozi ovaj pozitivan zamah. Vučić je za sada savršeno srećan što se Kurti pretvara u ‘bete noire’ (osobu koju n vole) Zapada na Balkanu.

Zastoj na Kosovu naglašava nedostatak strategije za proširenje EU. Ubrzajte pridruživanje zemalja poput Kosova i Srbije i rizikujete da uvezete nerešeno pitanje suvereniteta, a da ne pominjemo drugu Mađarsku koju vodi Viktor Orban neko ko je vrlo sličan Vučiću.

Odložite to, i spor počinje da se gnoji. Vučić i Kurti znaju da njihove zemlje neće uskoro u EU. Njihov prioritet je da zadrže vlast kod kuće, a ne da se pridržavaju zahteva Brisela.

Balkanski lideri su naučili kako da igraju sa Zapadom. Vučić se sa velikim momcima – Nemačkom, Francuskom, Bajdenovom administracijom – do izvesnog uspeha cenkao.

Kurti se opredelio za politiku svršenih činjenica na Kosovu. Po bilo kom objektivnom merilu, oba političara su uživala u uspehu.

Problem je, međutim, što stvari mogu izmaći kontroli. Iako ne bi trebalo da budemo preterano uznemireni u vezi sa Kosovom, ni samozadovoljstvo nije preporučljivo.

Prošlogodišnji okršaj u Banjskoj pokazao nam je da bi eskalacija mogla biti u planu, da ljudi ginu.

Pretpostavka je da će se lokalni lideri ponašati racionalno jer prelazak preko ivice, svesno ili ne, nije sigurna politika. Zaista, propustiti priliku u kritičnom trenutku za Kosovo moglo bi povećati rizik. Pogotovo sada kada se gard u institucijama EU menja, a predsednički izbori u SAD unose još više neizvesnosti.

Prioritet Zapada bi trebalo da bude vraćanje kredibiliteta.

U tom cilju, EU i Sjedinjene Države treba da povuku jasne crvene linije i snažno reaguju kada se te linije pređu.

Ponovno pokretanje pregovora o normalizaciji između Srbije i Kosova trebalo bi da bude visoko na listi prioriteta buduće visoke predstavnice EU Kaje Kalas.

Iako Kosovo možda neće biti tako veliki kao drugi izazovi – ratovi u Ukrajini i Gazi- ono je i dalje glavni lakmus test za spoljnu politiku EU.