Profesor iz Kijeva za N1: Putin ne prašta izdaju, Prigožinu je život u opasnosti

“Proces proširivanja NATO-a dramatičan je za neke zemlje, ne samo za Ukrajinu nego i Finsku. Verojatno je postignut dogovor saveznika pa se Turska odlučila popustiti. Nekoliko njenih poteza sad su bitni, prvenstveno stav oko ulaska Ukrajine u NATO, što nije ostalo neprimjećeno ni u Rusiju”, započeo je Kamenjecki i dodao da tako nešto ne ide Rusiji u prilog.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je više puta isticao, kao i američki predsednik Džo Bajden, da bi ulazak Ukrajine u Alijansu značio rat sa Rusijom, što niko od njih ne želi. Obećano je da će joj se pristupiti nakon sukoba sa Rusima, ali se ovim tempom ne nazire kraj…

„Situacija je neizvesna, ali ono što ne očekujemo u Ukrajini je da ćemo biti prihvaćeni dok traje rat. Ali ono što se očekuje jeste garancija pristupanja nakon nje. Samo, postoje dva problema, Rusi su započeli rat da ne bi dozvolili da Ukrajina uđe u NATO savez, pa im ova situacija ide. I drugi problem, NATO je nastao kao način kolektivne zaštite od bivšeg SSSR-a, a sada Rusije, ali samo Ukrajina je u ratu i ona ne samo da štiti sebe nego i dobar deo evropskih zemalja od svoje agresije. Zato mislim da ima smisla da Ukrajina uđe u NATO“, rekao je ukrajinski profesor i nastavio:

„Bezbednosne garancije koje smo dobili nisu dovoljne jer smo ih dobili još 1994. godine Memorandumom iz Budimpešte. To nam nije pomoglo da sprečimo rusku agresiju“.

Sve ovo postavlja pitanje koliko Zapad pomaže Ukrajini i da li to može biti dovoljno za rešavanje aktuelnog sukoba.

„To definitivno ne pomaže, ali Ukrajina mora da reši taj konflikt. Svaki put dobijemo ono što nam treba, ali nakon toga Rusija prelazi neke „crvene linije“ koje su joj postavile zapadne zemlje. Što se tiče tenkova, protivvazdušnog naoružanja, nekih tipova raketa… To pitanje moramo da rešimo sopstvenim sredstvima, uz tehničku pomoć evropskih zemalja“.

Kontraofanziva još ne funkcioniše…

Na pravcima gde možemo da izvršimo ofanzivna dejstva, Rusija se pripremila. Imala je dovoljno vremena, pre svega da minira sve prostore gde bi se naša vojska kretala. I to je najveći problem. Takođe, nedostaje nam sistemska protivvazdušna odbrana i neka ofanzivna sredstva. Ali, verujte mi, ide što je brže moguće“.

Vladimir Putin i Jevgenij Prigožin su se navodno sastali u Moskvi, iako su sve informacije ranije upućivale na to da je on u Belorusiji i da ne može da ode u Rusiju.

„Taj slučaj je izuzetno interesantan i biće osnova za scenarije akcionih filmova, ali vidimo da postoji ogromna razlika između onoga što Kremlj kaže i onoga što je zapravo rečeno. Prošle nedelje su negirali da znaju bilo šta o Prigožinu, a sada su se pojavile informacije o sastanku u Kremlju. U međuvremenu, Prigožin je proputovao zanimljiv put, od Minska, St. Peterburga u Moskvu. Ali sam 100% siguran da Putin ne oprašta izdaju. Prigožinu su oduzeti uticaj i moć, a život će mu ostati u opasnosti“, zaključio je Kamenjecki.